Inflacija kao najveća briga - za Nemce veća i od rata i pandemije

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Inflacija kao najveća briga – za Nemce veća i od rata i pandemije

    Inflacija, odnosno rast cena najviše brine Nemce, čak više od rata u Ukrajini ili pandemije korona virusa.

    Novo istraživanje javnog mnjenja pokazalo je da se gotovo svaki treći stanovnik koji je učestvovao u anketi boji da će morati da promeni svoj stil života.

    Brz rast cena na mnogim područjima zabrinjava ljude u Nemačkoj više nego išta drugo.

    Čak više od rata u Ukrajini ili pandemije korone. To pokazuju rezultati jednog reprezentativnog ispitivanja javnog mnjenja koje je sprovela konsultantska firma Mekinzi, koji su upravo objavljeni.

    40 % ispitanika reklo da ih brine inflacija

    Oko 40 odsto od oko 1.000 ispitanika navelo je da je njihova najveća briga trenutno – inflacija, 34 procenta navelo je rusku invaziju na Ukrajinu, a samo osam odsto pandemiju kovida 19, prenosi Dojče vele.

    Strahuju od rasta cena

    Gotovo trećina ispitanih (29%) strahuje da će zbog rasta cena morati da ograniči svoj način života na nekim područjima. Strah od rasta cena naročito je zahvatio ljude s nižim primanjima. Dve trećine ispitanika očekuje da će cene da rastu i u narednih 12 meseci.

    “Dve godine korone ostavile su traga, ali sada su ljudi, zbog inflacije i ruske invazije na Ukrajinu, postali pesimističniji nego ikad ranije”, sumirao je rezultate istraživanja Mekinzijev stručnjak Markus Jakob. Ljudi osećaju više cene i vide da na kraju meseca manje novca ostaje u novčaniku, kaže Jakob.

    I oni koji bolje zarađuju menjaju svoje potrošačke navike. Dve trećine ispitanika su u poslednje vreme više novca trošili za hranu, 61 odsto je više trošio za benzin i transport, kao i za energiju. Posledica toga je da je gotovo svaka treća osoba ograničila svoje potrošačke navike. Štedi se pre svega na izdacima za kozmetiku, odeću, zabavu i putovanja.

    “Novom štedljivošću posebno su pogođene one oblasti koje su snažno bile ugrožene i zbog pandemije”, kaže Mekinzijev stručnjak Simon Land.

    Ljudi manje troše za zabave i putovanja

    Ljudi manje troše na tamo gde su u stvari hteli više da troše kad je počela da slabi pandemija – recimo na odlaske u restorane, noćenja u hotelima i zabave.

    Oko dve trećine potrošača su, prema ovom istraživanju, zbog rasta cena već počele da menjaju svoje potrošačke navike: recimo prelaskom na jeftinije marke ili češćom kupovinom u diskontima. Više od polovine ispitanika navelo je da kod potrošnje energije kod kuće više paze.

    Inflacija u Italiji- ulje skoro nemoguće naći, a i kad se nađe tri puta skuplje

    Slične muke imaju i stanovnici drugih zemalja. I u Italiji se takođe žale na cene.

    Inače, suncokretovo ulje u pojedinim samoposlugama u Italiji skoro je nemoguće naći. Tamo gde ga ima košta tri puta više, nego ranije, prenosi RTS.

    Stanovništvo inflaciju oseća u sve većim cenama i praznijim kesama, uz porast cena žitarica.

    Italija godišnje troši oko 770.000 tona suncokretovog ulja, od čega uvozi čak 550.000 tona, 60 odsto iz Ukrajine.

    Više od 70 odsto suncokretovog ulja u ovoj zemlji koristi se za potrebe prženja, majonez, soseve, namaze, keks, kao i druge proizvode koji Italijani svakodnevno kupuju.

    No, s obzirom na nedostatak sirovina, logičan je porast cena krajnjeg proizvoda.

    Jedna od najvećih briga je i ta što će u Ukrajini biti vrlo teško zasejati suncokret, kao i ostale žitarice u maju, te neće biti krajnjeg proizvoda naredne jeseni, odnosno kroz par meseci.

    Proizvođači pokušavaju da nađu sirovine u Moldaviji, Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj.

    U Italiji je cena suncokretovog ulja prešla sa 1,46 evra po flaši, na skoro tri evra.

    U nekim zemljama Evropske unije i u Velikoj Britaniji, vlada je donela odluku da ograniči dnevnu količinu kupovine tog ulja, što je danas slučaj i sa Italijom.

    Podaci upozoravaju na rast cena

    Cene sirovina su premašile svaki rekord, dok su mesec dana nakon početka rata u Ukrajini, cene izvoza pšenice i kukuruza porasle za 22 odsto i 20 odsto pored već visokih povećanja u toku 2021. godine.

    Porast prehrambenih proizvoda, kao i porast cena benzina, prema podacima WFP-a dovode do povećanja operativnih troškova do 71 miliona dolara mesečno, što je ekvivalentno trošku obezbeđivanja dnevnog obroka za skoro četiri miliona ljudi za mesec dana, efektivno smanjujući sposobnost da odgovori na krizu gladi širom sveta.

    Inflacija u Velikoj Britaniji- kako se Britanci bore?

    Mnogi Britanci preskaču po jedan obrok, pozajmljuju novac, manje izlaze ili su isključili grejanje da bi umanjili izdatke za struju i izborili se sa povećanjem troškova života.

    Prema anketi koju je Ipsos sproveo za potrebe Skaj njuza, obrok preskače 27 odsto ispitanika, odnosno svaki četvrti, a o tome je razmišlja 13 odsto Britanaca.

    Čak 89 odsto ispitanika su veoma ili prilično zabrinuti zbog rasta troškova u narednih šest meseci.

    Kad je reč o suočavanju sa sve većim finansijskim pritiskom, istraživanje pokazuje da je nešto više ljudi zabrinuto za zemlju u celiini, nego za sebe.

    Pritisak zbog porasta računa najviše osećaju ljudi sa nižim primanjima.

    Stopa inflacije u Turskoj skočila na čak 70 odsto

    Godišnja stopa inflacije u Turskoj skočila je na gotovo 70 odsto u aprilu, a nagli rast cena mnogim domaćinstvima čini nedostupnim i osnovne potrepštine zbog pada kupovne moći.

    Maloprodajne cene su u aprilu porasle 69,97 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, što je najveće takvo povećanje u Turskoj od 2002. godine, saopštio je danas Turski statistički institut.

    U martu je godišnja stopa inflacije u Turskoj iznosila 61,14 odsto.

    U SAD je godišnja stopa inflacije iznosila 6,6 odsto prošlog meseca, a u 19 zemalja evrozone 7,5 odsto. Neke centralne banke podižu kamatne stope radi obuzdavanja inflacije.

    U Turskoj, međutim, kritičari za skok cena okrivljuju ekonomsku politiku predsednika države Redžepa Tajipa Erdogana, koja favorizuje snižavanje kamatnih stopa radi podsticanja rasta i izvoza.

    Turski lider se protivi visokim troškovima zaduživanja, tvrdeći da oni izazivaju inflaciju, suprotno konvencionalnom ekonomskom mišljenju.

    Centralna banka Turske je od septembra 2021. do januara smanjila referentnu kamatnu stopu sa 19 na 14 odsto, uprkos visokoj inflaciji.

    Na ostrvu sve teže: Svaki četvrti Britanac PRESKAČE jedan obrok

    Nedostatak i DRASTIČAN SKOK cena građevinskog materijala u Nemačkoj

    Izvor: DW

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE