Kristali – zvuk devedesetih, pobuna jedne generacije i tihi odlazak Dejana Gvozdena

Ako si odrastao u Srbiji devedesetih, teško da nisi makar jednom čuo pesmu „Ustani, kreni“, „Menjam se“ ili „Osmi dan“. Kristali su bili bend koji je umeo da uhvati onu melanholiju beogradskih ulica, ali i da u isto vreme probudi nadu da postoji neki drugačiji ritam od onog koji diktira siva svakodnevica.

Njihova muzika bila je jednostavna, ali puna emocija. Bez pretenzija da budu glas epohe, Kristali su to postali spontano. U vremenu kada su televizijski kanali emitovali loše vesti, a kafići bili utočište, njihove pesme bile su kao mali prozori u svet gde se i dalje može voleti, smejati i maštati.

Glas koji je oblikovao osećanja

Dejan Gvozden, njihov frontmen, imao je poseban način pevanja – nenametljiv, pomalo krhak, a opet dovoljno snažan da se uvuče pod kožu. Nije bio tipičan rok frontmen; više je delovao kao neko iz tvog društva, koji se samo slučajno popeo na binu i počeo da priča u tvoje ime. Upravo ta neposrednost učinila je da publika u njemu prepozna iskrenost.

Njegov glas pratio je prve ljubavi, raskide, kasne vožnje autobusom, čekanja ispred škola i fakulteta. Kristali su na neki način bili saučesnici u odrastanju mnogih klinaca koji su tražili boje u sivilu.

Bend koji nije tražio slavu

Za razliku od mnogih drugih bendova koji su želeli da ostave „veliki pečat“, Kristali su imali onu lepu osobinu da budu tu – u pozadini svakodnevice, nenametljivo, a opet prisutno. Njihovi koncerti nisu bili masovni spektakli, već okupljanja ljudi koji znaju da prepoznaju dobru pesmu i osećaj koji ona nosi.

U tome je možda i njihova najveća vrednost – nisu bili proizvod trenda, već muzika koja je nastajala iz potrebe da se nešto iskreno kaže.

Odlazak koji ostavlja tišinu

Vest da je Dejan Gvozden preminuo donela je tugu svima koji su uz Kristale vezali svoje uspomene. Sa njim odlazi i deo jedne muzičke epohe koja je obeležila devedesete u Srbiji.

Ali pesme ostaju. I dalje će neko u nekom kafiću pustiti „Osmi dan“, i neko će, možda nesvesno, klimnuti glavom u ritmu i setiti se vremena kada su Kristali bili zvuk odrastanja.

Kristali nisu bili samo bend – bili su podsećanje da i u najtežim vremenima može postojati melodija koja leči.

Izvor: BIZLife/Gorica Mitrović

Foto: Printscreen:Youtube/Kristali bend