Premijum vina
Piše: Marija Bojović Somelier, Wine coach, osnivač Vikend škole vina
Veština ispijanja i način uživanja u vinu postali su deo opšte kulture savremenog poslovnog čoveka. U potrazi za lepim životnim momentima vrednim pamćenja, svakodnevno kreiramo i sadržaje u koje želimo da uključimo i uživanje. Iz tog razloga je kult ispijanja vina sve više prisutan na poslovnim sastancima i ručkovima, godišnjim skupovima, događajima i ostalim mestima gde se susreću ljudi sličnih, ili pak potpuno različitih interesovanja. Vino je taj čarobni napitak koji spaja nespojivo, razvija kreativnost, inspiraciju, ali i fine manire, na koje sve češće zaboravljamo.
Poslednjih desetak godina se oseća ekspanzija vinarstva i vinogradarstva u Srbiji, što je dokaz da se kultura ispijanja vina neguje i u svim ostalim svetskim regijama, a mi se trudimo da budemo u korak sa trendovima i ne zaostajemo za svetskom vinskom scenom.
Često smo u prilici da čujemo i izraz „premijum vino”, pa se, stoga, i postavlja pitanje šta to, zapravo, znači. Značenje termina „premijum” je nešto što se posebno ističe kvalitetom ili ima neke karakteristike koje ga čine najboljim u određenoj kategoriji. Ocena vina često se vezuje za subjektivni osećaj i pitanje trenutka kada ga probamo. Ipak, kada sa stručnog aspekta govorimo o premijum vinima, postoji nekoliko parametara na koje se oslanjamo prilikom procene.
To su, pre svega, vina za koje se koristi posebno gajeno ili odabrano grožđe (najboljeg kvaliteta i osobina koje doprinose kvalitetu). Tehnologija proizvodnje, izražene sortne karakteristike, način odležavanja, godina berbe i poreklo, takođe, utiču na to da li će neko vino imati titulu premijum vina.
Vinski stručnjaci i ocenjivači vina prilikom slepih degustacija procenjuju koliko je neko vino „veliko” i da li se po svojim osobenostima može svrstati u najkvalitetnija vina. Nagrade sa međunarodnih vinskih takmičenja, takođe, mogu biti pokazatelj kvaliteta. Uglavnom su to ograničene količine, pa su, samim tim, i takva vina višeg cenovnog ranga.
Iako mislimo da je jednostavno, nije svaku vinsku etiketu lako pročitati i sa nje dobiti sve relevantne informacije o vinu. U većini vinskih regiona sveta, na samoj etiketi se, pored naziva vina, nalazi i sorta grožđa, naziv vinarije, apelacija (rejon) odakle vino dolazi, stepen slatkoće vina (suvo, polusuvo, poluslatko, slatko), vreme odležavanja u drvenim posudama i boci (karakteristično za Španiju), procenat alkohola, godina berbe i datum punjenja. Međutim, kada govorimo o čitanju etikete, Francuska je najteža za identifikovanje karakteristika, jer kod francuskih etiketa nikada nije istaknuto koja je sorta u pitanju, već samo apelacija, odnosno oznaka geografskog porekla, koja poznavaocima vina znači, dok laicima ne može puno da pomogne. Kada na boci piše Chablie, jasno je da je unutar nje stoprocentni „šardone”. Ako je u pitanju Medoc ili neka druga poznata apelacija leve obale Bordoa, uglavnom se radi o „kaberne sovinjonu”, „merlou” ili kupaži, odnosno blendu ove dve sorte (može ih biti ukupno pet). Kada kažemo Burgundija, onda pre svega mislimo na belu sortu „šardonea”, a od crvenih dominira „pino noar”.
Veoma često postavlja i pitanje kako najlakše odabrati vino, odnosno pitanje odnosa cene i kvaliteta
Pre svega bih želela da istaknem da je vinska scena Srbije još uvek u razvoju i da je moj stav o odabiru: kupujmo domaće, iako nam se nameće veliki broj inostranih vinskih etiketa po povoljnim cenama. Vaš budžet, odnosno količina novca koji možete izdvojiti za vino prvi je kriterijum odabira. Isto tako je važno kome je vino namenjeno i koja je prilika za koju vino kupujete. Drugi kriterijum je da li se vino kupuje ili bira u restoranu, u skladu sa hranom. Ako je u pitanju poručivanje u restoranu, trebalo bi konobar da preporuči određeno vino prema vrstama namirnica i njihovom načinu pripreme. Treći kriterijum su nagrade koje su određena vina osvojila na domaćim, ali pre svega znamenitim međunarodnim vinskim takmičenjima. To uvek možete saznati putem interneta pretražujući koja su to vina koja su pobrojala nagrade sa takmičenja Decanter, BIWC, AWC i slično. Aplikacija koja vam može pomoći da vidite kako su ocenjena pojedina vina i godine proizvodnje jeste Vivino, tako da i to može biti jedan od repera za odabir.
Marija Bojović
Kada govorimo o vinskim čašama, oblik i veličina su pitanje trenda, kao i u svemu. Međutim, ono što je konstanta jesu delovi vinske čaše, a to su: telo/balon (razlika u obliku i veličini), zatim nogica i stopica. Što je staklo finije, samim tim je i osećaj dok konzumirate vino elegantniji. Dakle, kratke čaše od debelog stakla odlaze u zaborav. S obzirom na to da se neka vina piju dok su sveža i mlada, a nekima je potrebno vremena da „prodišu”, i izbor veličine i oblika čaše zavisi od pomenutih karakteristika. Sveža bela vina i rozei piju se iz čaša manjeg tela, kao i penušava vina, dok se snažnija, robusnija, punija crvena vina piju iz velikih čaša. Penušavci se služe skoro prehlađeni, na 4 °C, sveža bela vina i rozei 6‒8 °C, strukturalno jača i slojevita bela vina 10‒12 °C, lagana crvena vina oko 16 °C, punija crvena vina 18‒22 °C i fortifikovana vina 22‒24 °C.
Pravilna degustacija vina sastoji se od tri koraka, a četvrti korak, koji zovemo zaključak, konačna je ocena vina
Prvi korak je vizuelna analiza, kojom opisujemo kako vidimo vino: koje je boje, da li ima pojavu taloga i gasa, kakav je intenzitet te boje, kakva mu je gustina, odnosno viskoznost, koja se ocenjuje po brzini pokretljivosti kada zavrtimo čašu sa vinom, i na kraju, kakve su vinske suze, odnosno noge, koje se prikazuju kao linije koje se slivaju niz ivicu tela čaše i govore nam o količini alkohola koje vino sadrži.
Drugi korak je miris, odnosno kakav efekat na nas ostavlja aromatika samog vina. Na osnovu mirisa određujemo da li je vino zdravo ili ima neku manu, da li je stila starog ili novog sveta, koje arome preovladavaju (dedukcijom određujemo sortu), na koji način je rađena tehnologija prerade i odležavanja.
Treći korak je probanje vina. Vino se proba tako što se promućka po celoj usnoj duplji, kako bismo ga osetili i na jeziku, nepcu, desnima. Na ovaj način malo detaljnije osećamo nivo šećera, kiselina, aromatiku, zaostali ukus i ostale karakteristike. Najbitniji prilikom degustacije vina jeste poslednji korak, gde navodimo da li je vino zrelo ili je u razvoju, kakav mu je dalji potencijal, koja je konkretna sorta, da li se aromatika na nosu poklapa sa aromatikom u ustima, koja je preporučena hrana uz konkretno vino, koja je temperatura služenja i adekvatna čaša, kao i naša ocena cenovnog ranga.
Sve ovo i još mnogo više možete naučiti u Vikend školi vina, na kojoj je predavač sertifikovani somelije Marija Bojović. Sve informacije možete dobiti putem Instagram profila vikendskolavina i marijavinarija ili putem imejla [email protected].
Izvor: BIZLife Magazin
