Kako je najmlađa milijarderka kojoj preti ZATVOR došla do bogatstva i prevarila investitore?
Elizabet Holms, nakon što je napustila Univerzitet Stanford osnovala je startap za testiranje krvi Theranos 2003. godine, sa ciljem da koristi samo nekoliko kapi krvi.
Theranos je prikupio više od 700 miliona dolara od investitora (uključujući milijardere Ruperta Mardoka i Larija Elisona), koji su procenili kompaniju na 9 milijardi dolara. Ali izgleda da je sve bila velika farsa, s obzirom da ovoj preduzetnici preti 15 godina zatvora.
Forbs je 2014. godine, kada je imala 30 godina, Holms proglasio za najmlađu ženu milijarderku na svetu koja je svoje bogatstvo sama stekla. Tada je bilo procenjeno na 4,5 milijardi dolara.
Počevši od 2015. godine, Theranosova tehnologija se dovela u pitanje. The Wall Street Journal je otkrio da je kompanija koristila mašine drugih kompanija.
Elizabeth Holmes (Forbes Scrn)
Kako je Holms stekla milijarde?
Elizabet se u Singapuru, gde je radila nakon studija, zainteresovala za razvoj efikasnijih medicinskih uređaja koji bi mogli da poboljšaju tradicionalno dijagnostičko testiranje i terapijsku procenu . Po povratku na Stanford, Holms je patentirala uređaj koji se pričvršćuje za telo i meri efikasnost datog leka upoređujući parametre hemijskih markera proizvedenih u obolelom delu sa parametrima terapeutskog agensa.
Napustila je Stanford da bi pokrenula Theranos, kompaniju posvećenu razvoju usluga minimalno invazivnog laboratorijskog testiranja, predstavljajući se kao osnivač kompanije, a kasnije i kao izvršna direktorka.
Theranos je bio medicinski startap koji je tvrdio da je razvio tehnologiju koja će doneti revoluciju u oblasti analize krvi.
Za razliku od klasičnih pretraga krvi koje su zahtevale vađenje nekoliko ampula krvi iz vene, Theranosov uređaj „Edison” je, kako se tada tvrdilo, zahtevao samo malu količinu krvi iz vrha prsta, sa kojom je moglo napraviti 70 različitih pretraga i otkriti 10 različitih bolesti.
Zahvaljujući revolucionarnom potencijalu ove tehnologije, Teranos je privukao veliki broj investicija kao i podršku uticajnih ličnosti. Godine 2013. kompanija Walgreen Co., koja se može pohvaliti sa više od 8.000 drogerija u SAD, objavila je da se udružila sa Theranosom kako bi uspostavila wellness centre u svojim Walgreens apotekama.
FILE – Former Theranos CEO Elizabeth Holmes (AP Photo/Jeff Chiu, File)
Do 2014. godine Theranos je obezbedio više od 200 dijagnostičkih testova, bio je licenciran za rad u skoro svih 50 američkih država i imao je sertifikat američkih centara za Medicare & Medicaid Services (CMS), saveznog regulatora koji nadgleda medicinske laboratorije.
Kada je kompanija bila na vrhuncu, njena vrednost bila je procenjena na gotovo 10 milijardi dolara, a bogatstvo Holmsove, većinske deoničarke, na 4,5 milijardi, navodi časopis Forbes, koji je 2014. proglasio najmlađom milijarderkom.
Pad počinje 2015.
Krajem 2015. Theranosove vlasničke tehnologije i kompanijin primarni medicinski uređaj za testiranje, „Edison“, postali su predmet kontroverzi nakon serije članaka novinara The Wall Street Journal-a, The Washington Post-a i drugih medija koji su tvrdili da je Theranos preuveličao Edisonovu kompetenciju, napominjući da je medicinski uređaj korišćen samo za delić testova kompanije, uprkos suprotnim tvrdnjama koje je iznela Holms.
Uskoro su se pojavila i druga pitanja u vezi sa kompanijom i njenim tajnim procesima, koja su se kretala od Theranosove odluke da objavi zbirne podatke testiranja (umesto primarnih podataka o testiranju), do istrage američke Uprave za hranu i lekove.
Theranos je takođe bio pod lupom zbog značajnih kašnjenja u davanju punog pristupa saveznim vlastima svojim medicinskim uređajima i podvrgavanju svojih uređaja i tehnologija naučnoj reviziji.
Naredne godine, nakon novih istraga i inspekcija američkih federalnih organa, Theranos je priznao da su sa uređajem „Edison“ obavljali samo 12 od ukupno 200 pretraga koje su nudili, a da su ostatak pretraga obavljale druge kompanije za njih, tradicionalnim metodama. Kompanija je poslala ispravljene nalaze za one pretrage koje su obavljane pomoću njenog uređaja.
U julu 2016. CMS je obavestio Theranos da kompanija nije obezbedila adekvatnu dokumentaciju koja pokazuje da je ispravila svoje prethodne greške i da je u skladu sa saveznim propisima. Tako je CMS blokirao Theranos da prima nadoknade od Medicare-a i Medicaid -a i zabranio Holmsovoj da poseduje ili upravlja medicinskim laboratorijama dve godine.
U martu 2018. američka Komisija za hartije od vrednosti (SEC) optužila je Holmsovu i bivšeg predsednika Theranosa, Rameša Balvanija, za prevaru jer su uzeli više od 700 miliona dolara od investitora dok su reklamirali lažni proizvod.
Forbes je revidirao procenu neto vrednosti Holmsove na 0 dolara u junu 2016. usred informacija da se kompanija suočila sa nizom istraga federalnih agencija. Januara 2022. Holms je proglašena krivom po četiri od 11 optužbi za prevaru, oslobođena je po četiri tačke, a porota nije donela presudu po 3 tačke.
Čeka je kazna od 20 godina zatvora
Sada osnivačici Theranosa preti maksimalna kazna od 20 godina zatvora nakon što je proglašena krivom za prevaru i zaveru.
Federalni tužioci traže od sudije da osudi Holms na 15 godina zatvora, te da isplati 800 miliona dolara na ime restitucije, navodi se u sudskim dokumentima podnetim u petak. Donošenje njene presude je zakazano za 18. novembar, a preti joj maksimalna kazna od 20 godina zatvora.
Holmsov advokat je u dokumentima podnetim u četvrtak tvrdio da bivša šefica Theranosa uopšte ne bi trebalo da bude osuđena na zatvorsku kaznu i da bi trebalo da dobije najviše 18 meseci kućnog pritvora. U sudskim podnescima se tvrdi da je Holmsova tokom godina bila „karikatura koju su mediji ismevali i klevetali“, iako je ona brižna majka i prijateljica.
Izvor: BIZLife
Foto: Beta/AP
