Nemanja je američki model preslikao u Srbiji: Kako su nastali FATSA burgeri?
U Zemunu je nedavno otvorena „Street food“ radnja- FATSA burgeri, koji su za kratko vreme stekli brojne ljubitelje koji ih sve više poručuju.
Broj preduzetnika, odnosno onih koji se opredeljuju za pokretanje biznisa u Srbiji iz godine u godinu raste. A koliko je onih koji se vrate iz inostranstva i odluče se na takav korak – još uvek je nepoznanica.
Ipak, ima i onih koji su o tome oduvek razmišljali, a jedan od njih je Nemanja Obradović koji se vratio iz Amerike i nedavno u Zemunu otvorio “Street food” radnju sa burgerima.
Fatsa burger
Ideja za biznis još u detinjstvu
S obzirom da je iz ugostiteljske porodice i da je, kako kaže, u detinjstvu bio okružen i najboljim ugostiteljima u gradu, želja da se time bavi javila se još tada.
“U mladosti sam trenirao tenis, i bio privržen sportu tako da sam sebe i svoju budućnost video u sportu i ni o čemu drugom drugom nisam tada razmišljao. Kako su me povrede i neke druge životne okolnosti udaljile od tenisa, sledeći logičan izbor je bilo ugostiteljstvo. Tako sam 2003. od otišao u Los Anđeles i kao i svaki student imigrant, posao našao baš u restoranu”, priča svoja iskustva za BIZLife Nemanja Obradović.
Ređali su se poslovi u restoranima- od šankera, bariste do konobara, a potom i menadžera.
Zatim je Nemanja 2008. godine postao suvlasnik jednog manjeg “Wine bara” u Los Anđelesu.
Taj poduhvat se poklopio sa ekonomskom krizom koja se posebno odrazila na restorane, pa su ugostitelji bili prinuđeni na inovacije kako bi pridobili goste, kojih je bilo sve manje.
Kako su nastali FATSA burgeri?
“S obzirom da je burger ekspanzija bila u punom jeku u Kaliforniji te godine, odlučio sam da osmislim burger koji ce privući paznju. Tako je nastao Burger punjen cepkanom butkicom koji je tada bio proglašavan za jedan od najboljih burgera i mi ga i danas u FATSA-u ponosno služimo”, kaže Nemanja.
I tada, kao i sada, koncept punjenog burgera jedva da je postojao.
Burgeri
Novitet na beogradskoj burger sceni- burgeri sa cepkanim rebrima
U ponudi imamo i burger punjen cepkanim rebrima kao i burger punjen svežom mocarelom, a uskoro planiramo da ponudimo još nekoliko zanimljivih kombinacija, najavljuje Nemanja.
Ono što njegov proizvod čini jos specifičnijim je to što u ovom zemunskom baru burgere pripremaju na roštilju na lava kamenu, a ne na ploči kao što je to praksa u drugim burger konceptima.
Kada je reč o impresijama onih koji su ove burgere probali, on kaže da se dosta poručuju, da su mušterije zadovoljne i smatra da mogu „stati rame uz rame” sa nekim od najvećih imena beogradske Burger scene.
Na nedavno završenom “Burgeraj” festivalu privukli su veliku pažnju i nezvanično su i proglašeni za najbolji burger festivala, priča Nemanja.
View this post on Instagram
“To nam veoma laska i daje snagu da ostanemo verni našim idejama i verovanju, a to je da kvalitet, trud i iskrenost u poslovanju uvek donose rezultate”, ističe.
Zašto je Nemanja pokrenuo biznis u Srbiji?
Govoreći o tome kako je došao na ideju da se vrati u Srbiju, ističe da je ta ideja već postojala i kada je odlučio da pokrene svoj biznis, nije bilo dileme da je Beograd pravo mesto za to.
„Ovde mi je i rođeni brat Dušan koji je, takodje ugostitelj sa višegodišnjim iskustvom i moja zelja je bila da zajedno stvorimo koncept koji ce sluziti hranu restoranskog kvaliteta u “Fast casual” konceptu“, priča sagovornik.
Upitan kako je izgledalo odvažiti se na preduzetnički poduhvat u Srbiji ističe da je od brata, ali i prijatelja koji su ugostiteljstvu dobio smernice oko procedure pokretanja biznisa i svega što uz to ide, pa je sam proces bio poprilično jednostavan i za oko tri meseca uspeli su da realizuju ceo projekat.
Ipak, kaže, razlike u procedurama i zakonima u Americi i Srbiji su ogromne i za nekog ko je povratnik i po prvi put otvara biznis u Srbiji, ceo proces moze biti poprilično komplikovan.
Nemanja kaže da se u to ne računa otvaranje same firme u Agenciji za privredne registre (APR) i da je ta procedura, kako naglašava “organizovana na imponzatan način i model je kojim bi trebalo da se vode i druge institucije”.
Izvor: BIZLife/Jelena Andrić
Foto: Privatna arhiva
