Kako rad u drugoj vremenskoj zoni utiče na društveni život?
Većina ljudi ima standardno radno vreme 9-17 časova, što im omogućava da se u večernjim satima opuste sa porodicom i prijateljima ili da posete neko od kulturnih ili sportskih dešavanja. Baš zato što su društvene aktivnosti organizovane prema ljudima sa standardnim radnim vremenom, ostale grupe – poput onih koji rade večernje i noćne smene – postepeno bivaju izopšteni iz društva ukoliko ne ulože poseban napor da organizuju svoj socijalni život i slobodno vreme.
Ova grupa radnika, iako često nevidljiva u svakodnevnom životu, ima ulogu koja je od suštinskog značaja za mnoge američke kompanije koje koriste njihove usluge u oblastima kao što su informaciona tehnologija, korisnička podrška, ili druge specijalizovane oblasti.
Naša sagovornica Vanja naglašava da nije očekivala da će se tako dugo zadržati u firmi jer ne radi u svojoj struci, ali je vremenom shvatila da joj trenutna postavka sasvim odgovara, zadovoljna je svojim timom i mogućnošću za napredovanje.
“Imam utisak da je ovo posao koji ljudi rade samo trenutno, dok ne nađu nešto što ih više zanima, tako da u proseku rade po nekoliko meseci. Ja sam tu duže od dve godine i napredovala sam na više pozicije zato što razumem sve nivoe organizacije posla i umem da obučim nove kolege,” ističe Vanja i dodaje da se, na standardnom radnom mestu, verovatno ne napreduje istom brzinom.
Iako isprva može delovati kao drastična promena, menjanje standardnog radnog vremena 9-17h za ono od 18-02h ima i svoje prednosti, ističe naš sagovornik Marko.
“Koliko god banalno zvučalo, mogu da spavam duže, a to mi je baš bitno jer nikad nisam bio jutarnja osoba. Umesto da se teram na buđenje u 6-7 ujutru, našao sam ritam koji mi više odgovara. Pored toga, imam ceo dan da završim sve obaveze, budem napolju pre nego što zađe sunce – to mi je uvek smetalo na prethodnom radnom mestu; dok završim s poslom, već pada mrak,” kaže on.
Ceo tekst pročitajte na portalu WebMind.
Izvor: Web Mind
Foto: Web Mind
