Šta je Ponzijeva šema? Hiljade građana Srbije naselo je na ovu PREVARU

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Šta je Ponzijeva šema? Hiljade građana Srbije naselo je na ovu PREVARU

    Oko 100.000 građana Srbije oštećeno je u piramidalnoj prevari kineske firme “Kangaroo treasure” čiji su predstavnici, nakon šest meseci, s njihovim novcem nestali sa lica zemlje.

    Prema pisanju medija, svaki od njih je na gubitku od najmanje par desetina hiljada pa do par miliona dinara. Pojedini su, verujući u laku zaradu na internetu, podigli i kredite, ostajući u ogromnim dugovima ka bankama, a bez prihoda, navodi se u domaćim medijima.

    Kako piše RTS, do danas je podneto oko 35 krivičnih prijava posebnom tužilaštvu za Visokotehnološki kriminal protiv firme “Kangaroo treasure” iz Kine, registrovane u Srbiji za privredu delatnost.

    Kako se firma “Kangaroo treasure doo” uopšte probila?

    Početkom aprila u Agenciji za privredne registre sa 100 dinara početnog kapitala je registrovana firma “Kangaroo treasure doo”. Ovlašćeno lice i stopostotni vlasnik firme koja je registrovana za trgovinu na malo posredstvom pošte ili internet je izvesni Libo Liu, državljanin Narodne Republike Kine.

    Firma je ubrzo počela da se reklamira predstavljajući se kao platforma za legalan posao na internetu.

    “Članovi koji bi se odlučili da rade na ovoj platformi morali su da uplate na račun firme minimalni depozit od 2.000 dinara, koji bi se posle uplate našao na nalogu na platformi korinika i s tim novcem su rađeni zadaci, kao što su pisanje recenzija za određene proizvode na Amazonu, Alibaba, AlliExpress… koji su loše ocenjeni, kako bi smo im podigli rejting na sajtu. Zauzvrat, dobijali bi smo 0,1 odsto od iznosa koji smo uplatili. Što bismo više imali novca na platormi, dobijali bismo više novca od zadataka”, kaže za Nova.rs Aleksandar Ivanović, jedan od oštećenih.

    Objašnjava da je sve funkcionisalo na bazi piramidalnog sistema, tako da svaki član A koji dovede člana B ima 10 odsto njegove zarade, i tako dalje.

    Platforma je, kažu članovi, uredno funkcionisala sve do kraja avgusta. Tada im je stiglo obaveštenje da im je upala poreska inspekcija i da su morali da plate poreze na sve isplate. Nakon toga im je traženo da uplate 43 odsto poreza od celokupnog iznosa, kako bi mogli da povuku novac, a određeni broj ljudi je poverovao u to, nakon čega su ostali bez novca. Svi kontakti menadžera i administratora su nestali.

    A kako funkcioniše piramidalni sistem i da li ste čuli za Ponzijevu šemu?

    O piramidalnom sistemu i prevari koja je nazvana Ponzijeva šema već smo ranije pisali nakon izlaska dokumentarca o prevarantu s Tindera (The Tinder Swindler) koji je prevario veliki broj žena tako što im je uz pomoć piramidalnog sistema (Ponzijeve šeme) uzeo novac.

    Prevara koja se u Srbiji desila sa navodnom kompanijom “Kangaroo treasure”, prilikom koje su oštećene hiljade građana, funkcionisala je po sličnom sistemu. Objasnićemo.

    Podsećanje na dokumentarac “The Tinder Swindler”

    Netfliksov dokumentarac priča neverovatnu priču o prevarantu koji je isplaniranim lažima i manipulacijama uspeo da prevari na desetine žena u različitim državama.

    Dokumentarac prati Sesili, norvešku studentkinju koja živi u Londonu, i koja se našla u burnoj romansi sa Hajutom – navodnim milijarderom i samoproglašenim „Princem od dijamanata”.

    Kako je njihova veza napredovala, stvari su se okrenule nagore, a na kraju je otkrila da on nije onaj za koga se predstavlja, i udružila je snage sa drugim žrtvama kako bi ga privela pravdi.

    U dokumentarcu se takođe pojavljuju i Pernila i Ajlin, još dve njegove žrtve koje je takođe prevario za velike svote novca. Kako mediji pišu, od svojih devojaka širom sveta uspeo je da iznudi oko 10 miliona dolara.

    Sve to je uradio koristeći se Ponzijevom šemom. 

    Ponzijeva šema poznata je i kao piramidalna prevara, a kako se ona izvodi?

    Ponzijeva šema je jadna od najjednostavnijih ali u isto vreme i jedna od najefikasnijih prevara ikad napravljenih i veruje se da je ona osnova za sve prevare nastale nakon šezdesetih godina prošlog veka.

    Sudeći po slučaju koji se desio u Srbiji sa kompanijom “Kangaroo treasure”, izgleda da je ova prevara neprevaziđena do današnjih dana.

    Osnova šeme je da se prevarant uvuče u određene grupe ljudi koji imaju novac (biznismeni, lekari, naslednici ali i policija, advokati i široke narodne mase) ili da se infiltriraju u crkve, socijale ustanove, radna mesta. U slučaju Varalice sa Tindera, Sajmon ili Šimon nalazio je devojke koje je uz pomoć emotivnih manipulacija vezivao za sebe.

    Varalica s Tindera Ponzijeva šema

    Varalica s Tindera, prevarena žena, ponzijeva šema

    Kad se prevarant infiltrira u određene krugove on ne prestaje da govori o odličnom poslu koji donosi veliku zaradu, što je nešto što godi gotovo svakom uhu. Na ovaj način je Sajmon svojim devojkama, govoreći im o svom poslu s dijamantima, iznuđivao velike količine novca pod izgovorom kako ne sme da koristi svoj novac jer će ga navodni neprijatelji naći i ubiti ga.

    Profesionalci u korišćenju Ponzijeve šeme

    Ipak, u ovoj fazi postoje diletanti i profesionalci. Diletanti pokušavaju odmah da nagovore žrtvu da uloži novac, i to uglavnom manje svote, dok profesionalci, poput varalice s Tindera, svoju žrtvu “love” duže vreme i od nje zahtevaju i dobijaju velike svote novca.

    Kada izvuku novac od jedne žrtve, njime se koristi kako bi pridobio novu žrtvu. Sajmon je novac koji je izvlačio od jedne devojke uz pomoć manipulacija koristio kako bi zadivio novu žrtvu kojoj je kasnije počeo da izvlači novac i sve tako unedogled.

     

    Glavni “junak” ove priče, Sajmon, je u stvari doktorirao Ponzijevu šemu tako što je koristio novac od jedne žrtve kako bi impresionirao drugu. Svaku od njih mesecima bi vodio na skupe izlaske, egotične izlete, a onda im još i prodao priču kako želi s njima da zasnuje porodicu.

    A onda bi svakoj slao uvek iste slike ranjenog telohranitelja, i tada bi krenuo da izvlači novac.

    Ponzijeva šema se često koristi i u poslovnom svetu

    To uglavnom bude u obliku investicione prevare u kojoj se klijentima obećava velika dobit, bez ikakvog rizika  i sa malo ulaganja. Kompanije koje se uključuju u Ponzijevu šemu usmeravaju svu svoju energiju u privlačenje novih klijenata za ulaganje.

    Ovaj novi prihod koristi se za isplatu originalnih investitora povratima, označenim kao profit od legitimne transakcije.

    Ponzijeve šeme oslanjaju se na konstantan protok novih investicija kako bi nastavili da daju povrat starijim investitorima. Kada nestane ovog protoka, šema se raspada.

    Slično se, prema navodima medija, dogodilo sada građanima Srbije, a šteta koju je “Kangaroo treasure” napravio procenjena je na više od pet miliona dinara. Zbog ovoga su podnete krivične prijave,.

    Sve je, kako tvrde neki od prevarenih frilensera u Srbiji, mesecima dobro funkcionisalo da bi na kraju shvatili da je sve ipak deo dobro isplanirane prevare.

    “Imala sam zadatak da odradim nekoliko zadataka dnevno. U zavisnosti od depozita koji se nalazio na mom računu koji je povezan sa platformom. Dakle, ako recimo imate 8.000 dinara depozita uplaćeno na računu platforme vi ste imali 8 dinara zarađeno po jednoj reklami”, priča Andrijana Glišić.

    Ljudima je ulilo poverenje i to što je platforma imala ugovor sa jednom domaćom bankom.

    Odgovorni će odgovarati pred našim sudom

    “Piramidalna šema (Ponzijeva šema) uključuje neki neodrživi biznis model, koji nudi neku zaradu svim ljudima koji se uključe a sa druge strane koncipiran je tako da onaj koji ga je osmislio prvenstveno ostvari zaradu i naravno svi drugi na kraju budu prevareni. Ovde se čak pominju i poreski inspektori gde kažu slušaj ovde mora da se plati određena suma novca koji ne može firma da plati već svaki pojedinac. Sve to ukazuje upravo na te prevare”, napominje Luka Milinković, stručnjak za informacionu bezbednost.

    Bez obzira čiji su državljani, ukoliko su izvršili krivično delo na teritoriji naše zemlje odgovaraće pred našim sudom, dodaje Stamenković.

    Po članu zakona 208 o prevarama i na osnovu podatka da je šteta veća od pet miliona dinara, za ovo krivično delo moguća je kazna do 10 godina zatvora.

    Izvor: BIZLife

    Foto: Screenshot

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE