• Gde se nalazi domaće poslovno okruženje kada je reč o inovacijama?

Mislim da su danas gotovo svi svesni činjenice da je ona neophodna da bismo opstali, ali da ne postoji dovoljno primenjene ekspertize. Nedostaje nam edukacija, ali i promena načina razmišljanja da inovacija nije cilj, već put dolaska do cilja. Na tržištu nedostaje i poslovni kadar koji može da vodi inovativne procese i projekte, jer klasično obrazovanje nije dalo tu osnovu, a praksa nije još dovoljno hrabra da ulaže u nesigurne procese i investicije. Motivacija su, definitivno, uspešni globalni inovativni primeri, ali i oni, osim pravca i inspiracije, ne mogu da pruže ceo, zaokružen model. I za inovaciju mora postojati struktura, kao i sistem da se jedna ideja sprovede u delo, a pre svega svest kod ljudi da ona nije nešto što se dešava preko noći.

Edukacija tržišta i kadrova igra ključnu ulogu da i domaće poslovno okruženje dođe do dobro primenjenih i uspešnih inovacija. Brojne inicijative i organizacije, poput ICT Huba i Digitalne Srbije, već postoje, što je pozitivna stvar, ali potrebna je apsolutna promena, pre svega obrazovnog modela, da bi se inovacije još više omasovile.

• Da li je svaka inovacija korak napred?

Važno je da se priča o inovacijama, da sve veći broj kompanija uvodi posebno odeljenje koje se bavi njima i da se ova funkcija posebno izdvaja kao grana biznisa. Danas inovacije nisu posebno određene za IT sektor, za koji se najčešće i vezuju, već se uveliko shvata njihov značaj za dalji poslovni razvoj biznisa. Bez negovanja inovativnog načina razmišljanja i delovanja teško da biznisi mogu da prežive na duže staze, jer se okruženje snažno i intenzivno menja, tako da verujem da će uskoro inovacije postati i deo osnovnog obrazovanja.

Naravno da nije svaka inovacija korak napred, ali je važna sa aspekta procesa, jer i iz njega učimo.

Uspeh nam daje samopouzdanje da smo na dobrom pravcu i želju da ga ponovimo, dok nas neuspeh tera na učenje i preispitivanje kako bismo u narednim koracima došli do bolje ideje. Inovacija je put, a cilj je da imamo praktična i održiva rešenja koja unapređuju naš život i naše okruženje.

Rori Saderland je u svojim nastupima često govorio o svrsi inoviranja i ulozi koje to inoviranje nosi sa sobom. Jedan od kultnih primera koje je naveo jeste i inovacija infrastrukturne prirode u Britaniji za stizanje voza od tačke A do dačke B za kraće vreme. Rorijeva teza je bila da šest milijardi funti ne opravdava inovaciju radi 15 minuta uštede u vremenu; s druge strane, inovacija u brži bežični internet na vozu tih 15 minuta učinila bi neznatnim, a košta višestruko manje, dok bi organizovanje da modeli modne agencije petkom služe piće na vozu okrenula želju putnika za 180 stepeni, tako da bi čak i poželeli da putovanje traje duže. Hoću da kažem da inoviranje samo po sebi ne mora nužno da bude u osnovi postavke pozitivna, ali i još važnije – smislena stvar.

• Kako prepoznati pravi trenutak za primenu novih tehnologija?

„Pravi trenutak” je termin koji su izmislili oni koji su uspeh ostvarili, pa kada se vrate na tačku od koje je sve krenulo, onda im ostvareni uspeh daje zaleđinu da mogu da se pozovu na to koja je bila tačka preokreta. Istina je da „pravi trenutak” ne postoji, da je svaki pravi ukoliko smo odlučni da je to pravac u kome želimo da idemo ili da je svaki pogrešan ukoliko inovaciji pristupamo sa aspekta ostvarenja cilja. Inovacija je za neke proces učenja, za druge vizija kojoj teže, za treće način da ostvare uspeh u poslovanju, za četvrte nauka, za pete model da opstanu – za svakoga ona predstavlja nešto drugo. Ključan preokret je nastao onog trenutka kada je tehnologija omasovljena u svakodnevnoj upotrebi, pa je tako danas svima dostupnije da budu deo inovativnog procesa, jer prvo – on danas nije ni toliko skup, drugo – već postoje mnogobrojni primeri iz prakse koji nam daju koncepte i primere kao polazni osnov. Dodatno, masovnija društvena popularizacija i tržišni uspeh inovativnih proizvoda i njihovih pronalazača, poput Tesle, Ubera, Applea, doprinela je tome da sve veći broj ljudi i biznisa želi da bude na tom pravcu. Sa druge strane, mnogi inovatori, poput osnivača Fejsbuka, primer su toga da je jedini resurs koji je potreban za inovaciju sâm čovek sa željom da stvori nešto drugačije.

• Kako se informišete i edukujete o novim trendovima i procesima u vezi sa inovacijama?

Gugl je za mene najinovativniji medij, a komunikacije su moje polje. Volim da istražujem primere inovativnih biznisa i priče o inovatorima i da se kroz konkretne primere inspirišem, naročito što na taj način dobijam potvrdu da granice u mogućnostima ni za koga od nas ne postoje i da su inovacije resurs koji je dostupan svakom čoveku. Takođe, edukujem se kroz seminare, razgovore sa ljudima iz okruženja koje jednako kao mene zanima ova tema. Na kraju, inspiracija su mi svi oni koji traže svoje odgovore na pitanje Zašto?.

• Koja je ključna promena koja će unaprediti poslovno okruženje u narednom periodu?

Ona se već desila. Razvoj tehnološkog preduzetništva je već doneo brojne inovativne biznise koji su dosegli i rezultate svoje primene i prodrmali globalna tržišta, kao i način na koji živimo. Ključnu promenu u tom kontekstu vidim u obrazovanju i kroz novi pristup poslovnim modelima i zaposlenima.

Inovacija uskoro postaje neophodnost i nova zona komfora i mislim da niko sada ne može ni da nasluti granice koje može da donese. Ono što će biti prava prekretnica jeste prelazak u virtuelni svet, sa masovnog odnosa na personalizovan i prilagođen odnos prema pojedincu uz posredstvo tehnologije.