Mile Antić, predsednik Mreže za restituciju, za BIZLife: Novogodišnja (ras)prodaja nekretnina

Drugog dana 2017. godine, Direkcija za imovinu objavila je Oglas za prodaju nepokretnosti u državnoj svojini. Reč je o 109 nepokretnosti koje ne koriste državni organi, a kojima je donedavno upravljalo Društvo za iznajmljivanje nepokretnosti (DIPOS). Pravo učešća u postupku prodaje imaju sva zainteresovana pravna i fizička lica koja uplate depozit od 10 odsto tržišne vrednosti nepokretnosti, kao početne kupoprodajne cene, do 6. januara. O mogućim razlozima njihove prodaje za BIZLife govori Mile Antić, predsednik Mreže za restituciju.

„Skriveno od javnosti, formalni razlog je, kao i u junu 2015. godine, otkup tih nepokretnosti od strane trenutnih korisnika, uglavnom bivših i sadašnjih zaposlenih u Ministarstvu spoljnih poslova, kao i lica sa područja bivše SFRJ i Kosova i Metohije. Interesantno, samo jedna nekretnina se zaista i koristi za potrebe smeštaja stranih diplomatsko-konzularnih predstavnika, i nju je Vlada pre usvajanja konačnog teksta Zaključka skinula s tog spiska, pa je ostala na „gazdovanje“ DIPOS-u, do daljnjeg. Ko su i ostali „zaslužni“ zakupci, do danas, kao Mreža, nismo dobili podatke, ali javnost je uspela da dođe do nekih od njih.

Kako komentarišete to što je prodaja oglašena u vreme novogodišnjih praznika?

– Skoro sedam decenija, po oprobanom receptu, svi ključni propisi i odluke koji se tiču monopola i imovine koju kontroliše partija na vlasti, donose se u vreme Božićnih i novogodišnjih praznika ili letnjih odmora. U konkretnom slučaju, u pitanju je pokušaj stvaranja privida transparentnosti, oglašavanjem na sajtu Direkcije, pod pretpostavkom da zainteresovani svakodnevno prate inače monotonu internet prezentaciju, gde se kao glavna vest pojavljuje video klip u kojem se Direkcija za imovinu hvali „poklanjanjem“ državnog zemljišta!

Da li su te nekretnine, možda, kao supstitucija, mogle da se iskoriste u postupku restitucije?

– Podsetiću, odluke Vlade pre i u vreme Mirka Cvetkovića, kao i u vreme dok se i Borko Stefanović pitao „šta i kako“ u DIPOS-u, nosile su oznake „poverljivo“, a Zaključkom od 29. maja 2012. utvrđen je spisak od 138 nekretnina pod upravom DIPOS-a, koje ne smeju da se vrate u restituciji, jer navodno služe za potrebe „stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava, stranih vojnih i trgovniskih predstavništava“. Te nekretnine, pre svega, treba upotrebiti za restituciju, bilo crkvenu ili građansku, ali i za rešavanje pitanja zaštićenih zakupaca u stanovima u privatnoj svojini.

Nekretninama koje se sada prodaju donedavno je upravljao DIPOS. On i dalje upravlja mnogim nekretninama, među kojima su i one koje su predmet restitucije. Šta će biti s njima?

 –   Od početka smo tvrdili, a danas je to očiglednije nego ikada, da nije bilo opravdanog razloga da se pravi i ovo ograničenje od naturalne restitucije. Za manje od pet godina, Vlada je svojim aktima potvrdila da stanova ima, da DIPOS gazduje njima, i da se koriste za sve i svašta, a najmanje za potrebe stranih ambasada, dakle, za ono što je bio formalni izgovor za ovaj izuzetak. Da je postojala volja da se promeni – nasleđena iz komunizma – loša praksa „gazdovanja“ ljudskim sudbinama kroz gazdovanje stanovima i vilama, mogao je da se odredi duži rok povlašćenog zakupa za te nekretnine, sa dve ili tri godine kao za lokale, na eventualno pet ili 10 godina.

Zna li se broj diplomatsko-konzularnih predstavništava kojima upravlja DIPOS, a koja potražuju njihovi prvobitni vlasnici?

– Stan slikara Branka Popovića u Knez Mihailovoj ulici, i nekoliko zgrada mahom na Dedinju, sve ukupno manje od njih 10, zaista se koriste ili su se koristile za potrebe stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava. S druge strane, imamo nekoliko nekretnina kojima je, pod tim izgovorom, gazdovao DIPOS, a poslednji stranac je boravio tamo pre 40 godina, dok je poslednjeg zakupca hapsilo više od 30 policajaca. Inače taj stan je pravosnažno vraćen u restituciji.

Zbog čega DIPOS ne saopštava kojim brojem nekretnina upravlja?

–  Iz istog razloga zbog kojeg i Grad Beograd ili Republički geodetski zavod odbijaju da dostave podatke o imovini, iako im je to zakonska obaveza. Daleko od očiju javnosti, samo za one koji koriste ili one koji znaju, sve te nekretnine lako će postati privatna ili prividno privatna svojina koja se lako može unovčiti.

Kada se može očekivati popis državne imovine?

–  Za popis džavne imovine se kao građani moramo boriti mnogo temeljnije i više nego za sve ono što smo se izgleda uzalud borili poslednjih nekoliko decenija. Popis imovine uz ispitivanje porekla imovine, a ne još jedna legalizacija plaćanjem poreza, najvažniji su zadaci odgovorne i istinski protiv kriminala i korupcije opredeljene Vlade. Kada smo pre skoro 10 godina naše članove po Srbiji terali da popisuju državnu imovinu, mnogi su bili skeptični, a i opravdano su se pitali zašto to da činimo o svom trošku. Odgovor je i danas aktuelan: „Zato jer niko od onih u vlasti i opoziciji to iskreno ne želi, a samo popisom se mogu bar umanjiti pljačke te imovine“. Direkcija u to vreme nije iskoritila ni deseti deo bespovratne donacije Svetske banke od 300 000 dolara, date za popis. Da li se iko, sem onih koji su se obogatili, još seća hiljada stanova 1kojima je gazdovalo Diplomatsko-stambeno preduzeće pre 20 godina?

Koliko ste zadovoljni transparentnošću digitalnih katastarskih planova?

-Republički geodteski zavod je rekorder po stvaranju privida transparentnosti i sistematskom skrivanju podataka o nepokretnostima. Umesto da, kao u Americi, preko nekoliko sajtova možete besplatno da pronađete koje su osobe, kada i po kojoj ceni kupile svaku nepokretnost, i da ona do detalja bude opisana. Uvođenje kamera u prostorije službi za katastar, dok RGZ krije koliko je zemljišta u kom obliku svojine, prava su ilustracija kontinuiteta nepouzdanosti i slabosti te institucije. Nimalo ne obećava ni najava da će oni koji su svesno izbegavali da popišu državno građevinsko zemljište proteklih godina kao, na primer, Ministarstvo građevinarstva, sada nešto promeniti na bolje, uz naravno, velike kredite.

Do kada će, na evropskom putu, vlasti u Srbiji moći da odlažu rešavanje pitanja restitucije?

–  Da nije bilo velikog truda potražilaca, popisa koji su gotovo sami sprovodili 2010. godine, ne bi nijedan od preko 5 500 poslovnih prostora, zgrada i stanova u Srbiji bio do sada vraćen, i na taj način sačuvan od dalje uzurpacije koja državi nije donosila ništa. Tek restitucijom, mnogi su videli zadovoljenje pravde, ne zbog toga što su vratili deo nečega što su njihove porodice generacijama stvarale, već mnogo više zbog toga što se stalo na put zloupotrebi te imovine, odnosno sprezi partijskih i drugih parazita koji su uspešno „ozakonjivali“ njihov kriminal i pljačku državne imovine i pred sudovima i pred drugim državnim institucijama, i naročito RGZ-om. Prethodne vlasti svakako nisu, ostaje još malo vremena da vidimo da li su ove vlasti iskreno opredeljene za evropske integracije, kao način da uredimo državu i kao građani živimo bolje. U vezi s tim, valja napomenuti da se u uređenim državama EU, za „promociju“ besplatnog deljenja državne imovine momentalno snosi ne samo politička, već i krivična odgovornost.

Izvor: BIZLife

Foto: Medija centar Beograd

Piše: Nataša Mijušković