Koja su, po vašem mišljenju, tri osnovna pravila za dobru poslovnu komunikaciju?

‒ Dobra poslovna komunikacija je, po mom mišljenju, komunikacija koja je, pre svega, istinita, iskrena i precizna. Najlepše je, a i najlakše, kreirati komunikacione poruke za kompaniju čije vrednosti i sâm deliš i uvažavaš. Onda je iskrenost u komunikaciji podrazumevana, istinita poruka ne proizvodi šumove u komunikaciji i omogućava ti da se izraziš jasno i hirurški precizno, što ljudi najviše vole. Ja, zaista, volim svoj posao u ProCredit banci – jer govorim o stvarima koje su mi vrednosno, etički i kulturološki bliske. Dakle: istina, iskrenost, preciznost.

Da li verujete u snagu direktne komunikacije i gde vidite njene najveće mane?

‒ Zaista verujem da je najbolja komunikacija ona koja je iskrena, a to za mene znači i direktna, naročito ako govorimo o poslovnoj komunikaciji. Naravno, asertivnost se podrazumeva – svaka istina može da se saopšti na mnogo različitih načina, treba uvek birati socijalno adekvatan način, uz maksimalno poštovanje sagovornika. Problemi mogu nastati ako se insistira na direktnosti bez vođenja računa o stilu, tonu i publici kojoj se obraćaš.

Ivana Jovanović, Marketing Specialist ProCredit banka, komunikacija

Da li koristite neka iskustva i pravila iz privatnog života kada razgovarate sa kolegama?

‒ U svojoj dosadašnjoj karijeri, u poslu, a naročito privatno – zagovornik sam iskrene komunikacije. Spontanost, srdačnost, realističnost u komunikaciji osiguravaju autentičnost i poverenje ostalih učesnika u komunikaciji. Sa kolegama provodim dosta vremena, otuda i veća spontanost i otvorenost u neformalnoj komunikaciji sa njima. Situacije iz privatnog života obogaćuju nas različitim iskustvima, koja su i te kako primenljiva u praksi. Postoji granica otvorenosti, ali uvek glasam za istinu, kakva god ona bila.

Smatrate li da novi kanali komunikacije otežavaju ili pomažu da se bolje razumemo?

‒ Kao neko ko se profesionalno bavi komunikacijama, pozdravljam, naravno, i nove kanale komunikacije, jer omogućavaju da se mnogo više informacija prenese, tj. podeli, za mnogo kraće vreme. Takođe, volim kratke jezičke forme, a one dominiraju u novoj komunikacionoj eri.

Ono što je važno podvući, naročito mlađim generacijama, jeste važnost klasičnog formalnog obrazovanja i čitanja lepe književnosti, klasika itd., bez obzira na to što ćemo svoje poruke najčešće da „pakujemo” u nekoliko reči ili rečenica. Samo onaj ko je istinski pojmovno i leksički bogat može da kreira kratku a uspešnu marketinšku poruku. Čitanje i obrazovanje ništa ne može da zameni u toj ulozi.