I kad rušimo bacamo milione

Srbija bi, ukoliko počne da reciklira građevinski otpad i koristi ga kao resurs, mogla da ostvari dobit od oko 500 miliona evra godišnje.

Ušteda bi mogla da bude neuporedivo veća ako bi se izračunalo koliko bi se novca manje ulagalo u infrastrukturne objekte, ako bi se umesto novog koristio reciklirani materijal.

Ovo je zaključak konferencije „Industrija rušenja“ koju je u Beogradu organizovala Srpska asocijacija za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu.

U Beogradu je samo u poslednjih godinu dana srušeno pet velikih objekata, među kojima i zgrade Saveznog MUP, SSNO u Nemanjinoj i američke ambasade.

Ako je po kvadratu samo ovih objekata bilo dva kubika šuta, računica pokazuje da je sa te tri lokacije uklonjeno oko dva miliona kubika građevinskog otpada.

Budući da se po svakom kubiku reciklažom može izvući minimum 20 evra vredan novi materijal, sa ovim otpadom bačeno je više od 40 miliona evra, kaže za Politiku predsednik ove asocijacije Dejan Bojović.

Bojović pita zašto Srbija, kao zemlja koja je do osamdesetih godina prošlog veka imala uređen sistem odlaganja i upravljanja otpadom, danas olako odbacuje ovaj neiskorišćeni resurs.

Procenjuje se da u Srbiji godišnje nastaje oko milion tona građevinskog otpada i otpada od rušenja. Prema važećim propisima on završava na deponijama komunalnog otpada iako se ponovo može upotrebiti i do 80 odsto šuta i drugog građevinskog otpada.

U ovom trenutku imamo oko četiri hiljade divljih smetlišta prepunih građevinskog materijala.

Evropski prosek pokazuje da je u novoizgrađenim objektima oko 10 odsto recikliranog materijala, dok je u Americi znatno više.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije kaže da su potencijali veliki, međutim da bi se i država uključila u ovakvu inicijativu, potrebno je, objašnjava, da se pre svega uključi struka i da jasne smernice.

I on kaže da je ogromna šteta što na ovaj način bacamo ne stotine hiljada nego milijarde evra.

Uređenja ove oblasti i zaštita životne sredine je, da podsetimo, i jedna od obaveza u procesu pristupanja EU. Hrvatska i Grčka i dalje plaćaju visoke kazne jer nisu rešile ovaj problem i posle ulaska u EU.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay