Kako smanjiti namete za najniže plate? NALED predlaže dva MODELA

U poređenju sa zemljama centralne i istočne Evrope, Srbija za osam do 10 procentnih poena ima veće opterećenje na najnižu zaradu, koju dobija svaki peti zaposleni. NALED predlaže promenu modela oporezivanja koji bi namete na minimalac mogao da smanji – za trećinu.

„Jedan od predloga je i da najniže zarade ne budu predmet oporezivanja, to bi značilo da se obaveze smanjuju sa oko 18.200 dinara na 15.900 dinara. Drugi metod može biti primenjen paralelno sa prvim i odnosi se na ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje, što bi smanjilo namete na najniže zarade na 12.700 dinara – to je smanjenje fiskalnog opterećenja za trećinu, što bi bio značajan podsticaj našoj ekonomiji“, ocenio je Dušan Vasiljević iz NALED-a.

Tome dodaje da 49 odsto privrednika doživljava visoke namete na najniže zarade kao jedan od najvećih generatora sive ekonomije, odnosno neprijavljenog rada.

Novac (BIZLife)

NALED: Kako nadoknaditi manji priliv u fond?

Postavlja se, međutim, pitanje – kako nadoknaditi manji priliv u fond za zdravstveno osiguranje?

„Analiza NALED-a pokazala je da postoiji nekoliko rešenja. Kod nas postoji nizak nivo progresivnosti u oporezivanju zarada-odnosno efektivna stopa koju plaćaju oni koji zarađuju tri ili četiri prosečne zarade je na nivou dve trećine prosečne zarade“, kaže Vasiljević.

Progresivnost postoji, ali je na nižem nivou od uporedivih zemalja.

„Tu se razmišlja o povećanju progresivnosti oporezivanja kod viših zarada, s tim da treba paziti da se ne prave nagle promene, jer ne želimo da izgubilo naše sugrađane koji imaju velike zarade i koji su, između ostalog, i generator razvoja. Drugi metod o kome se govori je izvesna korekcija PDV, jer imamo nižu i višu stopu, i tu bi mogao da se nađe model koji bi doveo do kompenzacije sredstava koje se izgube kroz niži nivo oporezivanja niskih zarada. Ako bismo spustili nivo fiskalnog opterećenja najnižih zarada, verujemo da bi dobar deo delatnosti izašao iz sive zone, pa bi se povećao i poreski obuhvat, zbog čega bi smanjilo potrebu za povećanjima drugih izvora prihoda“, objašnjava Vasiljević.

Šta su rekli poslodavci?

Poslodavci već neko vreme ukazuju na to. Minimalna cena rada od 2023. godine biće oko 40.000 dinara, a poslodavci su još ranije ukazali da bi privreda mogla da isplati povećanu minimalnu cenu rada, nužno je umanjenje poreza i doprinosa na zaradu.

Ovakav stav iznelo je čak 87% preduzeća u anketi koju je sprovela Unija poslodavaca Srbije.

Кao meru koja bi pomogla preduzećima da isplate povećanu minimalnu cenu rada, ogromna većina anketiranih vidi umanjenje poreza i doprinosa na plate.

Sledeća mera koja bi bila značajna za privredu je povećanje neporezivog dela zarade, a zatim i smanjenje fiskalnih i parafiskalnih nameta, navela je ranije u saopštenju Unija poslodavaca.

Privrednici upozoravaju: Država brojnim naknadama guši preduzetništvo

Izvor: N1

Foto: Pixabay, BIZLife