AI može da prepozna otpad za reciklažu: Evo kako je koriste razvijene zemlje

Približno 2,24 milijarde tona čvrstog otpada proizvedeno je 2020. godine, prema podacima Svetske banke. Kaže da će ta cifra verovatno porasti za 73 odsto na 3,88 milijardi tona do 2050. godine.

Plastika je posebno problematična. Od početka masovne proizvodnje ovog materijala 1950-ih do 2015. godine, proizvedeno je više od 8,3 milijarde tona plastičnog otpada, pokazalo su istraživanja univerziteta iz Džordžije i Kalifornije.

Neko koga ta statistika neće iznenaditi je Mikela Drakman. Provela je dosta vremena gledajući šta bacamo, kao osnivač Greyparrot-a, britanskog startapa koji je kreirao sistem veštačke inteligencije dizajniran da analizira postrojenja za preradu i reciklažu otpada.

„U jednom danu imaćete bukvalno planine otpada u jednom postrojenju, a ono što je veoma šokantno i iznenađujuće je da to nikada ne prestaje. Nema praznika za otpad, on samo dolazi“, kazala je ona.

Greyparrot postavlja kamere iznad pokretnih traka na oko 50 lokacija za otpad i reciklažu u Evropi, koristeći softver veštačke inteligencije da analizira šta prolazi u realnom vremenu.

Tehnologija veštačke inteligencije je naglo napredovala tokom prošle godine, a njena sposobnost obrade slika je sada veoma sofisticirana. Međutim, Drakman je rekla da je i dalje bilo teško obučiti sistem da prepozna smeće, piše CNN.

„Proizvod kao što je boca Koka-kole, kada ode u kantu, biće zgužvan, zgnječen i prljav, i čini problem mnogo složenijim sa stanovišta veštačke inteligencije“, objasnila je.

Plastika, otpad, reciklaža (Unsplash)

Otpad – upravljanje

Greyparrot-ovi sistemi sada prate 32 milijarde otpadnih objekata godišnje, a kompanija je napravila ogromnu digitalnu mapu otpada. Ove informacije mogu da koriste menadžeri otpada kako bi postali operativni i efikasniji, ali takođe mogu i da ih šire.

„To omogućava regulatorima da bolje razumeju šta se dešava sa materijalom, koji materijali su problematični, a takođe utiče na dizajn ambalaže. Mi govorimo o klimatskim promenama i upravljanju otpadom kao odvojenim stvarima, ali zapravo su međusobno povezane jer koristimo resurse zato što ih zapravo ne obnavljamo. Ako bismo imali stroža pravila koja menjaju način na koji konzumiramo i kako dizajniramo ambalažu, to bi imalo veoma veliki uticaj na lanac vrednosti i način na koji koristimo resurse“, istakla je Mikela Drakman.

Ona se nada da će veliki brendovi i drugi proizvođači početi da koriste podatke koje generišu kompanije kao što je GreyParrot, i na kraju dizajnirati više proizvoda za višekratnu upotrebu.

Troj Svop vodi kompaniju koja namerava da napravi bolju ambalažu. Footprint je sarađivao sa supermarketima i sa Gillette-om na pretvaranju svojih plastičnih posuda za brijače u one napravljene od biljnih vlakana.

U blogpostu na sajtu Footprint-a, Svop tvrdi da su potrošači zavedeni „mitom o reciklaži“. On je pomenuo plastičnu posudu za salatu koja je bila označena kao „spremna za recikliranje“ i pitao šta to zapravo znači.

„Manje je verovatno nego ikad da njihova odbačena plastika za jednokratnu upotrebu završi bilo gde osim na deponiji. Jedini izlaz iz krize plastike je da prestanemo da zavisimo od nje“, napisao je.

Plastika, reciklaža, otpad (Pexels)

Ekološka ambalaža vs. otpad

Takozvano zeleno pranje je veliki problem, kazala je Drukman.

„Videli smo mnogo tvrdnji o ekološkoj ili zelenoj ambalaži, ali ponekad one nisu potkrijepljene stvarnim činjenicama i mogu biti veoma zbunjujuće za potrošače“, rekla je ona.

Da bi pomogli prodavcima da znaju da se korišćene plastične boce u stvari recikliraju i u kom broju, britanska firma Politag ih prekriva ultraljubičastom (UV) oznakom koja nije vidljiva ljudskom oku.

Kada flaše stignu u određena postrojenja za reciklažu, oznake se čitaju pomoću Politag mašine. Broj boca se zatim otprema u aplikaciju zasnovanu na cloud-u u realnom vremenu, kojoj Politag-ovi kupci mogu pristupiti.

„Oni mogu da vide tačno koliko se boca reciklira, što je nešto čemu ovi brendovi nikada ranije nisu imali pristup“, napomenuo je Politagov menadžer projekta Rosa Knok-Bredlej.

Do sada je firma sarađivala sa britanskim prodavnicama Co-Op i Ocado.

Plastika, otpad (Unsplash)

Olakšana reciklaža

Da bi olakšali ljudima da recikliraju i podstakli ih više da to čine, vlada Ujedinjenog Kraljevstva i administracije u Velsu i Severnoj Irskoj treba da pokrenu šemu vraćanja depozita 2025.

To je zbog toga što će se u prodavnicama i drugim javnim prostorima videti „mašine za obrnutu prodaju“, gde će ljudi moći da deponuju korišćene plastične boce i metalne limenke za piće, i da im se za to isplati novac – oko 20 penija po artiklu.

Potraga za pronalaženjem planetarno-prijateljskog načina da se Zemlja otarasi smeća ostaje teška trka, međutim, jer se naizgled svake godine pojavljuje novi trend.

Planeta, otpad (Pixabay)

Elektronski otpad

Najnoviji izazov je zavisnost od e-cigareta ili vejpa, koji stvaraju potpuno novu planinu elektronskog otpada koji je teško reciklirati.

„To je ogroman problem. I postaje sve veći“, rekao je Rej Parmenter, šef politike i tehničke službe u Chartered Institute of Waste Management.

On dodaje da su „osnovno pitanje“ vejpovi za jednokratnu upotrebu, za koje kaže da su „u suštini anatema za cirkularnu ekonomiju“.

Vejpovi za odlaganje sastoje se od različitih materijala – plastike, metala, litijumske baterije, a neki čak imaju LED svetla ili mikroprocesore.

Prošlogodišnje istraživanje Material Focus-a, organizacije koja se zalaže za više recikliranja električnih proizvoda, sugeriše da se samo u Velikoj Britaniji baci 1,3 miliona vejpova nedeljno. To znači da oko 10 tona litijuma odlazi na deponiju svake godine, dovoljno da napaja 1.200 automobilskih baterija.

„Način na koji dobijamo ove kritične sirovine kao što je litijum je iz dubokih rudnika – do kojih nije najlakše doći. Tako da kada ga izvadimo, moramo da ga maksimalno iskoristimo“, kazao je Parmenter.

Rudnik (Pixabay)

Potrošači kao odgovorna lica

Vejpovi su dobar primer kako treba da promenimo način razmišljanja, istakla je Drukman.

„To nema ekonomskog smisla, nema nikakvog smisla. Umesto da se pitate kako da ih recikliramo, pitajte zašto uopšte imamo vejpove za jednokratnu upotrebu?“, dodala je.

Dok industrija i kreatori politike imaju veliku ulogu u tome da se proizvodi više recikliraju ili ponovo koriste, isto tako imaju i potrošači, navela je ona. A najveća promena koju mogu da naprave je da „manje konzumiraju“.

Izvor: BIZLife

Foto: Pexels, Unsplash, Pixabay