Ovako se to radi u svetu: 4 grada koja su stavila pešake na PRVO MESTO
Inspirisani dugim blokadama uzrokovanim pandemijom Covid19 i zabrinutošću za bezbednost, gradovi sprovode inicijative prilagođene pešacima i zalažu se za više prostora bez automobila.
Kada je početni talas Covida sprečio okupljanja u zatvorenom prostoru u većini zemalja širom sveta, mnogi gradovi su reagovali tako što su brzo ponovo zamislili kako bi život mogao da izgleda napolju. Neki su uveli ulice samo za pešake, pretvorile parking mesta u pop-up restorane i dodali više biciklističkih staza – transformišući nekada mesta puna automobila u mesta pogodna za šetnju i vožnju bicikla.
Promene su donele dividende, ne samo povećanom ekonomskom aktivnošću, već su studije takođe pokazale da se virus može manje brzo širiti u naseljima u kojima se može pešačiti. I dok su mnoga mesta sada povukla ove inicijative kako se život vraća u normalu, neki gradovi su se čvrsto držali svojih pešačkih poboljšanja i zalagali se za još više prostora bez automobila.
Ovo su četiri grada širom sveta koji su napravili neke od najsmelijih i najbržih promena prilagođenih pešacima tokom pandemije.
Biciklista, biciklističke staze (Unsplash)
Pariz, Francuska
Čak i pre pandemije, Pariz je imao prednost u tome da postane prihvatljiviji za pešake. Kao deo napora širom grada da se smanji broj automobila, donji kejevi koji prolaze duž reke Sene u potpunosti su prepušteni pešacima krajem 2016. godine, što je trajno učinjeno 2018.
Godine 2020., gradonačelnica Anne Idalgo je ponovo izabrana delimično zbog njene podrške „15-minutnom gradu“: novom konceptu urbanog planiranja koji omogućava stanovnicima da završe sve svoje svakodnevne zadatke – od kupovine preko školovanja do posla – na udaljenosti od 15 minuta hoda ili vožnje biciklom.
Uvedene su i dodatne biciklističke staze kako bi se olakšao automobilski saobraćaj. U stvari, grad planira da doda dodatnih 180 kilometara biciklističkih staza i 180.000 parking mesta za bicikle do 2026.
Grad takođe planira da zasadi 170.000 stabala do 2026. godine, sa namerom da ohladi Pariz kako bi bio udobniji i prijatniji za pešake. Glavni putevi poput Rue de Rivoli u centralnom Parizu smanjeni su na jednu traku, dok su biciklističke staze proširene na širinu tri trake za automobile.
Pariz, Francuska (Unsplash)
Bogota, Kolumbija
Dok je Bogota (i Kolumbija uopšte) uvek imala jaku biciklističku kulturu, sa biciklizmom kao nacionalnim sportom u zemlji, pandemija je ubrzala mnoge promene bez automobila. Gradonačelnica Klaudija Lopez je 2020. odredila dodatnih 84 km privremenih biciklističkih staza za postojeću gradsku mrežu biciklističkih staza Ciclorruta od 550 km – već jednu od najvećih na svetu – i one su od tada postale trajne.
Bogota je bila među prvim gradovima širom sveta koji su dodali „iskačuće“ biciklističke staze tokom pandemije, a stanovnici su primetili da su trajne promene bile na bolje.
Nedeljom i državnim praznicima, automobilima je potpuno zabranjeno kretanje na određenim rutama u programu poznatom kao Ciclovia, koji svake nedelje privlači više od 1,5 miliona biciklista, pešaka i džogera.
Bogota, Kolumbija (Unsplash)
Milano, Italija
Italija je bila jedna od zemalja koje su u početku bile najteže pogođene pandemijom, a njeni gradovi su morali brzo da se prilagode kako bi pružili alternative gusto naseljenom javnom prevozu. U leto 2020. Milano je započeo ambiciozan plan za proširenje trotoara i biciklističkih staza duž 35 km puteva koji su ranije bili usmereni na saobraćaj automobila. Promene su transformisale grad, donoseći sa sobom više restorana na otvorenom, pijaca na otvorenom i urbanih bašta.
Nova četvrt CityLife nije samo najveća zona u Milanu bez automobila, već i jedna od najvećih zona bez automobila u Evropi. Ispunjena je javnim zelenim površinama zajedno sa tonom biciklističkih staza i nudi uvid u budućnost održivog Milana. Severno naselje Isola pretvoreno je iz industrijske četvrti u oblast za pešačenje i biciklizam punu modernih kafića, galerija i butika.
Putnici takođe ne moraju da brinu o pronalaženju bicikla da bi uživali u biciklističkim stazama. Gradska služba za deljenje bicikala, BikeMI, ima 300 stanica širom grada i nudi i obične i e-bicikle.
Milano, Italija (Unsplash)
San Francisko, SAD
Ovaj grad u severnoj Kaliforniji brzo je krenuo tokom pandemije sa pokretanjem Slow Streets – programa koji je koristio oznake i barijere da ograniči saobraćaj i brzinu automobila na 30 koridora u nastojanju da ih učini pogodnijim za pešake i bicikliste. Prema podacima koje je prikupio grad, program je zabeležio smanjenje saobraćaja vozila za 50 odsto, povećanje pešačkog saobraćaja radnim danima za 17 odsto, a radnim danima skok biciklističkog saobraćaja za 65 odsto.
Kako BBC Travel navodi, grad je uložio novac i trud u izgradnju boljih biciklističkih staza širom grada, koje su jasnije obeležene nego ranije. Preporučuje se da se zaista istražite svaki kvart u San Francisku, jer svaki od njih ima svoj vajb i karakter.
Iako ima još mnogo toga da se uradi da se San Francisko promeni u grad koji je zaista pogodan za pešake, istorija pokazuje da se to može učiniti.
San Francisko, SAD (Unsplash)
Izvor: BIZLife
Foto: Unsplash
