“ODAN KAO SLUGA”: Lojalnost na radnom mestu je lična, a ne moralna odluka
Lojalnost se smatra vrlinom u većini životnih situacija: među prijateljima, porodicom, fudbalskim navijačima. Međutim, lojalnost zaposlenih je veoma složena pojava. Moglo bi se reći da je to zapravo transakcijska, piše magazin The Economist.
Kažu da onoliko koliko sebe vrednuješ, toliko će te vrednovati i drugi. Netflix, između ostalog, ohrabruje svoje zaposlene da razgovaraju sa regruterima iz drugih firmi kako bi znali svoju vrednost na otvorenom tržištu. Lojalnost je lepa, ali je pregovaračka moć lepša, o čemu piše The Economist, analizirajući da li se odanost kompaniji uopšte isplati za zaposlenog?
Radnik može da oseti privrženost kompaniji, a kompanija ne može da oseti apsolutno ništa. Zato se ljudi često osećaju vernijim članovima tima i pojedinačnim šefovima nego organizacijama.
Posao, kolege, kancelarija (Freepik)
Povećanje plate i karijera grade se na ljudima koji menjaju posao.
Prema podacima Banke federalnih rezervi Atlante, koja prati rast plata u Americi, u aprilu su oni koji menjaju posao bili plaćeni 7,6% više nego godinu dana ranije. Malo „poslovnog promiskuiteta“ od strane drugih ljudi može pomoći onima koji odluče da ostanu tu gde jesu. Rad Nejtana Dojčera, zvaničnika Ministarstva finansija Australije, otkrio je da su veće stope traženja posla na lokalnim australijskim tržištima rada povezane sa bržim rastom plata i za radnike koji su promenili posao i za one koji to nisu uradili. Lojalnost je lepa; ali lepša je pregovaračka moć.
Ipak, previše lojalnosti može naškoditi radnicima na druge načine.
Istraživanje koje su ranije ove godine objavili Metju Stenli sa Univerziteta Djuk i njegovi koautori testiralo je kako se šefovi osećaju prema lojalnim radnicima. Istraživači su pitali menadžere koliko su voljni da zamole izmišljenog zaposlenog po imenu Džon da radi prekovremeno bez plate. Ako je Džon bio predočen kao lojalan pojedinac, onda su šefovi bili srećniji što su mu prepustili više posla. Važilo je i obrnuto: radnike koji su radili više posla bez nagrade menadžeri su češće opisivali kao lojalne. Psi su poznati po svojoj lojalnosti – zapamtite – ali ne i po svom mozgu i razumu.
Posao (Pexels)
Poslodavci imaju tendenciju da budu jasni o tome šta generiše lojalnost. Bonusi za zadržavanje su priznanje da će najboljim zaposlenima možda trebati malo podstreka da ostanu. Stvarna lojalnost ima tendenciju da dobije zanemarljive nagrade: sedmični dodatni odmor za 25 godina službe? Netfliks ohrabruje svoje zaposlene da razgovaraju sa regruterima kako bi znali svoju vrednost na otvorenom tržištu i kako bi mogli da odgovore protiv potencijalnih ponuda konkurencije (pristup koji ima više smisla kada ste spremni da platite više, a koji baš i ne radi ako ste neprofitni sektor).
Kompanije se ipak mogu povezati sa idejom lojalnosti. Grupa zaposlenih koja je napustila Shockley Semiconductor Lab 1950-ih da bi osnovala Fairchild Semiconductor bila je poznata kao „izdajnička osmorka“. Neki od tih stavova još uvek preovladavaju. Ali osim ako niste član mafije ili sveštenik, pridruživanje konkurentu nije ni izdaja ni jeres. Zaista, zaposleni u bumerangu – ljudi koji napuste poslodavca, a zatim se vrate – mogu ponuditi vredan spoj poznatog znanja i novih veština.
Društvo može trpeti posledice ako postoji preterana lojalnost zaposlenih.
Posao (Freepik)
Rad o uzbunjivanju, koji su 2019. godine objavili Džejms Dungan sa Univerziteta u Čikagu i njegovi koautori, otkrio je da je veća verovatnoća da će zaposleni prijaviti zloupotrebe ako je ono što im je u fokusu pravičan tretman, a manje je verovatno da će to učiniti ako su bili motivisani samo lojalnošću. Druga istraživanja sugerišu da takmičarska atmosfera može podstaći lojalne članove jedne grupe da varaju kako bi nadmašili drugu.
Kompanije žele radnike koji se osećaju privrženim prema njima, koji su spremni da napreduju i koji neće razmatrati prelazak u konkurentsku firmu. Radnici žele da veruju i pripadaju firmi, uvereni da to garantuje sigurnost njihovom konačnom vremenu na Zemlji. Bolje je za sve, za zadovoljstvo poslom i za učinak, ako zaposleni ostanu na radnom mestu jer se osećaju investirano u svoju organizaciju nego zato što nemaju bolju ponudu. Ali lojalnost na radnom mestu je odluka iz sopstvenih interesa, a ne moralna. Trebalo bi da zavisi od dobrog tretmana, a ne od navike koju je teže prekinuti. Ostanite na poslu na kom ste jer vam se to sviđa, a ne zato što bi odlazak bilo nemoralan, zaključuje The Economist.
Izvor: BIZlife
Foto: Freepik/Pexels
