Kada nije deo Njuz ekipe, Marko trči maratone širom Evrope
Marko Dražić već je godinama urednik Njuz.net portala i deo emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem“, a kada ne secira našu današnjicu kroz humor i satiru, on trči maratone širom Evrope.
Marko je studirao Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu i pred kraj studija se, prilično neplanirano, obreo u svetu novinarstva.
„Autor sam i urednik na satiričnom portalu Njuz.net i jedan sam od učesnika Njuz podasta, kao i svih ostalih formata koje smo pokrenuli na našem YouTube kanalu. Pored toga, već godinama sam deo scenarističkog tima emisije „24 minuta sa Zoranom Kesićem. Radimo punom parom kao i do sada, a život u Srbiji nam, nažalost, garantuje da će još dugo biti dosta inspiracije za sve koji se bave ovim poslom“, počinje priču za BIZLife.
I dok kroz ove emisije, podkaste i tekstove našu stvarnost predstavlja kroz satiru i humor, slobodno vreme koje mu preostane uz dve ćerkice, koristi za trčanje.
„Trčanje sam otkrio relativno kasno, sa 33 ili 34 godine. Do tada sam trčanje posmatrao kao sastavni deo raznih sportova, ali nisam razumeo zašto bi se neko bavio trčanjem radi trčanja. Ipak, kad sam prvi put otišao na trčanje, shvatio sam da ima nečeg u tome i ubrzo sam počeo da treniram dva-tri puta nedeljno. Narednih godina sam imao neke povrede, morao sam u nekoliko navrata da pravim veće pauze, pa moj trkački razvoj nije išao tempom kojim sam želeo. Imao sam 37 godina kad sam istrčao svoj prvi polumaraton, a 41. kada sam prvi put pretčao 42.195 metara“, priča Marko.
Prvi put je došao na ideju da se sprema za maraton nakon što je 2019. godine istrčao svoj drugi polumaraton.
„Korona i karantini su poremetili moje planove tokom 2020, tako da sam intenzivno krenuo da se spremam krajem te godine, a istrčao sam ga u junu 2021. Moglo bi se reći da mi je za pripremu bilo potrebno oko sedam-osam meseci, ali ovaj podatak treba primiti sa rezervom, jer sam i pre tih prema za maraton neko vreme trčao“, objašnjava.
Nedavno je istrčao svoj 13. maraton, a nadaa se da će krajem godine istračati još jedan.
„Od 2021. godine sam godišnje trčao tri ili četiri maratona. Uglavnom bih jedan trčao u proleće, a dva ili tri tokom jeseni“, objašnjava naš sagovornik i ističe da je teško izdvojiti jedan omiljen, jer mu je svaki drag na svoj način.
Nemanja Jovanović
„Većinu sam trčao u nekim lepim evropskim metropolama, u mnoge sam prvi put došao zbog tih trka, pa se i sada tih gradova sećam upravo po tome. Ako bih morao da izdvojim, neka to bude Roterdam. Bio je to moj četvrti maraton, grad mi se jako svideo, staza je lepa i ravna, fino sam trčao, ali ono što mi je najveći utisak kod tog grada je publika. Tokom cele trke, na stotine i hiljade ljudi je stvaralo navijačku, skoro pa karnevalsku atmosferu. U takvom ambijentu nemoguće je ne dati svoj maksimum“, seća se on.
Njegov lični rekord iznosi 4 sata 27 minuta, dok je većinu trka završavao koji minut preko četiri i po sata.
„Vremenom sam shvatio da mi rezultat nije toliko važan, biti deset minuta brži ili sporiji na maratonu ne znači mi previše, koliko mi je bitno da budem istrajan u svom planu da trčim u kontinuitetu i povećavam broj gradova u kojima sam prošao kroz cilj. Na taj način sam spojio moje dve velike ljubavi, putovanje i trčanje. Posetiti neki lep grad po prvi put divan je osećaj, kao i istrčati maraton. Spajanjem ta dva osećaja dobije se savršena kombinacija, tako da bih mogao da kažem da mi je najveći uspeh što sam istrčao 13 maratona u 13 država“, kaže Dražić
Kaže da ia mnogo planova za dalje i neretko ode na sajt sa kalendarom svih maratona, gleda datume, gradove i mašta gde bih sve voleo da ode.
„Najveći san mi je svakako Njujorški maraton, otkako znam za sebe želim da posetim taj grad i bilo bi sjajno ako bih mogao da ga dodatno upoznam kroz trčanje. Od maratona čija je realizacija ipak realnija, voleo bih da trčim u dva grada koje mnogo volim, Rimu i Amsterdamu. Takođe sam o maratonu u Valensiji sam čuo mnogo toga lepog, pa se nadam da ću ga istrčati u naredne dve godine“
Pre nešto više od godinu dana pokrenuo je blog maratonski.rs.
https://maratonski.rs/
„Poželeo sam da pišem o svojim iskustvima, da nakon svakog, ili makar većine maratona koje sam istrčao, napišem jedan poduži tekst koji će biti neka vrsta maratonskog putopisa. Trudim se da što realnije prikažem trku, od grada i ambijenta, do toga kako sam trčao i šta mi je sve prolazilo kroz glavu. Na prvom mestu sam zbog sebe želeo da zabeležim sve te uspomene, kako vreme prolazi, maratoni se nižu, uspomene malo blede, pa su ovi tekstovi i meni dobar podsetnik kako mi je bilo na kojoj trci, a vidim da i ljudima oni znače. Nekoliko čitalaca mi se javilo da mi kažu da sam ih inspirisao da počnu sa trčanjem, pre nekoliko nedelja mi je jedan momak pisao da je istrčao svoj prvi maraton i da i ja imam određenu zaslugu u tome. Malo je reći koliko mi je bilo puno srce nakon tog maila.
Najveću podršku, ipak, ima od žene i ćerkica.
„Podržavaju me sve tri, pogotovu žena, jer spremati se za maraton iziskuje dosta treninga, pa je mi je važno što imam njeno razumevanje. Naravno, i ja se trudim da zbog mog trčanja ne ispašta ni moja porodica ni prijatelji, zbog čega često imam utisak da sam bolje mogao da se spremim za maraton, ali vremenom je to prestalo da mi bude važno. Ne želim da robujem trčanju i da zbog mog hobija zapostavim neke važnije stvari u svom životu. Ćerkice me takođe podržavaju, ponosne su na mene i uvek sa oduševljenjem čekaju da vide moju novu medalju“, zaključuje.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.
Izvor: BIZLife/Gorica Mitrović
Foto: Privatna arhiva/Nemanja Jovanović
