Hrana za dušu: Smiljana Popov, „Beograd za početnike“

Smiljana Popov autor je, za sada, jedine TV emisije koja je ušla u školski sistem – „Beograd za početnike“. U ovoj emisiji Smiljana nam otkriva sve tajne glavnog grada, a u našoj rubrici „Hrana za dušu“ pokušali smo da otkrijemo nešto više o Smiljani Popov.

Da li postoji deo Beograda o kome možeš da kažeš „o ovom kraju nemam pojma“?

Kaluđerica, Moštanica, Konjarnik… Premda privatno i javno lobiram za decentralizaciju prepotentnog i samodovoljnog „kruga dvojke“. Glasam za, na primer, „krug trojke“ – liniju koja datira iz 1894. (!) i koja je nezvanični nosilac laskave titule za najlepši pogled kroz prozor GSP-a, jer klizi kroz najveći zeleni pojas u gradu. Kako saznajem iz poverljivih izvora, oči i duše Beograđana se na ovoj liniji – verovali ili ne – odmaraju (mahom je poluprazna!), što je, priznaćete, u nas, neobičan doživljaj gradskog prevoza.

Najzanimljiviji gost u „Beogradu za početnike“.

Svi četvoronožni i repati sugrađani, poput kuce Obrenke, koja se spasila iz obrenovačkih poplava, uskočivši u vatrogasni kamion. Zatim, veličanstveno „obični“ Beograđani poput poslednjeg parfemdžije u gradu i njegove stare porodične fabrike mirisa u Ulici kralja Petra, čoveku retke topline i manira; vlasnik najstarijeg srpskog autobusa, kavaljer čika Branko, koji me je vratio u godine kad su šoferi gradskog prevoza nosili bele rukavice; beogradski ilegalac Duško Stojiljković koji je preživeo logor na Banjici, Mathauzen i Goli otok i u svojoj desetoj deceniji piše knjigu; profesorka književnosti Snežana Radojičić koji je stan zamenila šatorom i živi na dva točka biciklirajući planetom; veseli hor u Gerijatrijskom centru Bežanijska kosa ili penzionerski rokenrol hor „Zabranjeno starenje“; Zvezdarac čika Rajko kog je posle strašnih porodičnih tragedija počeo da raduje terapeutski mačak Ćira, samo su neki od junaka „Beograda za početnike“ koji su me razgalili. To su priče koje u svima nama bude ljudskost, čine nas malko boljim i nežnijim.

Da si ti gradonačelnik, koji problem Beograda bi prvo rešila?

Promenila bih saobraćajnu paradigmu, Beograd bih krojila prvo za ljude, a ne automobile. Za mandata Smiljane Popov kao gradonačelnice, Beograd bi postao „bike friendly“ ( i „pet friendly“ – ljubimci dobrodošli u gradskom prevozu, prodavnicama, itd). Počela bih sa izgradnjom biciklističke infrastrukture, što je trend čitavog zapadnog sveta. Gradonačelnici Londona, Beča, Budimpešte, Ljubljane, Pariza, Njujorka, utrkuju se kako da saobraćajne kolapse smanje povećanjem kilometara biciklističkih staza i uvođenjem sistema javnog bicikla (zamislite kad megalopolis poput Njujorka danas ima manje parking mesta nego 80-ih godina!). Beograd je i tu u prošlom veku. Ne postoji strategija razvoja biciklističkog saobraćaja za Beograd, kao ni plan održive mobilnosti na nivou grada. Ovde se i dalje na bicikl gleda kao na rekreaciju, a ne „prevozno sredstvo budućnosti“, što je razvijeni svet davno shvatio.

Da sada sretneš Duška Radovića, koji bi mu njegov citat rekla, a da savršeno prikazuje Beograđane 2018. godine?

„Moglo bi nam biti mnogo bolje, kad to ne bi zavisilo od nas. Nažalost, sva briga o nama prepuštena je nama. Dakle, najgore moguće rešenje. Zbog toga sa ogorčenjem možemo reći – nismo to zaslužili“.

Kako izgleda tvojsavršeni dan?

Dan na biciklu, ili sa mojim psićem Lolom. Gde god me moj bicikl odveze. Sa prijateljima, neznancima, sama…

Omiljeno mesto za savršen vikend…

U Beogradu volim Adu Međicu, zelenu enklavu u sred grada, koju je izostanak struje sačuvao od bahate komercijalizacije; obale Save i Dunava; gde god nema buke, nervoznih sirena, nabreklih auspuha, bahatih kafića, restorana i splavova na sprat koji „betoniraju“ pogled na reku – nedopustivo! Beograd pecaroša, šetača, biciklista, onih koji vole pse, reku, tišinu i kojima ne treba ništa više. U Srbiji: kafana „Karađorđev vajat“ u Orašcu, Garaško jezero kod Aranđelovca, Markovačko jezero, Krupajsko vrelo, Manasija, Đerdap, Tekija, Ovčarsko-kablarska klisura, srednjovekovni grad Maglič… I raznorazni festsivali diljem Srbije poput Viteškog festivala u Manasiji, „Mudijade“… Biseri od iskustva.

Pesma za jutro, popodne i veče?

Here Comes the Sun – George Harrison

People Have the Power – Patti Smith

The Ocean – Richard Hawley

Kojem albumu se stalno vraćaš i zašto?

Albumi Arsena Dedića – nepatvorena poezija, albumi Nika Drejka – neprolazna nežnost i nesrećna zaljubljenost u ovaj svet…

Poslednja knjiga koju si pročitala?

„Korekcije“ Džonatan Frenzen, američki Tolstoj 21. veka

Film koji ti je promenio život?

Filmovi su lektire mog sentimentalnog odrastanja i vaspitanja, te ne postoji jedan koji me je menjao. Neki od mojih filmova-većih-od-života: „Imitation of Life“ – Douglas Sirk, „In the mood for love“ – Wong Kar Wai, „Lost in translation“ – Sofia Coppola, „Head-On“ – Fatih Akin, „Brokeback Mountain“ – Ang Lee, „Ustav republike Hrvatske“ Rajka Grlića i na stotine drugih.

Šta te najlakše nasmeje, a šta rasplače?

Zasmejavaju me životinje, nadrealnost srpske svakodnevice i političkog života. Rasplače me svakodnevica „malog čoveka“ u Srbiji, obespravljenost, bolest, siromaštvo, beskućnici, beskrupuloznost moći, naši sugrađani u Svratištu u Kumodraškoj, ulični psi…

Tri velika DA i tri velika NE.

Da za socijalnu empatiju&solidarnost, građansku hrabrost&odgovornost i Bicikl.

Ne za prepotenciju, bahatost i partokratiju.

Šta je tvoja „hrana za dušu“?

Beg iz grada biciklom, što dalje od džungle na asfaltu, bahatih sirena i kontaminacije bukom (kulturološki šok sam doživela u Beču gde je upotreba sirene zabranjena (osim kad je neophodna)… Beg od civilizacijskog Divljeg zapada na ulici, pred šalterom, u gradskom prevozu… Moj bicikl vozi me u zeleniji, pitomiji i tiši Beograd…Šetnja po Košutnjaku, Avali, Zvezdari, Zabranu u Obrenovcu sa mojim psom Lolom.

Dakle, recept koji bih prepisala svima (jer provereno leči i proizvodi tako prekopotreban oksitocin) – bicikl i Njegovo Veličanstvo Pas … Uključeni ste u život, prisutni u Trenutku Sadašnjem (što je ideal sreće – Biti Sada&Ovde), niste izolovani u svojim automobilima ili ispred monitora … I bicikl i moj pas Lola čine me vedrijom i boljom, imunijom na ujede i režanja stvarnosti, začinjavaju životni metabolizam svakodnevnom dozom topline i slobode… I na biciklu i sa Loli sam u plemenitom kontaktu sa Drugim Bićem, svojim gradom, životom presnim, bez aditiva i konzervanasa, a tako i sama sa sobom i svojim mislima, koje se i na biciklu i u šetnji sa Loli mekše i lepše slušaju.

Izvor: BIZLife magazin

Foto: Fabrika fotografa/Marijana Langerholc