Spremni ili ne, stigla je nova valuta
Piše: Srđan Mrđa, ekonomista
Novac i štednja su oduvek privlačili ljude. Veliki broj valuta ostavlja mogućnost izbora u kojoj valuti ćemo štedeti ili plaćati.
Digitalizacijom i uvođenjem novih tehnologija, pojavljuju se i nove vrste valuta, takozvane kripto-valute, među kojima je najpoznatija „Bitkoin“. Naziv kripto-valuta nastao je jer je sistem stvaranja same valute zaštićen matematikom, odnosno kriptografijom. Stvaraju ih korisnici bitkoin mreže preko interneta, pa se i dalje smatra veoma nepouzdanom i visokorizičnom valutom. Nije do kraja razjašnjeno na koji način se putem mreže, odnosno interneta, stvara valuta koja može služiti za plaćanje, ali je interesantno da sve više onlajn servisa i prodavnica omogućava plaćanje preko interneta ovom valutom.
Plaćanje se vrši „peer-to-peer“ (P2P) tehnologijom, odnosno direktno između dva korisnika, bez posredovanja banke ili druge finansijske institucije. Trenutno u svetu postoji preko 1300 takozvanih kripto-valuta. Zbog „buma“ bitkoina, u javnosti su zanemarene druge kripto-valute, koje su prošle godine bile uspešnije nego takozvano digitalno zlato od takozvanog „digitalnog zlata“. Valuta Riple, nastala 2012. godine, smatra se naslednikom bitkoina, a u toku 2017. godine ostvarila je rast od neverovatnih 360 hiljada posto(!).
Švajcarska banka UBS, španska Santander i Bank of America, već uveliko koriste ovu valutu u sistemu međunarodnog plaćanja. Eter je u 2017. godini skočio devet hiljada procenata, a tu su i ostale kripto-valute kao što su Kardano, Litkoin, japanski Nem, Jota i druge. Ono što je zajedničko svim ovim valutama je vrtoglav rast vrednosti od nastanka, kao i da su potpuno anonimne, ali i rizične. Bitkoin (eng. Bitcoin) je najpoznatija digitalna valuta, nastala 2009. godine.
Izumitelji prve digitalne valute dugo su radili pod pseudonimom Satoši Nakamato. Kasnije, 2016. godine, otkriveno je da iza svega stoji australijski programer i preduzetnik Kreg Stiven Rajt. Prema istraživanju ekonomista sa Univerziteta Kembridž, iako se ovo teško može utvrditi, bitkoin kao sredstvo plaćanja trenutno koristi između 2,9 i 5,8 miliona ljudi širom sveta, u poređenju sa 2013. godinom kada se broj korisnika kretao između 300.000 i 1,3 miliona. Rast broja korisnika prati i povećanje vrednosti same valute. Mesečno se obavi i do 10 miliona transakcija u ovoj valuti. Ukupna tržišna vrednost konstantno raste i trenutno je oko 136 milijardi dolara.
RAST, PA OSCILACIJE
Vrednost bitkoin valute beleži veliki rast od samog svog nastanka. 2010. godine, jedan bitkoin vredeo je manje od jednog dolara. Četiri godine kasnije vredeo je 1000 puta više. Prošle godine valuta beleži najveći rast, i sa januarskih 1150 dolara, vrednost je u decembru skočila na 19000 dolara, ali zbog najave da će biti zabranjena u Kini i Južnoj Koreji, za samo nekoliko dana 2018. godine, vrednost je pala za skoro 50 odsto.
Upravo je to najveća mana bitkoina jer su dnevne oscilacije velike i nemoguće je predvideti na koju stranu će ići. S obzirom na to da ima jasnu tendenciju rasta vrednosti od početka svog postojanja, teoretski, ukoliko biste kupili danas, a prodali za koji dan, nedelju ili mesec, verovatno biste nešto i zaradili. Sa druge strane, zbog svojih mana, postoji i mogućnost da ceo sistem u jednom momentu pukne kao balon od sapunice i da izgubite sav novac.
Zato se još uvek ne savetuje štednja i trgovanje ovom valutom ukoliko nemate višak para i želju za rizikom. Rizik predstavlja činjenica da valuta nema svoje regulatorno telo, pa su zato transakcije, korisnici, prenos i plaćanje, u ovoj valuti potpuno anonimni i ne postoji mogućnost kontrole tokova novca. Prema nekim glasinama, ova valuta koristi se u međunarodnoj trgovini oružjem kao i drugim visokorizičnim i ilegalnim transakcijama, ali ne postoje jasni dokazi za te tvrdnje.
Stručnjaci su saglasni da će malo koja zemlja biti spremna da u skorije vreme prihvati bitkoin kao sredstvo plaćanja pre svega zbog činjenice da ne postoji jasna regulativa niti kontrola tokova novca. Ipak, u Kanadi, pre nekoliko godina, kompanija Robokoin počela je sa instaliranjem nekoliko bankomata na kojima se ova valuta može zameniti za kanadske dolare. Uplatom određenog iznosa kanadskog dolara uvećava se vrednost onlajn novčanika bitkoina kojim možete kupovati preko interneta. I obrnuto. Sistem kontrole vrši se otiskom prsta a maksimalni dnevni iznos konverzije je 3000 kanadskih dolara.
GEJTS I BAFET
Mišljenja poslovnih i bogatih ljudi takođe su različita kada je u pitanju bitkoin i kriptovalute generalno. Pojedine velike svetske korporacije najavile su masovno uvođenje kriptovalute u legalne finansijske tokove. Prvi čovek Majkrosofta Bil Gejts izjavio je da je budućnost novca u kriptovalutama, jer će biti daleko pristupačnije običnim ljudima. Ako bi se to dogodilo, nema sumnje da će bi se kripto-valuta podigla na daleko viši nivo, kako vrednosno tako i sigurnosno. Rizik transakcija rapidno bi se smanjila, a vrednost verovatno vremenom i dalje rasla.
Dalji rast tražnje kao i vrednosti kriptovaluta za posledicu može imati pad tražnje drugih, realnih valuta kao i nekih derivata. Zbog toga bi se pojedine zemlje, čije su valute vodeće, suočile sa padom vrednosti svojih valuta. Ovo je naravno samo pretpostavka, ukoliko bi se stalni trend rasta nastavio i narednih 20-30 godina, a poverenje u valutu povećalo. Sa druge strane, američki milijarder i investitor Voren Bafet rekao je da nikada neće investirati u bitkoin i da će sve kriptovalute završiti loše. Kriptovalute, a pre svega bitkoin, mogu biti valute budućnosti, ali treba biti veoma oprezan. Dok ta „budućnost“ ne dođe i kod nas, odnosno dok se ne proširi na ceo svet i uđe u legalne tokove, ostaje nam da se zadovoljimo zvaničnim valutama koje su regulisane i nerizične, a što je najbitnije, možemo ih, za razliku od kripto-valuta, videti golim okom, držati u rukama i svakodnevno koristiti.
„Kopanje“
Upućeni programeri i kompjuterski stručnjaci tvrde da je najjednostavniji način zarađivanja bitkoina takozvano „kopanje“ odnosno samostalno stvaranje ove valute. Računar onlajn obrađuje određene transakcije koristeći algoritme za kriptovanje kojima formira takozvane „blokove“ iz kojih se kasnije ostvaruje profit. Proces je veoma složen. Preduslov za sve je adekvatna oprema koja i nije tako jeftina. Konkretno, za kompjuter koji ima tehničkih mogućnosti za ovakve operacije potrebno je izdvojiti i do nekoliko hiljada evra, jer sam uređaj mora imati jaku konfiguraciju, memoriju, procesor i ostalo. Čak ni skuplji gejmerski kompjuteri nisu dovoljno jaki jer iza svega stoje ekstremno komplikovane i zahtevne matematičke operacije.
Izvor: BIZLife magazin
Foto: Pixabay
