Na marginama fudbalskog prvenstva: Kako izgleda radni dan posluge katarskih bogataša?
Stanje o ljudskim pravima u Kataru je pod lupom dok se Svetsko prvenstvo održava u Dohi. Zbog čega?
Naime, mnogo se pisalo o tretmanu radnika migranta koji su gradili stadione i hotele, ali mnogo manje o sobaricama i kućnim pomoćnicama koje rade za katarsku vladajuću klasu i bogataše.
Na papiru su njihova prava ojačana poslednjih godina – ali nova pravila se ne poštuju uvek.
Primer služavke koja radi ceo dan…
Jedna od njih je za BBC rekla da radi od osam do 23 sata svakog dana, a inače, čisti, pomaže u pripremi hrane i čuva decu.
Jede ono što je ostalo od porodičnih obroka i kaže da nije imala slobodan dan od kada je počela da radi pre 18 meseci.
Poslodavac je zadržao njen pasoš, sprečavajući je da ode bez njegovog pristanka, ali kaže da joj je dozvoljeno da zadrži telefon za razliku od nekih drugih stranih sobarica, kojima to nije bilo dozvoljeno.
Postoji još jedan razlog zbog kojeg želi da ostane na svom sadašnjem poslu – smatra da je malo verovatno da će u njenim godinama dobiti bolji.
Ona zarađuje 1.500 rijala mesečno (nešto manje od 350 funti) i sve to može da pošalje kući da bi izdržavala svoju porodicu.
Pre nego što je Katar pobedio na takmičenju za domaćina Svetskog prvenstva 2022. godine, strani radnici nisu mogli da promene posao ili da napuste zemlju bez dozvole svog poslodavca. Već je poznato da rade veoma složenim i teškim okolnostima.
Katar i radna prava: Reforme na papiru, realnost drugačija
I dalje je ovako u većini zalivskih država.
Katar je počeo da uvodi reforme, ali Amnesti internešenel kaže da one nisu uspele da okončaju obrazac zlostavljanja sa kojima se suočavaju strani radnici.
„Rešavanje slučajeva nasilja i uznemiravanja, nedostatka bezbednosti i zdravlja na radu i nedostatka pristojnog smeštaja može biti izazov“, kaže regionalni direktor Međunarodne organizacije rada (ILO) za arapske države Ruba Jaradat.
Tokom priprema Mundijala poginulo između 400 i 500 sezonskih radnika
