Kad preduzetnica postane mama, KREĆU PROBLEMI: „Moraćete sve od početka“

Kad zaposlena žena odluči da postane mama, procedure su jasne: prvo trudničko, a zatim porodiljsko bolovanje. Iako je i to u Srbiji, posebno za žene koje rade u privatnom sektoru, jedno vrlo neizvesno razoblje, činjenica je da im je mnogo lakše da podnesu period adaptacije, što finansijki, što mentalno, od žena koje su odlučile da budu mame, a imaju svoj biznis.

Njihov problem posledica je „rupe u zakonu“. Konkretno, u nekoliko zakona: Zakonu o finansijskoj podršci porodici s decom, Zakonu o zdravstvenom osiguranju i Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Preduzetnica i zaposlena žena: Obe su mame, ali nisu jednake

Zbog ovoga su im oduzeta brojna osnovna prava, poput na primer, neuplaćivanja doprinosa za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, ili primanje makar minimalne zarade u toku porodiljskog odsustva.

Trudnica (Unsplash)

„Razlika između preduzetnice i zaposlene žene pre svega polazi od toga što preduzetnica obavlja samostalnu delatnost i nema tu sigurnost da će je u slučaju da odluči da postane majka čekati siguran posao. Samim tim, položaj preduzetnice i zaposlene žene se od samog starta razlikuju, jer je preduzetnica ta koja mora sebi da obezbedi posao“, kaže za BIZlife Sofija Popara iz organizacije Digitalna zajednica.

Sa kakvim problemima se susreće mama preduzetnica?

Kako ističe, iako preduetnice redovno izvršavaju obaveze prema državi tokom poslovanja, one u toku porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta ostaju uskraćene za uplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje.

„Zatim preduzetnice za razliku od zaposlenih žena nemaju zagarantovanu naknadu u visini minimalne zarade u toku porodiljskog odsustva zbog čega njihova naknada može biti i niža od 10.000 dinara“.

Jedan od osnovnih problema je, pored gore navedenih, i činjenica da žene predueztnice nemaju pravo da prenesu odsustvo sa rada radi nege deteta na partnera.

Tema partnera, prema rečima Popare, često bude zapostavljena.

„Od početka inicijative imamo problem da predstavimo javnosti da su zahtevi inicijative pitanje koje se tiče cele porodice, ne samo mame preduzetnice“.

Ona ističe i šta se dešava u slučaju da žena ima troje, ili više dece.

Beba (Usnplash)

„Dodatno, ukoliko se odluči da ima troje ili više dece, zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada u trajanju od dve godine, dok preduzetnica ima pravo samo na jednu godinu“.

Prema rečima Sofije Popare iz Digitalne zajednice, zbog svega ovoga nalaze se u položaju u kojem moraju da biraju između posla i deteta.

„Samim tim kada se preduzetnica odluči da postane majka, ona je prinuđena da posao počinje od početka“, smatra Popara.

Šta je rešenje?

Dok je u Srbiji trenutno glavna tema narodnih poslanika, potonjih i budućih ministara, predsednika države i predsednice Vlade, ko će koju funkciju dobiti, i dok je izvršna vlast praktično još uvek u tehničkom mandatu, što znači da za svih ovih 7 meseci nisu mogli da predlažu Narodnoj skupštini zakone ili izmene, iz Digitalne zajednice znaju šta bi konkretno pomoglo da se poboljša uloga žena preduzetnica kada je u pitanju tema proširivanja porodice.

„Da bi se izjednačio položaj mama preduzetnica sa zaposlenim ženama potrebno je da se usvoje izmene spornih zakona. To su, pre svega, izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o finansijskoj podršci porodice sa decom“.

Trudna žena (Unsplash)

Prema podacima Digitalne zajednice,, u Srbiji trenutno ima oko 96.000 preduzetničkih agencija čiji su vlasnici žene.

„Među njima na čelu ~36.800 preduzetničkih agencija se nalaze žene koje imaju od 20 do 40 godina. Naša pretpostavka je i da je to ujedno broj koje direktno pogađaju sporne odredbe zakona koje diskriminišu mame preduzetnice“.

Demotivišuća politika ophođenja prema mamama preduzetnicama

Osim konkretnih problema sa kojima se susreću preduzetnice i buduće mame, iz razgovora sa brojnim ženama preduzetnicama svedočimo da im je mnogo veći problem strah i nedostatak motivacije da postanu mame. U trenutku kada iz vrha vlasti čujemo poruke ohrabrenja kada je u pitanju politika povećanja nataliteta, ovo predstavlja ozbiljan udarac na broj stanovništva.

„Preduzetnice su uplašene, frustrirane, neke su nam pričale da se ne usuđuju da imaju decu, jer se plaše da njihov posao neće “preživeti” da odsustvuju tako dugo, a nemaju mogućnost da prenesu negu deteta na partnera“.

Kampanja „I preduzetnice su mame“

Kampanja kojom se podiže svest o ženama koje imaju svoj biznis i žele, ili već jesu mame traje već neko vreme. Ona je omogućila da se ova bitna tema aktuelizuje u javnosti. Peticiju je, prema rečima Popare, do sada potpisali preko 55.0000 ljudi, a podršku u nameri da ovu temu, osim u javnosti, aktuelizuju i u vlasti, dobili su od više od 100 pravnih lica.

„Trenutno smo zajedno sa Udruženjem AFA pokrenuli još jedan segment kampanje koji se zove Rame uz rame sa preduzetnicama koje su mame u okviru kojeg pozivamo različite organizacije i ambasade da nas podrže. Cilj nam je da na neki način prikupimo što veću podršku pre nego što se konstituišu institucije sa kojima ćemo moći da razgovaramo o zahtevima“, kaže naša sagovornica.

Izvor: BIZLife

Foto: Unsplash