Kako se tehnologija poigrava sa nama?

Uvereni smo da je tehnologija stvorena kako bi zadovoljila naše potrebe i da je to njena jedina svrha. Ali, da li ste se nekad zapitali kako tehnologija  iskorišćava naše slabosti?

Uzmimo kao primer mađioničare: njihov prvi zadatak je da otkriju „slepe tačke“, ranjivosti i ograničenja ljudske percepcije, kako bi uticali na to šta ljudi rade nesvesno. A kada to otkriju, u njihovim ste rukama!

Sve ovo uzimaju u obzir i ljudi koji stvaraju tehnologiju koju danas svi koristimo. Oni se igraju sa našim psihološkim slabostima, koriste ih protiv nas, a sve to kako bi pridobili našu pažnju. Evo nekih od trikova koje oni koriste:

1. Ako kontrolišeš „meni“, kontrolišeš i izbore

Kada ljudi dobiju određen izbor, oni se retko pitaju šta je izostavljeno, zašto su mi ponuđene baš ove opcije, a ne druge, da li mi ovaj izbor zaista treba ili mi samo skreću pažnju sa onoga što želim?

Što nam više izbora daje tehnologija, to sve više pretpostavljamo da je ona najpouzdaniji izvor informacija. Kada se probudimo ujutru i pogledamo u telefon, pun notifikacija i raznih obaveštenja, odmah stičemo utisak o stvarima koje smo propustili od juče.

Kreirajući menije tehnologija nas vara i  menja način na koji mi doživljavamo izbore koji nam se nude i zamenjuje ih sa novim.  Ali ako bolje obratimo pažnju na opcije koje su nam date videćemo da se one ne poklapaju sa našim stvarnim potrebama.

2. „Slot mašina“ u aplikaciji

Ako koristite neku aplikaciju, šta mislite na koji način vas ona tera da nastavite da je koristite? Jedan od načina da što duže koristite neku aplikaciju jeste i da vas „navuče“ da što duže gledate u telefon.

Na primer, kada izvadimo telefon iz džepa mi igramo „slot mašinu“ kako bismo videli koliko imamo notifikacija. Kada osvežavamo  imejl, igramo istu igru kako bismo videli koje smo nove poruke dobili. Kada koristimo aplikacije kao što je Tinder, igramo se „slot mašine“  kako bismo videli da li smo se sa nekim „mečovali“.

3. Strah od propuštanja nečeg važnog

Još jedan od načina na koji nas aplikacije i web-sajtovi varaju  jeste i kada nas obaveštavaju da možda nešto propuštamo.  Na taj način ostajemo pretplaćeni na neke novine iako nas nisu obavestile ni o kakvim važnijim informacijama u skorije vreme („šta ako propustim nešto u budućnosti?“), ostajemo prijatelji na društvenim mrežama sa osobama sa kojima nismo godinama pričali („šta ako oni objave nešto važno?“)

Ali, ako bolje pogledamo svi mi nekada propustimo nešto bitno.

4. Odobravanje okoline

Svi želimo da nas okolina prihvati. Želja za pripadnošću,  odobravanjem jedna je od najvećih ljudskih motivacija. Međutim, u ovom slučaju naše društveno prihvatanje leži u rukama tehnoloških kompanija. Kada ste tagovani od strane nekog prijatelja, obično to razumevate kao prijateljevu svesnu želju da vas označi. Međutim, od skoro vas na društvenim mrežama pitaju da li želite da tagujete svog prijatelja, pomoću softvera koji prepoznaje lica. Slično je i sa profilnom slikom: Fejsbuk (Facebook)  zna za našu ranjivost kada je reč o prihvatanju i upravo zbog toga u njuzfidu (News feed)  vaše fotografije drži duže kako bi što veći broj prijatelja mogao da ih lajkuje ili komentariše.

5. Igranka bez prestanka

Još jedan način kojim nas tehnologija vara jeste i njena moć da nas ubedi da nastavimo da koristimo stvari iako nam više nisu potrebne. Njuzfid je namerno napravljen da se nove informacije nižu u nedogled, kako bi vas sprečio u tome da napustite tu društvenu mrežu. Jutjub nam to isto radi sa svojom autoplej opcijom.

Izvor: Bizlife

Foto: Pixabay

Piše: A.M.