Ovo su NAJKORUMPIRANIJE zemlje u Evropi – gde je Srbija?

Transparency International je objavio svoj najnoviji izveštaj o naporima u borbi protiv korupcije u zapadnoj Evropi i EU. Korupcija u Evropi i Evropskoj uniji je sve gora, prema percepcijama stručnjaka, a ovo je prvi put da se pogoršava u više od decenije.

Najnoviji Indeks percepcije korupcije (CPI) Transparency International-a je posmatrao 180 zemalja i teritorija prema njihovim percipiranim nivoima korupcije u javnom sektoru na skali od nula (veoma korumpiran) do 100 (veoma čist).

Prema izveštaju, stručnjaci i poslovni ljudi smatraju da je najmanje korumpirana zemlja na svetu Danska, a za njom slede Finska i Novi Zeland na drugom i trećem mestu.

Korupcija, mito, novac (Freepik)

Uprkos dobrom plasmanu na ukupnoj listi, nekoliko visoko rangiranih demokratija, kao što su Švedska (82), Holandija (79), Island (72) i Ujedinjeno Kraljevstvo (71), zabeležile su svoje najniže rezultate u godišnjem CPI od kada je on prvi put objavljen 2012.

„Pad regionalnog CPI-a u Zapadnoj Evropi i EU pokazuje da evropske vlade moraju ozbiljnije da shvate borbu protiv korupcije i podržavanje vladavine prava“, rekla je Flora Cresswell, regionalni koordinator Transparency International-a za Zapadnu Evropu.

„Poništavanje kontrole i ravnoteže ostavlja otvorena vrata korupciji“, istakla je ona. „Zemlje moraju da podignu svoje standarde i bolje sprovode sopstvena pravila kako bi pojačale napore protiv korupcije, štiteći pravosudni sistem od uplitanja i stavljajući paravan moćnim interesnim grupama u politici“.

Napori u borbi protiv korupcije su ili stagnirali ili opali u više od tri četvrtine zemalja u regionu.

Gde je Srbija?

Najbolje su bile Danska (90), Finska (87) i Norveška (84), dok su najniže rangirane bile Mađarska (42), Rumunija (46) i Bugarska (45).

Od 31 zemlje u ovom regionu, samo šest zemalja je značajno poboljšalo svoj rezultat od 2012. godine: Češka (57), Estonija (76), Grčka (49), Letonija (60), Italija (56) i Irska (77) .

U poređenju sa njihovim rezultatima u CPI, Austrija (71), Luksemburg (78), Švedska (82) i Ujedinjeno Kraljevstvo (71) rezultati su značajno opali.

Poljska (54) je takođe zabeležila pad od sedam poena u protekloj deceniji zbog „napora prethodne vladajuće stranke Zakon i red (PiS) da monopolizuje vlast na račun javnog interesa“, navodi se u izveštaju. Takođe je naglašeno da je Grčka (49) dobila veoma nizak rezultat na listi za 2023. zbog svoje slabe nezavisnosti pravosuđa.

Srbija je zabeležila rezultat od 36 poena i nalazi se na 104 mestu, te tako spada u jednu od najkorumpiranijih država Evrope. Za razliku od prethodnih godina nivo korupcije u Srbiji je rastao, a najniži je bio 2013. i 2016. godine kada je naša zemlja imaka skor od 42.

Kada su u pitanju zemlje regiona, Crna Gora zabeležila je rezultat od 46 i pozicionirala se na 63. mesto, Hrvatska je na 57. mestu, Severna Makedonija na 76. a Bosna i Hercegovina na 108. mestu.

Kompletnu listu svih zemalja i njihove pozicije možete pogledati OVDE.

Gde zemlje visokog ranga mogu da poboljšaju borbu protiv korupcije?

Međutim, čak i zemlje sa najboljim rezultatima imaju problema sa suzbijanjem korupcije u javnom sektoru, navodi se u izveštaju, uz napomenu da „imaju lošu evidenciju u procesuiranju kompanija koje plaćaju mito da bi osvojile strana tržišta“.

Izveštaj naglašava slučaj u Holandiji (79), gde su se vlasti suočile sa kritikama zbog toga što su odlučile da ne gone Shell u slučaju podmićivanja nafte u Nigeriji, posebno u svetlu šokantnih oslobađajućih presuda u Italiji za isti slučaj.

Transparency International se takođe poziva na nedavno predloženu direktivu EU o borbi protiv korupcije koja bi, ako bude usvojena, zahtevala od država članica da „proglase krivičnim delom podmićivanje stranih lica na strani potražnje“.

Neke zemlje EU su već kriminalizirale i stranu ponude i potražnje stranog mita. Međutim, oni se retko – ako ikada – kreću protiv stranih zvaničnika.

Neki od najozloglašenijih korupcijskih skandala u novijoj istoriji uključivali su pranje novca preko banaka u zemljama EU kao što su Danska (90), Nemačka (78) i Švedska (82). Neuspeh njihovih vlada da adekvatno nadziru banke jedan je od razloga zašto je u pripremi novo telo za borbu protiv pranja novca na nivou EU.

Švajcarska raj za strane elite

Ispitujući uglavnom afričke slučajeve prekogranične korupcije, izveštaj je takođe otkrio da se Švajcarska (82), iako ima visok rezultat na CPI, još uvek bori sa svojim statusom centra za pranje novca, gde korumpirane strane elite mogu lako da pronađu posrednike za stvaranje i upravljanje kompanijama i trastovima za njih.

Međutim, nedavno predloženi zakon ima za cilj da proširi obaveze protiv pranja novca na advokate i druge profesionalce kako bi se ovo suzbilo, prenosi Euronews Business.

Postoji više posla za transparentnost u Irskoj (77), gde je dobijanje pristupa registrima stvarnog vlasništva gotovo u potpunosti ometano veoma komplikovanim sistemom, navodi se u izveštaju.

U njemu se navodi da je to problem i u Francuskoj (71), jer je analiza podataka o stvarnom vlasništvu kompanije u zemlji u julu 2023. pokazala da je sveukupno nemoguće identifikovati stvarne vlasnike 61 odsto svih kompanija koje tamo drže nekretnine.

U stvari, analiza Transparency International-a pokazala je da je pristup informacijama o stvarnim vlasnicima kompanija značajno ograničen za civilno društvo i novinare širom EU.

Izvor: BIZLife

Foto: Freepik/Unsplash/Transparency International