Mijailović: KK Partizan ne bi bio u stanju da se takmiči na evropskom nivou bez finansijske pomoći privrede

U trenutku kada se mediji utrkuju ko će bombastičnije da analizira Partizan i Crvenu Zvezdu, BIZLife donosi ekskluzivan intervju sa Ostojom Mijailovićem, predsednikom Košarkaškog kluba i Upravnog odbora Jugoslovenskog sportskog društva „Partizan”. Najistaknutiji funkcioner Partizana, odgovara na čisto poslovna pitanja o finansiranju sporta u našoj zemlji, manama i prednostima takvog poslovnog modela, ali i uticaju sporta na razvoj ekonomije i infrastrukture u Srbiji.

Koliko je trenutni model finansiranja sporta u Srbiji prepreka za njegov razvoj kao održivog biznis modela?

Moramo biti svesni da postoji veliki broj sportova koji nisu komercijalni i koji nemaju mogućnost da prihoduju od prodaje ulaznica, artikala ili od transfera. Zbog toga se ti sportovi moraju finansirati po nekom ključu za razvoj amaterskog i razvoj vrhunskog sporta. Svi se mi ponosimo kada, na primer, naša zemlja osvoji olimpijsku medalju u kajaku, a niko se ne pita odakle se ti sportisti finansiraju.

Kakav je značaj privatnih investicija i sponzorstava u finansiranju sporta u Srbiji?

Privatni sektor ulaže značajna sredstva u sport i, ako mogu da se rukovodim primerom KK Partizan, klub sigurno ne bi bio u stanju da finansira takmičenje na najvišem evropskom nivou bez značajnog učešća velikih privrednika koji su postali deo Uprave. Ta ulaganja nisu prošla neprimetno. Sa ponosom, iz prve ruke mogu da kažem kako su kompanije koje posluju u okviru OMR grupe, na čijem sam čelu, puno dobile na vidljivosti kroz ulaganja u KK Partizan.

OMR group

Koliki je finansijski uticaj profesionalnih sportskih klubova na lokalnu ekonomiju, uključujući zapošljavanje, turizam i infrastrukturni razvoj?

Popularizacijom sporta kreiramo posebne događaje koje ljudi posećuju. U svakom selu ljudi rado gledaju utakmicu lokalnog kluba. Odu do lokalne prodavnice, kupe osveženje i navijaju za svoje komšije, rođake, prijatelje. Kada to podignemo na viši nivo, dobijamo jedan generator koji za sobom vuče mnogo toga za lokalnu ekonomiju. Od povećane potrošnje, nove turističke ponude do nekih novih radnih mesta u sportskim kolektivima. Šta je recimo prva stvar koju poželite da vidite u jednom Njukaslu, u Engleskoj? Naravno, stadion „Sent Džejms park” i utakmicu lokalnog Njukasl junajteda.

Na koji način ulaganja u sportsku infrastrukturu, uključujući stadione, dvorane i trening centre, utiču na opšti ekonomski razvoj?

Ljudi žele određenu dozu komfora, žele pristojnu infrastrukturu koja će učiniti da na stadion ili u halu dođe i onaj koji to možda do tada nije činio. Ako imate mogućnost da brzo i lako dođete do sportskog borilišta, bilo automobilom ili javnim prevozom, ako imate svoje mesto do kog ćete doći relativno brzo kroz veći broj ulaza, ako ćete moći da pre, za vreme ili posle utakmice kupite osveženje, odete u čist toalet, kupite neki suvenir itd. – veća je verovatnoća da ćete se odlučiti da prisustvujete sportskoj priredbi. Sve ovo što sam naveo generiše ozbiljan protok novca. Ulaganje u trening centre nema komercijalni aspekt, ali ima razvojni. Stvaranjem uslova za razvoj mladih sportista činimo sve da sutra imamo ponovo naše mlade asove u odbojci, košarci, vaterpolu, fudbalu… A njih će ljudi dolaziti da gledaju u modernim sportskim objektima.

Kakva je uloga međunarodnih sportskih događaja u promociji Srbije kao destinacije za sportski turizam?

Veoma je značajna. Pogledajte samo utakmice KK Partizan u Evroligi, ili recimo dva fajnal-fora Evrolige koja su odigrana u Beogradu. Na utakmice KK Partizan dolazi i veliki broj stranaca, ti ljudi plaćaju hotele, troše ozbiljan novac u Beogradu. Na F4 2018. ili 2022. godine Beograd je bio pun navijača koji su napunili hotele, privatne smeštaje… taksi gotovo da nije mogao da se nađe tih dana u gradu. Da ne spominjem koliko su restorani bili puni. Pričamo o 12-13, možda i 15.000 turista koji su došli povodom sportskog događaja.

Kakav je uticaj društvenih mreža na marketing i brendiranje sportskih klubova u Srbiji?

Događaji poput akcije za pomoć socijalno ugroženoj deci, kada je na teren Arene pre meča protiv Virtusa ubačeno oko 6000 igračaka, ili utakmica na otvorenom stadionu Tašmajdan protiv Fuenlabrade – kroz društvene mreže su za tili čas postali viralni širom sveta. Samo je snimak ubacivanja igračaka na Instagram nalogu KK Partizan zabeležio skoro 6.500.000 pregleda. Snimke su preuzimali najveći svetski mediji i dan-danas ih ponavljaju. To je vrednost koja se ne izražava komercijalno, ali reputaciono mnogo znači, kako za klubove tako i za sponzore, grad i državu.

Kako se sve popularniji eSports uklapa sa tradicionalnim sportovima, poput fudbala i košarke, u Srbiji?

Polako napreduje i ima svoju publiku, koja ga i te kako prati. Razvoj ide nešto sporije u odnosu na zemlje u kojima je komercijalni deo IT sektora razvijeniji. Što je veće tržište za prodaju uređaja, to je veća opravdanost ulaganja tih kompanija u eSport.

Koje su još uvek najveće prepreke za razvoj sportskog biznisa u Srbiji? 

Infrastruktura i motivacija privatnog sektora da u većoj meri ulaže. Postoji u nekim zemljama model davanja poreskih olakšica prema određenim kriterijumima. Mislim da bi se na taj način motivisalo više privatnika da ulažu u sport. Dodao bih tu i prilagođavanje obrazovnog sistema vrhunskim sportistima. Sistemsko rešenje bi puno doprinelo da nam sportisti, pored svog primarnog zanimanja, steknu i adekvatno obrazovanje, uz koje bi, nakon karijere, bili u stanju da na pravi način prenesu svoje bogato iskustvo kao treneri ili nastave da doprinose razvoju sporta kroz sportski menadžment.

Izvor: BIZLife/Borislav Despotović

Foto: OMR group