Huverova brana – čudo građevinarstva koje traje već 85 godina

Huverova brana (Hoover Dam), završena pre 85 godina, i dalje se smatra jednim od najvećih inženjerskih dostignuća savremenog čovečanstva, jer kada je podignuta nije postojala današnja, sofisticirana građevinska tehnologija. Nazvana je po predsedniku Herbertu Huveru, a u njenu izgradnju je utrošeno toliko betona da je toga moglo da se sagradi 10 nebodera veličine Burdž Kalife u Dubaiju.

Stanovnici jugozapadnog dela SAD dugo su pokušavali da ukrote nepredvidivu reku Kolorado. Početkom 20. veka, katastrofalne poplave naterale su ih da zatraže pomoć federalne vlade, a ograničeni eksperimenti s navodnjavanjem pokazali su da bi ovaj sušni region mogao da postane plodno zemljište – ukoliko bi reka mogla da se kontroliše.

Najveći izazov pri planiranju brane bila je raspodela prava na korišćenje vode između sedam saveznih država u slivu reke Kolorado. S obzirom na to da je sve te strane bilo teško staviti za isti sto, Herbert Huver, budući predsednik SAD, a tadašnji sekretar za trgovinu, predložio je 1921. godine izgradnju brane koja bi kontrolisala poplave, omogućila navodnjavanje i obezbedila vodu za južnu Kaliforniju. Nakon višegodišnjih pregovora, postignut je kompromis poznat kao Kompakt o reci Kolorado 1922. godine, kojim je voda podeljena na gornji i donji sliv.

Iako su zakoni za finansiranje brane više puta odbijani, konačno je 1928. usvojen Boulder Canyon Project Act. Izgradnja je počela 1930. i završena 1935. godine, dok su hidroelektrane puštene u rad 1937. Izgradnju Hooverove brane predvodio je konzorcijum Six Companies, Inc., koji su činile neke od najistaknutijih građevinskih firmi tog doba, uključujući Kaiser & Bechtel, Utah Construction Company, Pacific Bridge Company, MacDonald & Kahn, Morrison-Knudsen i J.F. Shea Company. Ove kompanije udružile su snage kako bi delile rizike i resurse potrebne za realizaciju ovog kompleksnog projekta. Njihova stručnost i koordinacija omogućile su da se brana izgradi pre roka, što je bio izuzetan poduhvat za to vreme, a troškovi su pokriveni prihodima od prodaje struje, sve do 1987. godine.

Danas Huverova brana kontroliše poplave reke Kolorado, navodnjava više od 1,5 miliona hektara zemljišta i obezbeđuje vodu za preko 16 miliona ljudi. Jezero Mid pruža mogućnosti za rekreaciju i staništa za riblji i divlji svet. Hidroenergija proizvedena na brani napaja više od 500.000 domaćinstava. Kompromis o reci Kolorado i dalje reguliše raspodelu vode među državama.

Redovno održavana ali nikad rekonstruisana

Huverova brana je tokom svoje istorije bila predmet različitih radova na održavanju i unapređenju, ali nije prošla kroz kompletnu rekonstrukciju od svog završetka 1936. godine. Brana je projektovana da traje vekovima, a inženjeri su kroz decenije sproveli brojne mere kako bi osigurali njenu stabilnost i funkcionalnost.

Neki od važnih radova uključuju modernizaciju turbina i hidroelektrana kako bi se povećala efikasnost u proizvodnji električne energije, kao i sanaciju curenja i pukotina u betonskoj strukturi. Takođe, mere bezbednosti su pojačane, posebno nakon 2001. godine, uz izgradnju obilaznice za saobraćaj kako bi se smanjio priliv vozila u neposrednoj blizini brane. Ključna oprema, poput ventila i sistema za kontrolu vode, periodično se zamenjuje ili unapređuje kako bi brana ostala potpuno funkcionalna.

Huverova brana se redovno održava kako bi ostala funkcionalna i sigurna, ali se nije suočila sa značajnim strukturnim problemima koji bi zahtevali potpunu rekonstrukciju. Ova brana se i danas smatra jednim od najvećih inženjerskih poduhvata 20. veka.

Zanimljive činjenice

U izgradnji Huverove brane utrošeno je oko 3,25 miliona kubnih metara betona, što je bila ogromna količina za to vreme. Dodatno, u pomoćnim strukturama utrošeno je još oko 1,11 miliona kubnih metara betona, što ukupno čini približno 4,36 miliona kubnih metara. Ova količina betona bila bi dovoljna da se izgradi put širine 4,8 metara koji bi išao od jednog do drugog kraja Sjedinjenih Američkih Država, da se sagradi 10 nebodera veličine Burdž Kalife ili 30 mostova poput Golden Gate-a u San Francisku ili pak da se sagradi 27 stadiona te veličine  Allianz Arene u Minhenu.

Hidroturbine u Huverovoj brani nisu zasnovane na Teslinim turbinama. Brana koristi Francis turbine, koje su najčešće korišćene u hidroelektranama zbog svoje efikasnosti i prilagođenosti visokim protocima vode. Iako Tesline turbine nisu korišćene u Huverovoj brani, njegov rad na naizmeničnoj struji omogućio je efikasnu distribuciju električne energije proizvedene u hidroelektranama, uključujući i Huverovu.

Granica saveznih država i vremenskih zona

Huverova brana se nalazi na granici dve američke savezne države Nevade na zapadu i Arizone na istoku, a što se vremenskih zona tiče, brana deli Pacifičku vremensku zonu, koja se koristi u Nevadi i Planinsku vremensku zonu, koja se koristi u Arizoni. Međutim, postoji zanimljiv detalj. Arizona ne koristi letnje računanje vremena, dok Nevada koristi, a to znači da tokom letnjih meseci Nevada i Arizona dele isto vreme, dok tokom zimskih meseci postoji razlika od jednog sata.

Inače, na kolovozu koji se proteže duž brane više nema one štrafte iz filmova, ali su zato tu satovi na bočnim kulama da vam kažu gde ste i koliko je tačno sati.

Huverova brana kao filmska zvezda

Huverova brana je izuzetno zastupljena u filmovima, serijama, video igrama i popularnoj kulturi zahvaljujući svom monumentalnom izgledu i istorijskom značaju. Njena impresivna struktura često se koristi kao vizuelno upečatljiva pozadina za priče u različitim žanrovima, od akcije i avanture do naučne fantastike.

Brana se često pojavljuje u filmovima koji koriste njenu masivnost i simboliku kao ključni deo radnje, naročito u scenama katastrofa ili herojske borbe (Transformers, San Andreas, Supermen, Univerzalni vojnik…) Prisustvo brane u serijama i video igrama dodatno naglašava njenu važnost, gde često predstavlja mesto strateških bitaka ili simbol ljudskog napretka.

Zbog svoje prepoznatljivosti i značaja, Hooverova brana se koristi u različitim medijima da simbolizuje ljudsku inovativnost, snagu i pobedu nad prirodom. Njena zastupljenost u pop kulturi učinila ju je ikonom koja inspiriše i fascinira generacije.

Zaostavština

Boulder City, osnovan 1931. godine, pravo je nasledstvo izgradnje Hooverove brane i jedinstven grad koji priča priču o ljudskoj upornosti i inovativnosti. Prvobitno projektovan kao radnički kamp, bio je dom hiljadama radnika i njihovim porodicama tokom ovog monumentalnog projekta. Jedna od zanimljivosti je da je grad imao stroge regulative, uključujući zabranu alkohola, kako bi se održao red među radnicima. Iako je osnovan u vreme Velike depresije, grad je bio primer organizacije i solidarnosti, pružajući ljudima pristojne uslove za život u inače teškom periodu.

Danas Boulder City zrači šarmom i bogatom istorijom. Posetioci ga rado obilaze zbog njegove blizine Huverove brane i jezera Mead, ali i zbog muzeja i istorijskih tura koje oživljavaju priče o gradnji brane. Grad je sačuvao duh zajedništva iz tog doba, a turizam je postao ključni deo njegove ekonomije. Boulder City je više od mesta – to je živi spomenik ljudskoj inovativnosti i simbol vremena kada je jedan grad izgrađen da podrži stvaranje čuda poput Hooverove brane.

Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER.

Izvor: BIZLife

Foto: Borislav Despotović (Privatna arhiva)