Šta će biti sa avio-industrijom i da li će rasti cene karata?
Avio-industrija je u poslednjih nekoliko godina u velikim problemima: koronavirus, manjak zaposlenih, a onda i rat u Evropi. Svi ovi problemi doveli su do toga da se smanjuje broj putnika, a time i profit.
U momentu kada se u Evropi pominje recesija – jedna avio-kompanija uspela je, da, kako kaže njen direktor, iskoristi situaciju, a ovu smelost nagradili su korisnici njihovih usluga. Njihovo poslovanje poraslo je na 130 odsto u poređenju sa evropskim vazduhoplovstvom danas, koje posluje sa oko 90 odsto kapaciteta.
Jožefa Varadija, direktora i osnivača kompanije Wizz Air, zovu najvažnijim čovekom centralno-istočne Evrope, a ovoj tvrdnji svedoči činjenica da ga je magazin „Forbs” proglasio jednim od sto najuspešnijih Mađara koji su svoj uspeh ostvarili samostalno.
Ekskluzivno za čitaoce BIZLifea Jožef Varadi deli svoj recept za uspeh i ultimativni poslovni savet, a govori i o problematičnom stanju na tržištu avio-industrije i o tome kako se vodeća avio-kompanija u Evropi, ali i svetu, nosi sa ovakvim stanjem.
Nedavno vas je „Forbs” proglasio jednim od sto najuspešnijih Mađara koji su uspeh ostvarili samostalno. Šta mislite da je dovelo do toga?
‒ Ne znam, to treba da pitate one koji su me izabrali. Ali mislim da je Wizz Air jedna od retkih kompanija u Mađarskoj – ili čak u centralno-istočnoj Evropi – koja se globalizuje i čiji se uticaj širi dalje od Mađarske i centralno-istočne Evrope.
Danas Wizz Air posluje u Evropi i šire (imamo avio-kompaniju u Abu Dabiju), tako da imamo četiri avio-kompanije u okviru grupacije: Wizz Air UK, u Velikoj Britaniji, Wizz Air Abu Dhabi, u UAE, i u Evropi imamo Wizz Air Mađarska i Wizz Air Malta, koja je najmlađa. Postajemo sve globalniji, sa globalnim uticajem na sektor, na putnike. Samo ove godine ćemo prevesti preko 50 miliona putnika. Mislim da smo veoma agilni, da smo inovator u sektoru i da smo vodeći u niskotarifnim putovanjima u celoj centralno-istočnoj Evropi i šire.
Kako je kriza izazvana ratom uticala na Wizz Air?
‒ Mislim da su protekle dve i po godine bile najteži period za celu avio-industriju, naročito u Evropi, a posebno u centralno-istočnoj Evropi. Ako bolje pogledate, mislim da smo iz perioda kovida izašli mnogo jači kao kompanija. Uložili smo u nova tržišta, uložili smo u nove avione. Sada se suočavamo sa posledicama ratnih sukoba u Ukrajini, koji, svakako, utiču na bezbednost u Evropi, ali i na klijente, kroz inflaciju, najavljenu energetsku krizu, te utiču i na rezultate. Evropa je počela da govori o ulasku u recesiju i sličnim stvarima.
Međutim, mobilnost će i dalje biti jedna od ključnih ljudskih potreba. Ljudi žele da putuju, naročito posle iskustva sa kovidom. Zaista, vidimo da su ljudi počeli ponovo da putuju. Onog trenutka kad su države ukinule kovid ograničenja – celo tržište je skoro preko noći ponovo oživelo.
Hoće li avio-karte poskupeti?
‒ Mislim da cene karata zavise od cene goriva na tržištu. Ako pogledate našu strukturu troškova, izuzev goriva, u proteklih deset godina ona je veoma stabilna. Čak bih rekao da se troškovi smanjuju. Gorivo je komponenta koja varira. Visoka cena goriva, naravno, utiče na ulazne troškove i cene karata. Ali to važi i u obrnutom smeru. Kada se smanji cena goriva, i cene karata postaju niže.
Da li će, po vašem mišljenju, sektor putovanja nastaviti da postoji u momentu kada ljudi rade od kuće, tj. na daljinu, u momentu kada besni rat?
‒ Mislim da to nije od suštinskog značaja za naš sektor. Ako pogledate evropsko vazduhoplovstvo danas, ono posluje sa oko 90 odsto kapaciteta u odnosu na period pre pandemije na nivou celog sektora. Mi poslujemo sa oko 130 odsto kapaciteta. Očigledno je da smo iskoristili situaciju i da su nas putnici koji kupuju karte Wizz Aira nagradili svojim poverenjem. Dakle, naš sektor nije propao usled toga što su ljudi odlučili da rade od kuće i da ne putuju.
Koji su prioriteti vaše kompanije u narednom periodu, na čemu ćete raditi?
‒ Nastavljamo da se širimo, nastavljamo da širimo flotu i da uvodimo nove linije. Danas imamo flotu od 168 aviona. U narednih 12‒18 meseci ta flota će porasti na 200 aviona. Imaćemo veliki kapacitet za rast i tražimo načine kako da te nove avione najbolje uklopimo u sistem. Mislim da i dalje imamo brojne tržišne mogućnosti. Takođe, mislim da će doći do izvesnog nivoa konsolidacije tržišta. Kovid je znatno umanjio likvidnost našeg sektora, a sada bi to isto moglo da se dogodi zbog dolazeće inflacije i recesije. Imamo dosta novca, imamo dosta gotovine na raspolaganju, veoma smo likvidni kao kompanija, tako da i dalje možemo da ulažemo.
Drugo pitanje sa kojim se suočavamo jeste prilagođavanje našeg operativnog modela promenljivom operativnom okruženju. Leto je bilo prilično loše za poslovanje avio-kompanija, uglavnom zbog nefunkcionisanja lanaca nabavke, nedostatka zaposlenih, usled čega je došlo do brojnih otkazivanja letova. Sada pokušavamo da stvorimo veću otpornost poslovanja da bismo bili nezavisniji od spoljašnjeg okruženja. Ako spoljašnje okruženje ne podržava vaš operativni model, onda morate da promenite taj operativni model.
Koji je vaš ultimativni poslovni savet?
‒ Živimo u svetu koji je mnogo manje predvidljiv nego ranije, a to, u suštini, zahteva dve stvari: otpornost i prilagodljivost. Kada govorimo o otpornosti, mislim na finansijsku, operativnu i organizacionu otpornost. Morate da budete u stanju da izdržite pritisak promenljivog spoljašnjeg okruženja. Takođe, stvari se menjaju i morate da im se prilagodite, posebno kada su spoljašnji šokovi izuzetno jaki, poput ovog u kom živimo danas.
Izvor: BIZLife Magazin