Pre SVAĐE sa KOLEGAMA: Postavite sebi ova tri pitanja
Ejvori Augustin za sajt Muse.com piše o svom iskustvu u poslovnom okruženju i na koji način treba birati borbe na poslu. Mi vam prenosimo šta on kaže.
Kada se ne slažete sa politikom kompanije u kojoj radite, mislite da je ideja vašeg kolege loša ili ste uvereni da vaš šef neće dobiti najbolje rezultate sa programom koji želi da sprovede, rešenje izgleda veoma lako: izrazite svoje mišljenje.
Dok je iznošenje sopstvenog mišljenja svakako nešto što se ceni, nije uvek vredno vašeg vremena da „ganjate“ svako pitanje sa kojim se ne slažete. Zato je veoma bitno da postavite ova pitanja pre nego što uđete sa nekim u raspravu.
1. Da li emocije stoje na putu?
Nećete biti najbolji prijatelj svakome sa kim radite. Zapravo, možda ćete imati samo nekoliko kolega koje ćete voleti. Ali, kada krenete da mešate vaše profesionalne odgovornosti sa vašim privatnim osećanjima, sve je lakše ući u svađu.
Na mom poslednjem poslu sam izabrao najgoru osobu prema kojoj ću razviti negativna osećanja: mojoj šefici. Znali smo se nekoliko godina, pa su zbog toga osećanja bila dublja od obične veze zaposleni – poslodavac. A kada se jednom rodila netrpeljivost, osećao sam potrebu da tražim ono što će me nervirati u svakoj ideji koju je ona iznela. Sve to je prouzrokovalo veliku tenziju u kancelariji.
Morao sam da se učim da udahnem vazduh i procenim svoje namere: da li sam se zaista protivio ideji ili sam se svađao samo zato što sam hteo da dokažem da ona nije u pravu. Kada sam jednom uvideo koja je to sila koja me pokreće da se stalno svađam, shvatio sam da sam se u većini slučajeva borio protiv nje kao osobe.
2. Da li će me svađa osramotiti, i ako hoće, da li je vredna toga?
Obično je mojim zaposlenima dozvoljeno da pretražuju internet na svojim kompjuterima u toku pauze za ručak sve dok oni naznače da su na pauzi. Bio sam iznenađen kad mi je skoro šef pozvao u kancelariju da me obavesti da nadređeni misle da ova navika izgleda neproduktivno i da ne žele da se to ponavlja.
Odmah sam se bacio u odbranu. Na kraju krajeva, moji radnici po satu nisu plaćeni tokom pauze za ručak i ja to shvatam kao slobodu da sa svojim vremenom rade šta hoće. Kako sam hteo da moj tim dobije najviše slobode u toku pauze za ručak počeo sam da se zalažem kod svog menadžera da se ovo pravilo ukine (kroz maglu se sećam da sam upotrebljavao frazu „blesavo korporativno pravilo“). Moj šef je brzo pobio moje argumente govoreći da bez obzira koliko „blesavo“ pravilo bilo, moj je zadatak da podržavam želje šefa.
Video sam da moje zalaganje protiv korporativnog pravila neće učiniti mnogo dobra, a nije mi donelo mnogo dobrog kod šefa. Sada, da je problem bio veći i važniji možda bi bilo vredno da guram napred sa onim u šta verujem. Ali u mom slučaju, znajući da većina mojih radnika ima pristupa smartfonu i ima prostoriju za odmor na spratu, shvatio sam da to nije bitka koju bi zaista trebao da borim.
3. Da li sam spreman da uradim više
Pogledajte pažljivo i videćete stvari koje sigurno ne volite kod vas na poslu. Možda mislite da se posao mora efikasnije obavljati ili da menadžment mora da usvoji drugi pristup…
U mojoj kancelariji, postoji zaposleni koji uživa da naglašava ovakve stvari i to nekoliko puta dnevno. „Tim za podršku kupcima mi nikad ne daje potrebne informacije“, „Ovaj proces je gubljenje vremena“ rekao bi mi.
Da li su njegove žalbe opravdane? Naravno. Stvar je u tome da se kada ga pitam da mi pošalje detaljnije primere ili kakva bi rešenja primenio on ućuti, a odgovora nema. Bez njegove volje da pomogne, rasprava oko svega oko čega se žali postaje neproduktivno.
Isto važi i za vas. Ako nemate volje da vi sami pomognete da se nešto promeni, onda odustanite.
Izvor: BIZLife, the Muse
Foto: Pixabay
Piše: A. M.
