Novi raj za milijardere: Jedan grad u Italiji preuzima primat od Dubaija

Do pre mesec dana Dubai je bio najlogičniji izbor za bogate u potrazi za novim domom. Malo koji grad nudi mogućnost zarade velikih suma novca bez poreza i njihovo trošenje u bezbrojnim luksuznim hotelima, restoranima i prodavnicama. Međutim, nakon što su se Ujedinjeni Arapski Emirati našli pod napadima iranskih projektila, reputacija Dubaija kao utočišta za svetsku elitu, koja je dobrim delom izgrađena i zahvaljujući iseljeničkim influenserima, počela je da slabi.

Superbogati sada ponovo gledaju ka Evropi, a Milano, italijansko finansijsko središte, izbio je na vrh liste najpoželjnijih destinacija, piše The Guardian.

„Italija nudi najbolje uslove, paušalni porez i visok kvalitet života“, kaže Armand Arton, konsultant koji pomaže multimilionerima i milijarderima pri preseljenju kroz programe državljanstva za investitore. „Ljudi koji napuštaju UAE lako mogu da zamisle sebe kako žive u Rimu ili Milanu, velikim međunarodnim i urbanim centrima.“

Nije teško razumeti zašto je Milano, koji je već dom nekih od najbogatijih evropskih bankara, advokata i investitora, postao toliko privlačan. Prema italijanskom sistemu paušalnog oporezivanja, strani rezidenti mogu da plaćaju 300.000 evra godišnje na sav prihod iz inostranstva, što je za najbogatije zanemarljiv iznos.

„Oduvek smo bili međunarodni grad, ali ovo je ipak promena“, kaže Dileta Đorđolo, direktorka Sotheby’s kancelarije za stambene nekretnine u italijanskoj ekonomskoj i modnoj prestonici.

„Naš poseban poreski režim postoji od 2017, ali kada je Ujedinjeno Kraljevstvo ukinulo status nerezidenta, doživeli smo talas novih kupaca koji su počeli da dolaze u Milano.“ Sada, dok se novi talas bogatih doseljenika okreće ovom gradu, postavlja se pitanje može li Milano postati novo središte ultrabogatih.

Poreska olakšica koja je ispraznila London

Sukobi na Bliskom istoku već su podstakli odlazak bogatih britanskih državljana, iako se ne žele svi vratiti kući. Za mnoge Evropljane Italija je najpraktičniji izbor. Novi italijanski rezidenti koji nisu plaćali porez u zemlji najmanje devet od poslednjih deset godina ne moraju da plaćaju porez na prihode iz inostranstva, uz godišnji paušalni iznos od 300.000 evra. Prihodi ostvareni u Italiji oporezuju se prema redovnim pravilima, kao i kapitalna dobit od ulaganja u roku od pet godina od ulaska u sistem.

Mark Ečeson iz kompanije za finansijsko planiranje Utmost Wealth Solutions kaže da je privlačnost Italije porasla jer je Ujedinjeno Kraljevstvo postalo manje atraktivno za superbogate. U Milanu se čak govori o italijanskom pravilu koje neki nazivaju „isprazni London“. „Iako je Italija uvela paušalni porez još 2017, tada u iznosu od 100.000 evra, nije odmah privukla veliki broj ljudi“, kaže on. „Ukidanje britanskog statusa nerezidenta zaista je podstaklo interes, i to u trenutku kada je i Portugal pooštrio svoja pravila. Sistem je jednostavan i ljudima se dopada. Italija je prelepa zemlja, a Milano ima snažan finansijski sektor, mnogo toga što je London činilo privlačnim sada nudi i Milano.“

Zaboravite Veneciju – ovaj grad u njenoj blizini postao je održivi centar Italije

Roberto Bonomi, partner u advokatskoj kancelariji Withers, dodaje da se Italija u međuvremenu oslobodila reputacije politički nestabilne zemlje. Iako je premijerka Đorđa Meloni, koja je na vlasti od 2022, na početku bila doživljavana kao politički radikalna, čini se da je ublažila pristup. „U početku je bilo skepticizma“, kaže Bonomi. „Ali nakon gotovo decenije pokazali smo da je reč o stabilnom sistemu. Klijenti se više ne plaše Italije, a nedavni događaji pokazuju da nesigurnost postoji svuda.“

La dolce vita uz visoku cenu

Prema procenama italijanske poresko-pravne kancelarije Maisto e Associati, do sada se oko 5.000 ljudi uključilo u italijanski sistem paušalnog oporezivanja. U početku su među njima dominirali Italijani koji su živeli u Londonu, kaže Marko Čerato, partner u firmi.

„Radili su u bankarstvu, osiguranju, upravljanju imovinom ili za hedž fondove. Proveli su deceniju u Ujedinjenom Kraljevstvu i želeli su da se vrate u Italiju iz ličnih i poreskih razloga“, kaže on. „Nakon pandemije interesovanje je naglo poraslo, a dodatno je ojačalo kada su konzervativci najavili ukidanje statusa nerezidenta.“

Novi talas interesovanja sada dolazi iz Zaliva, kaže Arton. „Italija brzo obrađuje zahteve. Zato privlači ljude koji napuštaju region i žele da se presele u Evropu, tražeći poreske pogodnosti i kvalitet života.“ Priliv bogatih doseljenika već utiče na tržište nekretnina u Milanu. Prema istraživanju agencije Knight Frank, cene su porasle za 38 odsto u poslednjih pet godina. Milano je nedavno pretekao Veneciju kao najskuplji grad u Italiji, sa prosečnom cenom od 5.171 evro po kvadratnom metru u novembru 2025, prema portalu Idealista. Rast je još izraženiji u najtraženijim četvrtima poput Sant’Ambrođija, Brere, San Marka i Cinque Vie, u blizini katedrale Duomo.

Đorđolo procenjuje da je danas na tržištu između 30 i 40 odsto više međunarodnih kupaca nego pre dve godine. „Ranije su kupci iz inostranstva tražili drugi dom u Milanu ili možda na jezeru Komo, ali sada traže stalno prebivalište u Italiji. Žele da budu blizu međunarodnih škola i velikih aerodroma.“

Povratak mozgova i preobrazba grada

Druge poreske olakšice uključuju program „Il rientro dei cervelli“ (povratak mozgova), koji novim ili povratničkim rezidentima omogućava da plaćaju porez na samo 50 odsto prihoda tokom pet godina, pod određenim uslovima. Ipak, ključno pitanje je da li postoji gornja granica italijanskog paušalnog poreza, kaže Bonomi. Iznos je porastao sa 100.000 evra 2017. na 200.000 evra 2024, a zatim na 300.000 evra početkom ove godine.

„Italijanska vlada želi da poveća paušalni porez kako bi razvijala zemlju, ali da pritom izbegne nelojalnu konkurenciju drugim državama.“

I dalje se postavlja pitanje dokle Italija može da koristi ovu prednost. Prošle godine bivši francuski premijer Fransoa Bajru optužio je Italiju za „poreski damping“, što je Meloni odbacila kao potpuno neosnovano. U međuvremenu, život u Milanu ubrzano se menja. Poput Dubaija, otvaraju se galerije, privatni klubovi i luksuzni hoteli. Italijanska vlada smanjila je PDV na prodaju i uvoz umetnina sa 22 na 5 odsto, što je među najnižim stopama u Evropi i podstiče dolazak galerija poput Thaddaeusa Ropaca. Luksuzna ulica Via Monte Napoleone 2024. pretekla je njujoršku Fifth Avenue kao najskuplja trgovačka ulica na svetu. Iako je kasnije izgubila prvo mesto, očekuje se da bi ga uskoro mogla ponovo preuzeti, naročito nakon što postane pešačka zona.

Brendovi prate novi talas bogatstva, uključujući dolazak privatnih klubova poput Casa Cipriani i Soho House-a. Slične promene dešavaju se i u Rimu, dodaje Đorđolo, gde se otvaranje hotela Rosewood i Four Seasons očekuje 2026. i 2027. godine.

„Zajednica iseljenika donela je velike promene u Milano, ali i u Rim“, kaže ona. „Milano je oduvek bio međunarodni grad tokom velikih događaja poput nedelje mode, ali sada govorimo o ljudima koji ovde zaista žive i oblikuju grad tokom cele godine.“

Da li će Milano uspeti da svrgne Dubai sa pozicije centra globalne elite, ostaje da se vidi. „Verujem da će se Dubai oporaviti od trenutnih bezbednosnih izazova“, kaže Arton. „Možda više neće odgovarati svima, ali i dalje će postojati grupe kojima je izuzetno privlačan, jer malo je mesta na svetu koja nude takvu kombinaciju prilika i kvaliteta života.“

Izvor: BIZLife/The Guardian

Foto: Freepik/user12948975