• Vaša karijera je izuzetno bogata i raznovrsna. Stoga, kako biste danas definisali brend ’Mićko Ljubičić’? Šta je doprinelo njegovoj prepoznatljivosti i snazi?

Mene prate dve vrste prepoznatljivosti. Jedna je audio-vizuelna, a za drugu nemam bolje ime nego „prepoznavanje po duhu”. Dešava se da mi ljudi na ulici, u prodavnici, ili kad im stojim iza leđa u redu, čuju glas, a onda se, prepoznavši ga, okrenu da vide i lice. Logično, jer karijeru sam i započeo glasom, u „Indeksovom radio pozorištu”, nastavio kroz radio-reklame, koje i danas pravim, a nadgradio licem na pozorišnoj sceni i na TV-u, uz nešto malo filma. A druga vrsta prepoznatljivosti – taj duhovni pečat – najviše zavisi od kreativnog sadržaja s kojim izlazim u javnost, zatim od konteksta u kome to radim i od ličnih stavova. Imam taj neki ugao gledanja na našu stvarnost, najčešće kroz humor, ali sa porukom ispod. Sve je to zajedno energija koju javni deo moje ličnosti emituje, a koja neke ljude privlači, a neke odbija. Srećom, zasad je ovih prvih, ipak, malo više.“

• Izgradnja reputacije je dugotrajan i mukotrpan proces. Koji su bili najveći izazovi sa kojima ste se suočavali u održavanju svoje profesionalne i lične reputacije tokom svih ovih godina?

Kao mlad i neiskusan, relativno sam često bio izložen ponudama onih koji su prepoznali moje talente i poželeli da ih što pre i što temeljnije iskoriste za neke svoje projekte koji se meni ni najmanje nisu dopadali. Kao za inat, ti predlagači su znali da budu uporni, sa ubedljivim „šuškavim” argumentima. Ali nikad nisam podlegao nagovaranju da uđem u nešto što mi ne prija i u šta nisam verovao. I danas se držim istih principa: ne bavim se onim iza čega ljudski i profesionalno ne stojim, bez obzira na količinu ponuđenih para. Drugim rečima, još uvek mi je izazov da živim od svojih talenata, i to u jednom neregulisanom sistemu koga talenti, u principu, ne zanimaju, pa ih retko i prepoznaje, a još ređe podržava.

• Reputacija se teško stiče, ali se može za tren izgubiti. Posmatrajući pojedince ili kompanije, a kao neko ko se bavi marketingom, šta vidite kao najčešće razloge za takav scenario?

Ima više razloga. Jedan je opadanje kvaliteta proizvoda ili usluge tokom vremena, a posle početnog uspeha; drugi je nepažljiv odabir poslova i poslovnih saradnika, koji, umesto da pomognu, i te kako mogu da odmognu; treći je nemaran odnos prema kvalitetu i kontinuitetu oglašavanja, što u dužem periodu pravi lošu kampanju za imidž; četvrti je onaj koji, obično, navodim kao prvi, a to je – nedostatak osećaja za meru, kako u vezi sa poslom tako i van toga.

• Vaš rad u Indeksovom pozorištu i na televiziji često je kritikovao društvene i političke prilike. Šta mislite, koliko je taj kritički pristup uticao na vašu reputaciju i brend u očima publike?

Od početka sam izabrao malo trnovitiji put do publike od onih koji su se klonili bilo kakvog kritičkog komentarisanja politike i vlasti, a šire gledano, i društveno-mentalitetskih fenomena. To me je od devedesetih naovamo koštalo, blago rečeno, izbegavanjem od strane RTS-a, gde bi me sigurno gledalo najviše ljudi i gde bi imalo najviše smisla biti kritičan. Šteta je, recimo, što „Nacionalni park Srbija” nije dobio priliku da se pretvori u seriju na nekom slobodnijem RTS-u, jer tu bi mu bilo najprirodnije mesto na svetu. U međuvremenu sam nastavio sa onim što sam shvatio kao svoju misiju, ili bar jedan njen veliki deo, a to je humorističko-satiričan osvrt na sve što nam se dešava, u kombinaciji sa bavljenjem našim mentalitetom i posledicama koje trpimo zbog njega. U tom kreativnom procesu uvek mi je bilo ključno to kako se osećam, pa sam, kad je osećaj bio dobar, završavao to što započnem, sa čvrstim ubeđenjem da radim baš ono zbog čega i postojim na ovom svetu. A očigledno je i pored ograničenja nešto od toga uspelo da dopre i do šire publike, pa se ono audio-vizuelno prepoznavanje iz prvog pitanja i dalje dešava svakodnevno, iako sam retko na medijima.

• Kao jedan od osnivača i kreativni direktor agencije „Tim talenata”, sa ogromnim iskustvom, šta mislite kako kvalitetan marketing doprinosi održavanju i jačanju reputacije, posebno u eri digitalnih medija i društvenih mreža?

Složićemo se da je marketing širok pojam, a mene je oduvek najviše zanimao segment koji „po naški” zovemo – oglašavanje, a „po stranski” – advertajzing. Dakle, ATL, a ne BTL. I kao što je kvalitet onoga što se oglašava prioritetan, tako i način na koji se to javno predstavlja ciljnoj grupi mora da bude adekvatnog kvaliteta. Onda se kvalitet nadovezuje na kvalitet, pa ostaje samo da se održi kontinuitet, pokažu upornost i strpljenje i onda dobri rezultati ne izostanu.

• Trebalo bi da reklame budu prozor u kreativnost i inovativnost, iako to često i nije tako u praksi. Kako kvalitetan marketing doprinosi dugoročnom održavanju dobrog imidža brenda?

Od početka bavljenja oglašavanjem pa do danas bio sam mnogo puta u prilici da doprinesem i pomognem klijentima, proizvodima ili uslugama da se oglase na kreativan način i time skrenu pažnju na sebe. Za mene je ključ kvalitetne tržišne komunikacije odsustvo oveštalih fraza, koje se često koriste prilikom „pumpanja” prednosti brenda. Preteruje se u hvaljenju, a to utiče na krajnjeg potrošača, tako da sve manje veruje reklamnim kampanjama i brzo ih zaboravlja. Suprotan primer je reklama za „simku”, stara punih 25 godina, a ljudi se i dalje živo sećaju kravice i stiha „Simka čokolade se prave od lešnika i krave”. I kad smo već kod podsećanja, nedavno smo se preselili s firmom, pa smo malo oživeli svoj sajt – timtalenata.com – gde je i link do nekih novih i starih radio-reklama, za sve one koji bi da ih čuju na jednom mestu i usput se malo zabave.

• Šta biste savetovali mladim talentima i kreativcima koji tek počinju svoj put u svetu umetnosti i zabave kada je reč o izgradnji i očuvanju njihove reputacije i brenda?

Kad me zovu firme ili fakulteti da im pričam o tome kako dolazim do ideja, ili da održim motivacioni govor, trudim se da svojim iskustvom, kroz primere, pomognem mladima da oslobode svoju kreativnost, a da usput pronađu ono za šta su talentovani, kako bi se bavili onim što im najbolje ide i u čemu se osećaju dobro. To je recept za život ispunjen zadovoljstvom koje donosi kreativnost u bilo kom poslu, ne samo da bi se redovno punio novčanik nego i duša. Možda će na početku to zadovoljstvo izmaštanim, osmišljenim i napravljenim biti jedina satisfakcija, ali ako se dobro postave ciljevi, ako su pravi i pozitivni, pre ili kasnije će to dovesti i do svih ostalih ispunjenja. Takvo životno opredeljenje nije uvek najlakše, jer zahteva posvećenost i disciplinu, ali vremenom dovede i do onoga što zovemo dobrom reputacijom brenda. I sad ono najvažnije – održavanje te reputacije nikada ne sme da prestane! 

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.