Korisne stvari
Piše: Glavni i odgovorni urednik Stefan Tošović
Koliko god to bilo rizično, biću neposredan: rekao bih da je BIZLife uspešno počeo da popunjava prostor medijskog biznisa, koji ima potrebu za konkretnim i smislenim sadržajem, bez opštih mesta i prilagođavanja ukusu većine. Ambicija da budemo mesto na kom konzument tačno zna šta od nas može da očekuje i dobije – korisna poslovna i životna iskustva – počinje da dobija sve čvršću zaleđinu u delima koja kreiramo. S tim u vezi, ovo izdanje ocenio bih kao korisno. Evo kako i zašto.
Kompjuterski mozak
Osamdesetih godina prošlog veka, pored jakog muzičkog i kulturnog sadržaja po kojem je Beograd bio prepoznatljiv, pozitivna energija dominirala je i u građenju kompjuterskog sveta. Imali smo naše „spektrume” i „komodore 64”, napravljen je računar „galaksija”, izlazio je istoimeni časopis, kao i magazin „Svet kompjutera”. Udaren je dobar temelj za ekspanziju domaćih inženjera i programera kojoj danas fakat svedočimo. U želji da dobijemo aktuelni rendgenski snimak informacionih tehnologija na našem tržištu, organizovali smo BIZLife IT kolegijum, u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu, gde su nam predstavnici kompanija koje svojim delima uspešno digitalizuju i unapređuju domaći, regionalni i globalni ekosistem govorili o tome kako privući i zadržati kvalitetan programerski kadar. Pogledajte na stranama 48‒57.
Četvrta industrijska revolucija
Prvom industrijskom revolucijom uvodi se proizvodni pogon koji koristi snagu vode i pare, pri čemu je čovek, u odnosu na ranije, svoju produktivnost povećao osam puta. Zatim, na početku 20. veka, u tzv. eri fordizma, čovečanstvo podstiče kapitalističko društvo uvodeći standardizaciju sistema masivne i linijske proizvodnje, da bi, ubrzo zatim, sedamdesetih godina, došlo do razvoja poluatomatskih proizvodnih pogona pomoću elektronike i IT rešenja – treća industrijska revolucija. I evo danas, u 2022. godini, živimo industriju 4.0. O čemu je reč, pogledajte na stranama 32‒33.
Celina ili deo
Često slušamo o „široj slici”, o drvetu u šumi ili šumi s drvetom. „Ne vidi širu sliku”, kažemo kada se neko ne osvrće na pozadinu i zapostavlja sedmo novinarsko pitanje: U čijem interesu je nešto?. Posmatrati izolovane kvalitativne indikatore, a ne voditi računa o sagledavanju celine i konteksta – otvara prostor za donošenje neinformisanih odluka i nekompetenciju. Nije svako iskustvo relevantno i neretko u konačnici predstavlja skup loših navika. O tome nam govori pobednik četvrtog kola BMW biznis lige – Milan Sovilj. Pogledajte na strani 94.
Suočavanje sa slabostima
Svako ko je „baždaren” da pobeđuje u biznisu, sportu ili nauci, onaj ko je odlučio da bude bolji od većine i napravi razliku – svestan je da će to postići samo ukoliko se suočava s onim od čega drugi beže. Raditi ono u čemu si dobar samo je jagoda na vrhu torte. Suočavanje sa slabostima obezbeđuje rast. U skladu sa tim, način na koji se organizacija, ma koliko velika i uspešna bila, suočava sa svojim slabim stranama direktno je srazmeran stepenu uspeha koji će postići u komunikaciji s aktuelnim i potencijalnim zaposlenima. Na ovaj način obrađujemo temu employer brandinga, što vas čeka na stranama 24‒25.
Smislen posao
Naučnici su odavno prepoznali da je smisao važna psihološka potreba. Što više osećamo da ono što radimo ima određeni smisao, to smo bliže psihološkom blagostanju, i obratno, ako posedujemo osećaj besmisla u poslu, on se može preliti na sve aspekte našeg života, što je siguran put u depresiju. Ovu temu razrađuje naš biznis kouč Dragomir Kojić. Pogledajte na stranama 58‒59.
Izvor: BIZLife Magazin
Foto: Petar Đorđević
