NEPOZNANICA kakvi su EFEKTI PANDEMIJE na školovanje
Nema pouzdanog odgovora na pitanje koliko je način rada škola uslovljen pandemijom ostavio trag na đačko znanje, jer država nije sprovela nacionalno testiranje.
S druge strane, više istraživanja je potvrdilo da nemali broj učenika nije imao uslove da prati nastavu na daljinu, a iz prakse se čuju ocene da je školovanje u pandemijskim okolnostima ostavilo nenadoknadive rupe u znaju, piše Danas.
Ministarstvo prosvete kao dokaz da đaci ipak imaju znanje navodi rezultate poslednjeg završnog ispita na kraju osnovnog obrazovanja, na kome su učenici osmog razreda pokazali u proseku bolje rezultate nego ranijih godina.
Kako piše Danas, razlog tome je težina samih testova, odnosno mnogo veći broj zadataka zatvorenog tipa („na zaokruživanje“), što je posredno konstatovano i u analizi završnog ispita. U izveštaju se navodi i da su uslovi pandemije doveli i do redukcije određenih delova gradiva.
„Shodno tome, ispitni zadaci su prilagođeni kako po sadržaju, tako i po formi, na način da su testovna pitanja otvorenog tipa bila prevedena u zadatke sa ponuđenim odgovorima gde god je to bilo moguće. U tom smislu, moguće je da je povećana prosečna uspešnost učenika u ovoj godini mogla biti posledica drugih faktora, a ne nužno i povećanja kvaliteta nastave„, piše u Izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, kaže da se na osnovu ovogodišnjeg testa na maloj maturi ne može steći realna slika o efektima školovanja u pandemijskim okolnostima.
„Osnovni razlog leži u činjenici da su testovi olakšani, pri čemu ne znamo u kojoj meri. Samim tim poređenje obrazovnih postignuća učenika koji su ove godine polagali malu maturu sa prethodnim generacijama nije moguće“, ocenjuje Baucal za Danas.
Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, napominje da je završni ispit jedini instrument u sistemu koji bi mogao da omogući koliko-toliko praćenje kvaliteta obrazovanja.
„Ni to nije najbolji mogući instrument, jer od čitavog seta standarda za ispit birate samo neke, ali kroz distribuciju po nivoima postignuća neka uporedivost može da se postigne. Međutim, ako je struktura testa drugačija, ako je on olakšan, onda ne možemo da poredimo rezultate i nemamo nikakav dokaz„, kaže Pavlović Babić za Danas.
Dodaje da, s druge strane, znamo sigurno da se nešto ozbiljno urušilo kada je u pitanju kvalitet obrazovanja, a jedini instrument koji imate pokazuje obrnuto.
Stručnjaci procenjuju da su zbog promena u načinu rada škola izazvanih pojavom koronavirusa, đaci u Srbiji izgubili najmanje pet do šest meseci školovanja.
Izvor: Danas
Foto: Pixabay
