GOST UREDNIK: dr Saša Savić, generalni direktor, E2S Power
GAS – VRUĆA TEMA ZA HLADNU ZIMU
Pored pandemije koronavirusa, planeta se već duže vreme nalazi u alarmantnom stanju kada je reč o klimatskim promenama izazvanim preteranom emisijom ugljen-dioksida i ostalih gasova sa efektom staklene bašte. Vremena za rešavanje tog problema, koji preti da ugrozi uslove za život na planeti kakvu znamo, nemamo za bacanje. Kao ljudska vrsta, moramo se još jednom pouzdati u naše sposobnosti za inovacijama i munjevitom implementacijom tehnologija koje tek razvijamo. Osim toga, u proteklih nekoliko nedelja suočeni smo sa rekordnim globalnim poskupljenjem energenata i cena struje. Kada se na to dodaju problemi sa globalnim procesima snabdevanja, lokalni problemi snabdevanja benzinom i osnovnim životnim namirnicama, čak i u razvijenim zemljama, poput Velike Britanije, kao i objavljivanje „Pandora papirâ”, postavlja se pitanje: kuda ide ovaj svet?
Starije generacije pamte nestašice struje tokom sedamdesetih u tadašnjoj Jugoslaviji. To je scenario koji neki analitičari pominju da će se dogoditi na severnoj hemisferi ako ova zima bude hladnija i bez vetra. Cene energenata su skočile, pre svega, kao posledica poremećene dinamike u procesima snabdevanja. Naime, prošle godine je, zbog korone, pada potražnje, a samim tim i industrijske potrošnje, došlo do obustave porudžbina gasa i nafte kako bi se iskoristile postojeće zalihe. Poslednja zima bila je izrazito duga i hladna, praćena letom bez vetra, što je za posledicu imalo pražnjenje tih zaliha. Kada tome dodamo odluku OPEC-a i Rusije da ne poveća proizvodnju energenata, dolazimo da poremećaja balansa ponude i potražnje, a time i skoka cena.
Vodeće svetske ekonomije odlučne su u nameri da sa fosilnih goriva pređu na obnovljive izvore energije, pa ne iznenađuje namera Rusije i ostalih članica OPEC-a da profitiraju dok je to još moguće. S druge strane, cena energenata ne može rasti unedogled, jer neko, na kraju, mora da plati te račune. Pre ili kasnije doći će do kakve-takve stabilizacije, što putem političkih pritisaka, što konkurencijom – tečnim gasom iz Katara ili Amerike. Ekonomisti MMF-a procenjuju da će rast cena stati u prvom kvartalu 2022. godine. Tome u prilog ide i cena gasa na Henry Hub Futuresu, gde vidimo da se cena gasa vraća na relativno normalan nivo u martu iduće godine. Do tada, ostaje da se vidi kako ćemo prebroditi krizu ove zime.
DOBRE VESTI IZ NEMAČKE
Na sreću, nije sve tako sivo (da citiramo kultni hrvatski bend Hladno pivo). Zračak nade nalazimo u formiranju Vlade u Nemačkoj, gde će „zeleni” biti jedan od ključnih partnera u izvršnoj vlasti, proglašenju moratorijuma na upotrebu fosilnih goriva u Kini do 2050, ambicioznim planovima Bajdenove administracije o pitanju postavljanja novih klimatskih ciljeva. Tu je i dolazeći COP 26 u Glazgovu, za koji se i vlade u našem regionu pripremaju kako bi se uklopile u globalne „zelene” trendove.
OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE KAO RAZVOJNA ŠANSA ZA REGION
U spisak dobrih vesti ovoga puta ubrajamo i dešavanja kod nas u regionu. Proteklih nedelja svedoci smo najava velikih projekata obnovljivih izvora energije. Pored postojećih vetroparkova u Srbiji i Crnoj Gori, primetan je porast broja projekata solarnih elektrana. Sunce je nepresušan izvor energije i ono je, uz vetar, najvažnije rešenje koje omogućava proizvodnju struje iz izvora koji ne ugrožavaju planetu. Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, kompanija Netinvest i naša kompanija – S2P Electric potpisali su Ugovor o zajedničkom projektu razvoja i izgradnje solarne elektrane od 56 MW u Boru, prvoj te snage u Srbiji. Ona će biti izgrađena po najvišim ekološkim standardima, na prostoru ugrožene ekološke zone rudarskog otpada, koja će biti pretvorena u solarni ekološki park. Na taj način građani Bora i okoline dobiće značajan izvor električne energije dobijene bez emisije ugljen-dioksida.
Naravno, svi smo svesni nestalnosti obnovljivih izvora. Sunce nam daje energiju najviše 1700 sati godišnje, vetar 4000‒5000 sati, a struja nam je potrebna 8760 sati godišnje. Uz postojeće hidroelektrane i nešto malo biomase, jedini način da se i u budućnosti održi energetska stabilnost jeste izgradnja sistema za skladištenje energije.
I na tom polju možemo konstatovati doprinos regiona. Naime, tim naše kompanije E2S Power, u saradnji sa stručnjacima iz Srbije, razvio je rešenje bazirano na principu termalne baterije. Zahvaljujući tom rešenju, postojeće termoelektrane na ugalj mogu se transformisati u ekološki čiste izvore energije. Termalna baterija omogućava da se struja dobijena iz obnovljivih izvora energije konvertuje u toplotnu energiju i tako čuva u dužem periodu. Kada se javi potreba za proizvodnjom struje, ta energija se pretvara u paru, iz koje nastaje električna energija. Primenom ove moderne tehnologije eliminiše se opasnost od zagađenja životne okoline, jer više nema proizvodnje struje iz uglja. Posebno je važno to što se baterija može instalirati u termoelektranama kojima preti zatvaranje, čime bi se iskoristila postojeća infrastruktura i sačuvala radna mesta.
Problemi su veliki, ali su rešivi. Građani očigledno daju svoj glas onima koji vode računa o ekologiji i onima koji hoće da se uhvate u koštac sa problemima koji su iz dana u dan sve veći. Tranzicija na obnovljive izvore energije jeste moguća i čak se može posmatrati kao razvojna šansa, naročito u zemljama regiona, koji je daleko bogatiji sunčanim danima i vetrom nego fosilnim gorivima. Ostaje da se vidi koliko će ambiciozni biti svetski lideri sledećeg meseca u Glazgovu i kojom ćemo dinamikom krenuti ka dekarbonizaciji globalnih industrija do 2050. Region treba da iskoristi šansu koja se pruža, a na osnovu inicijalnih naznaka i dobrih vesti – potencijala, znanja i inovativnosti nam ne manjka. Nadamo se da će i političari regiona biti na nivou i omogućiti da se to i ostvari.
Izvor: BIZLife Magazin
