I čekovi i luksuz: Slika KUPOVNE MOĆI u Srbiji

Ratovi, krize, inflacija i skok kamatnih stopa na globalnom nivou ostavili su traga i na srpskoj privredi, a samim tim i na svakom od nas. Veće cene u prodavnicama i drastično povećanje rata za kredite dodatno su ispraznili već tanke novčanike velikog broja građana Srbije, ali u isto vreme davanje novca na luksuzne proizvode i skupe nekretnine ne jenjava.

Ovakav polaritet nije svojstven samo Srbiji, tačnije – prvi put za poslednjih 25 godina u svetu istovremeno rastu ekstremno siromaštvo i ekstremno bogatstvo.

Šta je, u stvari, kupovna moć?

Kupovna moć stanovništva predstavlja mogućnost građana da za svoja primanja kupe određenu količinu roba i usluga. Ovo je izuzetno važan ekonomski indikator koji reflektuje ekonomsku snagu i stabilnost stanovništva jedne zemlje, a samim tim i nje same.

Prema dostupnim podacima za 2023. godinu, prosečna mesečna zarada po zaposlenom kretala se od 81.359 dinara u februaru, do 86.220 dinara u maju. U istom periodu, vrednost prosečne potrošačke korpe varirala je od 95.292,57 dinara u januaru, do 100.003,77 dinara u junu. Ovo ukazuje na to da je prosečna potrošačka korpa konzistentno bila veća od prosečne mesečne zarade, što implicira da prosečna zarada nije bila dovoljna za pokrivanje troškova prosečne potrošačke korpe.

Uticaj inflacije na standard

Direktan uticaj na kupovnu moć stanovništva u ovoj godini imala je i inflacija, smanjujući realnu vrednost novca, a time i količinu dobara i usluga koje se mogu kupiti za isti iznos.

U odnosu na maj 2013. godine kada je plata iznosila u proseku 41.821 dinar, današnja je veća za više od 100 odsto. Gledano u evrima, rast je nešto manji, jer je 2013. godine jedan evro vredeo 111 dinara i iznosio je 95 odsto. U svakom slučaju, prosečna plata je skoro udvostručena.

S druge strane, inflacija je u tih deset godina iznosila blizu 50 odsto. To znači da je realna kupovna moć prosečne plate u Srbiji za 10 godina povećana dvostruko manje od nominalnog rasta plata, za oko 50 odsto. Nema sumnje da građani danas mogu da kupe više za prosečnu platu, nego pre 10 godina, ali nažalost, ne toliko koliko pokazuje samo podatak o rastu plate.

Skok kamatnih stopa, inflacija, kupovna moć

Ekonomista Ljubodrag Savić objašnjava za BIZLife da su statistički podaci jedno, a da je realan život potpuno druga priča.

„Jedno sa drugim često nema mnogo veze. Ništa za većinu građana ne znači što inflacija pada i što je sada na 8,5 odsto, ako su cene hrane, pogotovo onih proizvoda na koje oni troše 60 odsto svojih prihoda i dalje visoke”, objašnjava on.

On napominje da sada imamo situaciju da se smanjuje relativna stopa inflacije, ali cene i dalje rastu.

„To je jedna statistička zavrzlama. Građanima bi najviše značilo kada bi bila deflacija, odnosno kada bi cene počele da padaju”, kaže Savić i dodaje da prosečna plata u Srbiji od 85.066 dinara ne zvuči loše, ali da pravo stanje pokazuje medijalna zarada koja iznosi 65.727, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa”, kaže Savić, ističući da se sve to ne dešava danas samo u Srbiji, već u velikom delu sveta, što, naravno, za nas i nije neka uteha.

Od čekova se ne odustaje

Kupovnu moć stanovništva možda najbolje oslikava to koliko i kako koriste različite bankarske proizvode. U Narodnoj banci Srbije kažu za BIZLife da je tokom ove godine realizovano oko pet miliona čekova.

„Od tog broja 99,89 odsto činila su plaćanja robe i usluga, dok je ostatak predstavljao transakcije podizanja gotovog novca podnošenjem čeka na isplatu. Ukupna vrednost tako realizovanih čekova iznosila je oko 23,6 milijardi dinara, tako da bi prosečna vrednost čeka bila oko 4.739 dinara”, kažu u NBS.

Ipak, ako pogledamo širu sliku, broj realizovanih plaćanja u poslednjih pet godina primetno je smanjen. Tako je, na primer, ukupan broj realizovanih čekova u 2022. godini manji za 22 odsto u odnosu na 2019. godinu.

„Nesumnjivo da je važan motiv za korišćenje čekova to što trgovci omogućavaju odloženo plaćanje čekovima. Ipak, poslednjih godina implementirani su i savremeniji instrumenti plaćanja kojima je omogućeno odloženo plaćanje”, napominju iz NBS.

Uzima se manje keš kredita

Kada je reč o podacima o vrednosti gotovinskih kredita, prirast gotovinskih kredita se usporava usled zaoštravanja monetarnih uslova i pooštravanja kreditnih standarda banaka.

„I pored toga ovi krediti nastavljaju da rastu, mada sporijim tempom nego prethodnih godina. Tako je u 2021. stanje gotovinskih kredita povećano za 54,2 milijarde dinara, u 2022. za 28,6 milijardi dinara, a tokom devet meseci 2023. za 18,7 milijardi dinara”, kažu za BIZLife iz Narodne banke Srbije.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je i na kraju septembra 2023. godine zadržano blizu istorijski najnižeg nivoa od 3 odsto, dok je, primera radi, ovo učešće pre pandemije iznosilo 4,1 odsto.

A kako izgleda tržište maloprodaje?

Naše tržište maloprodaje prehrambenim proizvodima je diversifikovano, objašnjava za BIZLife Tijana Maljković, sekretarka Udruženja za turizam i Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije.

„Najvećih pet trgovinskih lanaca u Srbiji ima tržišni udeo od 46 odsto, a mali trgovci čine 42 odsto. Jedan od faktora za to je i starosna struktura stanovištva jer stariji stanovnici najčešće kupuju u najbližoj prodavnici, a i druge starosne kategorije stanovništva teško menjaju svoje navike”, kaže ona.

U Srbiji postoji 18.606 maloprodajnih objekata. Najveći rast u broju objekata beleži kanal velikih prodavnica mešovite robe i iznosi 12 odsto. Supermarketi beleže rast od 7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Hipermarketi su ostali nepromenjeni po broju objekata. Broj malih prodavnica je manji za 5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

„Stanovništvo najčešće kupuje u radnjama manjim od 100m2 ili u radnjama srednje veličine, a primetan je pad posete u hipermarketima. U manjim sredinama najčešće se kupuje u malim komšijskim radnjama, a u Beogradu i Vojvodini u trgovinama većeg formata. Jedna trećina stanovništva Srbije nikad ne kupuje u hipermarketima. Pekara i pijaca su, bez obzira na činjenicu da se njihov asortiman može naći u trgovačkim lancima, ipak i dalje visoko posećene. Kupovina putem hrane i pića interneta zabeležila je blagi rast u odnosu na prethodnu godinu”, kaže Maljković.

Tržište luksuzne robe ne jenjava

Sposobnost proizvođača luksuzne robe da ostvare dvocifren rast prodaje i zarade nije se izgubila ni u 2023. godini. Samo u poslednja tri meseca na kupovinu nekretnina građani Srbije dali su 1,5 milijardi evra, što je za 43 odsto više u odnosu na treći kvartal 2019. godine.

„Kada je reč o načinu plaćanja, 6,6 odsto svih prometovanih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je tri procentna poena manje nego prošle godine”, stoji u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda.

Najskuplji kvadrat prodat je po ceni od 9.475 evra, i to u Beogradu na vodi. Najveća suma izdvojena za stan iznosi 2,2 miliona evra na Savskom vencu, a najskuplja kuća prodata je u gradskoj opštini Stari grad (Grad Beograd) za dva miliona evra.

Izvor: BIZLife Magazin/Gorica Mitrović

Foto: BIZLife Magazin