Malo je jedan Đura za celu Srbiju
Piše: Milenko Vasović
Da je do Đure stigao slučaj Nikole Kovića iz Niša sve je moglo drugačije da se završi. Ovako, verovatno, imamo još jedan svetski rekord kojim može da se “podiči” Srbija. Naime, ovaj Nišlija čeka na građevinsku dozvolu čitavih 17 godina i kraj se ne nazire.
Prema nekim najavama Ković će konačno i odustati od namere da nadzida jednu omanju zgradu koja prokišnjava, a čiji stanari vape za krovom. Ubila mu je administracija volju, iskidala živce i opljačkala ga kojekakvim taksama.
Dobro, ali ko je u ovoj priči Đura i kako je on mogao da spasi Nikolu Kovića. Za one koji već deceniju i po slušaju radio emisiju “Pitajte Đuru – on zna ko zna” jasno je o kome i čemu se radi, a za one druge evo kratkog pojašnjenja.
Beograđani imaju privilegiju da tamo gde udare glavom u zid pomoć potraže od voditelja Đure Svilara (Radio Laguna). Ovaj novinar latio se nezahvalnog posla da u ime običnog čoveka propituje često nadmene, a katkad nestručne i potkupljive državne činovnike.
On na jedan pristojan način ne da administraciji da se ponaša kao glavni arhivator Čvarkov Đorđe. Nije mu teško da pita gde je molba “toga i toga”, kada će biti popravljena ljuljaška u parku, zašto ne radi semafor, jesu li uplaćeni doprinosi za penzije… Zahvaljujući Đuri stotine Beograđana rešilo je svoje probleme, ali i pokrenulo akcije od šireg značaja.
Malo je onih činovnika u gradskim službama koji se ogluše o Đurin poziv. A omiljeni su mu likovi koji “nisu nadležni za taj slučaj”. Za njega se može slobodno reći da je naslednik legendarnog Đoke Vještice koji je zagorčavao život gradskim ćatama, direktorima javnih preduzeća boreći se za prava običnog čoveka.
I Đura Svilar ide tom stazom koja je teška za rad, ali je veliki profesionalni izazov. On sam kaže da je njegova misija da, zbog neefikasne i nedodirljive administracije, pronađe odgovore na pitanja koja građani nisu u stanju sami da dobiju. Jedna slušateljka, svesna posla koga se Đura latio upitala ga je: “Sine, a što ti ovo radiš, šta ti treba to u životu“.
Kada institucije ne funkciuonišu onda su malobrojni mediji i emisije poput Đurine poslednja nada nemoćnom pojedincu. Nijedna vlast ne voli kada neko zabada nos u svaku fasciklu. A trebalo bi da je obrnuto, trebalo bi da svaki grad, svaka opština ima svoga Đuru, da preko takvih emisija olakša muke građanima.
Ubeđen sam da pomenuti Nikola Ković ne bi čekao na dozvolu toliko dugo samo da se njegovim problemom pozabavio Đura Svilar. Jer, Đurin cilj je da nađe rešenje. Radeći posao od koga bi mnogi digli ruke već na startu on je postao prava mala institucija koja uspeva da se nosi sa neodgovornim sistemom, sa opstrukcijama i neradom.
Iskustvo nam govori da nema tog činovnika koji je imun na javno propitivanje. Pitajte Đuru, Đura nikome nije ostao dužan odgovora.
Izvor: BIZLife
