Ovo je početak jedne nove digitalne ere
Od kako su Feničani izmislili novac, do uspostavljanja Zlatnog standarda 1875. godine, preko Britonvudskog sporazuma iz 1944. i Ričarda Niksona koji je 1971. ukinuo pokriće u zlatu pa sve do danas, na formu novca i budućnost finansijskog sektora najveći uticaj su imali tehnologija i inovatori poput Elona Maska i misterioznog Japanca pod imenom ili pseudonimom Satoshi Nakamoto, osnivača Bitkoina, prve kriptovalute, kaže za BIZLife magazin Sava Savić, pomoćnik ministra u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Sektor za informaciono društvo i informacionu bezbednost.
On kaže da se većina građana barem jednom susrela sa pojmom bitkoina i da ga većina percipira kao digitalni novac, za koji nisu sigurni kako nastaje, odnosno kako se do njega dolazi. „Najjednostavnije i najuprošćenije objašnjenje šta je bitkoin bilo bi da je to zapravo digitalni novac koji se proizvodi pomoću računara, odnosno posebnog softvera u postupku poznatom kao „mining“, odnosno rudarenje, i kao i svaka druga valuta služi za kupoprodaju, ali u digitalnom okruženju.“
Savić kaže da je digitalna transformacija dovela do toga da se ponašamo potpuno suprotno od onoga čemu smo tradicionalno naučeni, pa između ostalog i da novčana poslovanja obavljamo virtuelnim novcem. „Uber, AirBnB, Ethereum pametni ugovori i bitkoin su primeri kako tehnologija stvara nove mehanizme koji nam omogućavaju da verujemo nepoznatim ljudima, kompanijama i idejama. Verovanje u ideju, posedovanje poverenja u platformu i korišćenje delova informacija o iskustvu prethodnih korisnika te usluge doveli su do toga da se ljudi sve više upuštaju u sferu još uvek za većinu nedovoljno poznatih i istraženih novih tehnologija“, kaže Savić i dodaje da treba imati na umu da korišćenje bitkoina, koje naizgled predstavlja mogućnost za naizgled veliku i laku zaradu, iako na prvi pogled deluje idealistički i jednostavno, zapravo je tehnologija koja je tek u napretku i da niko u ovom trenutku sa sigurnošću ne može da prognozira kakva će budućnost kriptovaluta zapravo biti.
„Blockchain omogućava da sistem funkcioniše bezbedno, sigurno, transparentno i bez posrednika, konkretno bitkoinova baza, takozvana glavna knjiga, (ledger book) u kojoj su hronološki u blokovima upisane sve transakcije koje su se ikada dogodile, distribuirana je na više od 8.000 lokacija (nodova) na planeti. Zahvaljujući kriptografiji nemoguće je bilo šta izmeniti ili falsifikovati od onog što se zaista dogodilo. Nalazi široku primenu, tako da sada na Blockchain-u možemo imati zemljišne knjige, registre nekretnina, osiguranja, umetnina, a primenjuje se i za međubankarska poravnjanja, međudržavne transakcije ili za registre dijamanata“.
On kaže da je nedavno razgovarao sa osnivačem jedne od većih IT kompanija u Srbiji koja je investirala ogroman novac u istraživanje, razvoj i opremu za kriptovalute, koja je čak dizajnirala i svoj čip za “rudarenje” koji bi trošio reda veličine 100 puta manje električne energije? od klasičnih „rudara” koji su sastavljeni od grafičkih kartica. „Sa druge strane, Srbija je nezvanično četvrta zemlja u svetu po broju blockchain programera, što je veliki potencijal za razvoj ove oblasti IT-a. Dokaz tome su nekoliko uspešnih Digital Asset-a razvijenih u Srbiji, poput Game Credits-a“, kaže Savić.
Kada se govori o nestabilnosti cena kriptovaluta generalno, ulaganjem u njih se sa jedne strane može ostvariti veliki profit, dok sa druge strane može dovesti i do finansijskog gubitka, primećuje Savić. „S obzirom na to da da je bitkoin berzanska roba, poput obveznica, akcija, zlata, srebra ili moneta, tj. nešto čime se trguje, cenu diktira ponuda i potražnja, oscilacije su izazvane dešavajima na trzištu. Na primer, kada je japanska vlada 1. aprila prošle godine zvanično priznala bitkoin kao legalan metod plaćanja i kao valutu, fokusirala se na stvaranje i uspostavljanje efikasnijeg ekosistema za bitkoin trgovce, kompanije i korisnike, čime je omogućila da se lakše trguje bitkoinom i drugim kriptovalutama, što je dovelo do povećane potražnje, a samim tim i rasta cena. Australija je to predložila u julu, što je rezultiralo ukidanjem dvostrukog oporezivanja kod trgovine kriptovalutama, što je dodatno povećalo interesovanje za iste.“
Međutim, Savić podseća da i pored ovoga postoje brojni problemi i ističe jedan od najvećih potresa koje je izazvala afera sa OneCoin-om, koja ovih dana drma Evropu, SAD i Kanadu, zbog sumnje da je u pitanju piramidalna šema gde su gotovo sve kompanije povezane sa ovim “Coin-om” pod istragom. „Digitalna disrupcija koju su uzrokovale blockchain tehnologija i digitalne valute izazvala je tektonske poremećaje i donela veliki rizik bankama i finansijskom sistemu, koji je osetio i Vol strit. Na sreću ima i sjajnih ideja i dobrih namera da se zaista kreira nova vrednost i digitalni ekosistemi. Iza tih projekata stoje velike tehnološke kompanije i inovatori, očekujemo svakako pojavu novih platformi koje će preuzeti primat u ovoj oblasti.“
Kada je Srbija u pitanju, Savić kaže da Vlada, na čelu sa premijerom Anom Brnabić, koja predsedava Savetom za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije, je u Planu prioritetnih aktivnosti za unapređenje IT sektora u Srbiji za 2018. Godinu, pored aktivnosti koje se odnose na povećanje broja IT inžinjera i izgradnje inovacione infrastrukture, planira i nove aktivnosti, kao što su promene više zakona od značaja za IT sektor, uvođenje poreskih oslobođenja za početnike u poslovanju, kao i podrška novim tehnologijama, poput blockchain-a.
„BlockChain je bio i jedna od ključnih tema na ovogodišnjem Davosu. Iako se o njoj po prvi put govori na ovom Globalnom Ekonomskom Forumu, ova tema ima veoma važnu ulogu u kreiranju ekonomije digitalnog doba“, kaže Savić i zaključuje da je ovo „tek početak jedne nove digitalne ere.“
„Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je u proteklom periodu sprovelo niz aktivnosti u cilju razvoja digitalne ekonomije, elektronskog poslovanja i doprinelo dolasku institucija elektronskog novca poput Paypal-a. Na predlog ministra Rasima Ljajića izrađen je Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju koji je usvojen krajem prošle godine, dok sada aktivno radimo na njegovoj implementaciji i donošenju podzakonskih akata, čija primena će ubrzati masovni prelazak na elektronski način rada, elektronska plaćanja i digitalizaciju u svim oblastima“, kaže Savić.
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
