Od SAD do Italije: Kako je fenomen masovnih otkaza stigao u Evropu?

Sve više ljudi u Italilji masovno napušta svoj posao, odnosno daje otkaz. Taj fenomen otkaza u SAD, odakle je potekao, nazivaju ,,masovnom ostavkom“. Pandemija Covida 19 sa uvođenjem rada od kuće, svakako je doprinela ubrzanju tog trenda.

Među radnicima se pojavila opšta želja da povrate vreme koje će posvetiti sebi i svojoj porodici, sportu, podizanju kvaliteta života. Pre svega drugačije gledaju na posao kako bi uspostavili željeni balans između posla i privatnog života.

McKinsey & Company studija

Prema nedavnom istraživanju McKinsey & Company, multinacionalne konsultantske firme za strategiju, 40 odsto radnika u svetu želi da uskoro promeni svoj položaj. Čak 53 odsto poslodavaca je reklo da imaju dobrovoljnu fluktuaciju u odnosu na prethodne godine. Problem će se pogorštati u budućnosti, što očekuje 64 odsto njih. Masovna ostavka – kako je multinacionalna kompanija nazvala trend – biće fenomen sa kojim će kompanije morati da nauče da se nose.

Međutim, postoji jedan podatak iz McKinsey & Company studije koji je još interesantniji. Od skoro 6.000 radno sposobnih ljudi intervjuisanih u Australiji, Kanadi, Singapuru, Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Američkim Državama, 36 odsto njih daju otkaz bez alternative, odnosno bez čekanja novog posla.

U različitim epohama, promene poslova ili zadataka i prelaska iz kompanije u kompaniju dešavale su se sa lakoćom jer su privrede doživljavale pozitivna ekonomska vremena. Pandemijska kriza je srušila ovu paradigmu.

Posao i mentalni problemi (Pixabay)

Fenomen otkaza u SAD

Fenomen masovne ostavke nastao je u Sjedinjenim Američkim Državama. Termin je skovao Entoni Klots, vanredni profesor menadžmenta na Poslovnoj školi ,,Mejs“ Univerziteta A&M u Teksasu. Na taj način je ukazao na trend masovnih dobrovoljnih ostavki. Razlog je izbegavanje stresnog rasporedi rada i traženje kompanija u kojoj su bolji međuljudski odnosi.

U avgustu 2021. godine, prema podacima američkog Ministarstva rada, zabeležen je vrhunac. U tom periodu je 4,3 miliona Amerikanaca dobrovoljno napustilo posao.

Zbog čega ljudi masovno daju otkaze?

Mašal Langer, profesor na masteru za finansije na Rimskoj poslovnoj školi, stručnjak za finansije, menadžment i poslovnu psihologiju, potvrdio je da je masovna ostavka delom posledica vanrednog stanja zbog pandemije, piše na sajtu Rome Business School.

„Fenomen kojem smo svedoci na globalnom nivou je mnogo širi. Postoji mnogo razloga za to. Nemogućnost odlaska na posao uglavnom zbog manje ili više dugih perioda izolacije ili karantina, ali i delimično zbog značajnog vladinog stimulansa koji je u nekim slučajevima podsticao ljude da ne rade. I takođe delimično zbog nezadovoljstva poslom.

Posao, otkaz (Pexels)

Neki ljudi mogu da zarade više novca ako ne rade, nego da ostanu na nedovoljno plaćenom poslu. Mašal je zaključio da ,,uopšte nije mudro nastaviti sa nagrađivanjem ljudi koji ne rade“.

Napuštanje posla nikada nije lak izbor, a često nije samo pitanje plate. Otkazi slede kada se zaposleni ne osećaju cenjenim u firmi, što utiče na samopoštovanje i sposobnost napredovanja u karijeri. U Americi je pristup poslu drugačiji nego u mnogim drugim zemljama. Oni nagrađuju sposobnosti zaposlenog, ima više etike kod poslodavaca i ne napreduju po nasledstvu ili prezimenu.

„Radio sam na Vol Stritu. Uvek smo bili izazvani da uradimo nešto novo, nešto jedinstveno. Bio je to stalni izazov: samo su dobri rezultati razmatrani. To je izazov poslovnog sveta. Iz ove perspektive, nije slučajno, na primer, da su Google, Apple, Netflix, Amazon rođeni u Americi, kompanije koje su lako mogle da se pokrenu negde drugde. To je pitanje mentaliteta“, objasnio je Langer.

Kompanija Google (Beta/AP)

Velika ostavka u Italiji

Prema podacima Ministarstva rada i socijalne politike, skoro pola miliona ljudi u Italiji odlučilo se za dobrovoljnu ostavku u drugom kvartalu 2021. Mnogi faktori su možda odredili ove izbore: deblokada otpuštanja, fluktuacija, donošenje kvote 100, prihodi od državljanstva, te želja za poboljšanjem uslova rada. Međutim, postoji zabrinjavajuća činjenica. Prema nalazima Inspektorata rada, dobrovoljne ostavke u mesecima pandemije ticale su se uglavnom žena. Svakako je preteško uskladiti vreme za porodicu, posebno sa veoma malom decom, sa radnim vremenom.

Stoga je, prema mišljenju Mašala, važno uvesti različite metode rada zasnovane, gde je to moguće, na prostorno-vremenskoj fleksibilnosti. Treba dati veće pogodnosti za bolji kvalitet života kako bi radnici bili zadovoljniji.

Posao, otkaz

Odnos porodice i posla

Prema Maršalu Langeru, dinamika italijanskog i američkog sistema porodičnog rada odražava raznolikost dva društva i mentaliteta sa različitim vrednostima koje se pridaju radu.

„U Italiji, gde sam živeo 17 godina, primetio sam da je dosta vremena posvećeno porodici, pravom stubu društva. Možda zato što je radnik često slabo plaćen uprkos obavezama. Ovo je jedan od pokretača koji navode pojedinca da traži nešto drugo. Ako Italija želi da bude konkurentna na globalnom nivou i da privuče strani kapital, mora da ide u potragu za talentima i kompetencijama koje će nagraditi”, rekao je on.

Posao, softverska kompanija

Poenta je da se prevaziđe paradigma „porodičnog“ pristupa poslu i otvori se međunarodnom mentalitetu. Takođe, potrebno je prevazići ideološke ograde zasnovane i na etničkoj pripadnosti i religiji kako bi se merili sa konkurentima na globalnom nivou.

„Izbor mora pasti na „prvi tim“. To bi, siguran sam, inspirisalo nove italijanske generacije da ne žele da menjaju posao i ostanu u Italiji. Jedina stvarna razlika u celom svetu je način na koji se stvari rade. Ambiciozna vizija, ali stvarna i konkretna: ekonomski uspeh vodi društvenom uspehu i sreći. Pogledajte Kinu, politiku koju je usvojio Deng Sjaoping, hrabrost da se ponište pravila koja su dovela do toga da građani zemlje budu srećni, čak i siromašni. Preduzeća, škole i univerziteti su važni u tom smislu jer se zalažu za izvrsnost”, objasnio je Langer.

Akcije za obuzdavanje masovnih otkaza

Postoji li recept za suočavanje sa fenomenom koji bi, dugoročno gledano, mogao da ugrozi globalni svet rada i poslovanja? Kompanije i uopšteno društva treba da znaju kako da se reorganizuju fokusirajući se na rast svojih zaposlenih. To podrazumeva ulaganje u njihove veštine i motivisanje za postizanje ciljeva.

Izvor: Rome Business School

Foto: Pixabay