Novi udar na tržištu sirovina - šta je sledeće na spisku deficitarnih?

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Novi udar na tržištu sirovina – šta je sledeće na spisku deficitarnih?

    Manjak čipova već dugo guši globalnu proizvodnju u automobilskoj industriji, a uskoro će dodatne probleme izazvati deficit magnezijuma.

    Na to ukazuju nekadašnji direktor nabavke Audija Bernd Martens i profesor ekonomije iz Ingolštata Dirk Heht (Hecht).

    Kina dominira tržištem poluprovodnika, a kontroliše i ogroman, praktično monopolistički deo – 87 odsto – svetske proizvodnje magnezijuma, rekao je Heht.

    Nestašica je cenu tog metala već izgurala na rekord, ali ima signala koji “najavljuju ogromne poremećaje u lancima snabdevanja,” a političke i strateške mere za obezbeđivanje isporuka su izostale.

    Aktuelna nestašica poluprovodnika nije samo isključivo rezultat pandemijske krize, rekao je profesor tehničkog fakulteta u Ingolštatu.

    U Evropi ponavljaju grešku koju su već napravili

    On je ukazao da dok Kina efikasno planira privredni i tehnološki razvoj na pet godina, Evropa nadalje ekonomski planira prema aktuelnim tržišnim cenama.

    “Sada, na konkretnom primeru, u uskim grlima i rekordnoj ceni magnezijuma, a slično je bilo i pre nekoliko godina sa retkim rudama, kako se ulazi u ćorsokak,” rekao je.

    Nemačka i evropska industrijska politika su, prema njegovim rečima, propustile da ulažu u proizvodnju sirovina i bazične tehnologije na primer, baterija, poluprovodnika i telekomunikacija i tako dospele u potpunu zavisnost od drugih.

    Trend povećanja cena mnogih sirovina

    Inače, pandemija virusa Covid-19, povećana tražnja za građevinskim materijalom, nepovoljni prirodni događaji, trgovinski sukobi, kriza u Sueckom kanalu i blokada jedne od najvećih svetskih kontejnerskih luka u Kini, samo su neki od događaja koji su rezultirali ogromnim povećanjem cena sirovina.

    To je dovelo do poskupljenja širokog spektra materijala i proizvoda, kao što su drvo, čelik ili plastika.

    Na globalne trendove nije ostalo imuno ni tržište Srbije

    Na globalne trendove nije ostalo imuno ni tržište Srbije, gde je aktuelno dalje povećanje cena brojnih proizvoda, kao i nekretnina.

    Kakva su predviđanja za naredni period i kako da se najbolje pripremimo za ono što nas očekuje, nedavno je objavljeno u studiji renomirane međunarodne konsultantske kuće Horváth.

    U njihovu analizu o cenama sirovina u predstojećem periodu uključena su mišljenja hiljadu vodećih menadžera u prerađivačkoj industriji na 12 evropskih tržišta, što studiji daje visok stepen kredibilnosti.

    Maria Boldor iz firme Horváth ističe kako su se očekivanja o povećanju cena do kraja godine potvrdila. Takođe, smatra kako će se ovaj trend, i to u dvocifrenim procentima, nastaviti i u budućnosti.

    U skladu sa poskupljenjima od septembra 2020. do proleća 2021. godine, kada je cena drveta u Nemačkoj čak duplirana, stručnjaci iz Horvátha istraživali su očekivanja o daljem kretanju vrednosti sirovina.

    Rezultati su pokazali da se upravo kod cene drveta očekuje najveći rast u predstojećem periodu, čak 33 odsto. Skoro polovina ispitanih eksperata ukazuje i na smanjenu ponudu, strahujući da će dalje širenje novih sojeva virusa i lokdauna u Evropi rezultirati rekordnim cenama u prvim mesecima 2022. godine.

    Ogromne razlike u cenama osećaju se i u Srbiji, gde je za građevinske, fasadne, izolacione i druge radove potrebno izdvojiti znatno više novca. Slična situacija je i sa troškovima vezanim za nameštaj, kućne uređaje, automobile, nekretnine ili usluge majstora i zanatlija, koji rade sa drvetom, gvožđem i plastikom.

    Cene rastu svaka dva do tri dana, posebno drveta

    Boldor naglašava da cene sirovina rastu svaka dva do tri dana, kao i da je to posebno izraženo kada je u pitanju drvo. Trend diktiraju tržišta Severne Amerike i Kine, gde je za ovu sirovinu potrebno platiti za trećinu više nego u Evropi, a očekuje da se ovakav trend nastavi i u 2022. godini.

    Drvo se najviše traži zbog nameštaja za dom i baštu. Ljudi sve više vremena provode kod kuće, što zbog mogućnosti rada iz sopstvenog doma, tako i zarad smanjenja broja kontakta sa drugima.

    Cena čelika skočila značajno tokom 2021., očekuju se ponovna povećanja

    Kada je reč o čeliku, cena po toni je samo u prvoj polovini 2021. godine porasla za 60 odsto, a menadžeri koji su učestvovali u studiji očekuju da će početkom 2022. godine doći do novih značajnih uvećanja. Rekordne vrednosti u prošloj godini zabeležili su i plastični materijali, a prema rezultatima ove studije, dalja poskupljenja se očekuju i u budućnosti.

    Povećanja će nastaviti da nas iznenađuju, tako da će se proizvođači zateći između dobavljača koji zahtevaju više cene i kupaca na koje ne može da se odmah prenese povećanje.

    “Zbog toga bi prilagođavanje cena trebalo planirati na ciljani i sistematski način, kao i zasnivati na indeksima koji gledaju u budućnost”, savet je Marie Boldor proizvođačima i prerađivačkim kompanijama, sa ciljem da potrošačima olakšaju ovaj proces.

    MANJAK čipova UNIŠTAVA autoindustriju i kraj se NE VIDI

    Izvor: BIZLife/dpa

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE