Ove evropske zemlje imaju NAJDUŽI godišnji odmor, i do 36 dana

Najduži godišnji odmor u Evropi imaju zaposleni u Luksemburgu, Danskoj, Estoniji, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Norveškoj, Slovačkoj, Švedskoj, Austriji, na Malti i Islandu, dok najkraći ubedljivo imaju Kinezi.

Luksemburg je jedna od najboljih evropskih zemalja kada je reč o dužini godišnjeg odmora. Zakonsko trajanje je minimalno 26 radnih dana godišnje za zaposlene u privatnom sektoru.

Zaposleni u javnom sektoru imaju pravo na 32 dana godišnje, sa povećanjem na 34 u 50. godini života i 36 u 55. godini. Zaposleni, i u javnom i u privatnom sektoru, sa invaliditetom imaju pravo na dodatnih 6 dana godišnjeg odmora. Svi radnici takođe imaju pravo na 11 plaćenih državnih praznika.

U Luksemburgu postoji i vanredno plaćeno odsustvo. Ono se ne odbija od godišnjeg odmora ako se koristi. Odobrava se u određenim  okolnostima u kojima se našao zaposleni.

Prošle godine u parlamentu je bila rasprava o peticiji koja je predložila šestu nedelju odmora za 41 odsto zaposlenih u privatnom sektoru koji ne potpadaju pod kolektivni ugovor o radu. Peticija je prikupila preko 10.000 potpisa, ali nije naišla na podršku Vlade.

Luksemburg, godišnji odmor (Pixabay)

Danska, Finska, Norveška i Švedska takođe prednjače po broju slobodnih dana

Zaposleni u Danskoj imaju pravo na 25 dana godišnjeg odmora po godini rada. Mesečno dobiju 2,08 dana. Osim toga, većina ima dodatnu nedelju odmora zahvaljujući sporazumu o dodatnoj šestoj nedelji.

Svaki zaposleni ima pravo i na 11 plaćenih državnih praznika.

Finska daje zaposlenima 5 nedelja godišnjeg odmora, odnosno 30 dana sa subotom ponekad, ali ne i nedeljom. Radnici takođe u proseku imaju pravo na 11 plaćenih državnih praznika. Nakon dužeg rada u istoj kompaniji, mnogi poslodavci povećavaju slobodne dane sa 30 na 36 dana. Poslodavci u Finskoj daju i bonus za godišnji odmor svake godine. Taj bonus može da se pretvori u dodatni odmor, još 13 dana.

Poslodavci iz Norveške su obavezni da zaposlenima daju 25 radnih dana odmora. Odsustvo za godišnji odmor obračunava se iz prethodne godine radnog odnosa. U prvoj godini zaposlenja radnik ima pravo na 25 radnih dana odsustva, ali neplaćeno. Nakon godinu dana punog radnog odnosa ima pravo na 25 radnih dana plaćenog odmora. Zaposleni stariji od 60 godina imaju pravo na 30 dana. Svi dani se računaju kao radni dani osim nedelje i zakonskih crkvenih ili državnih praznika.

U Švedskoj zaposleni imaju pravo na 25 radnih dana godišnjeg odmora. Ne postoje zakonske odredbe o plaćanju državnih praznika. Mada, uobičajena praksa je da se plaćaju i državni praznici.

Posao, godišnji odmor (Pixabay)

Francuska, Nemačka, Austrija i Slovačka daju 5 nedelja odmora

Francuska je još jedna evropska zemlja koja nudi radnicima 5 nedelja odmora sa subotom, plus do 22 dana za zaposlene koji odluče da rade više od 35 sati nedeljno, a limit je 39. Dodatni sati se u skoro svim slučajevima nadoknađuju novcem.

Nemačka obezbeđuje zaposlenima 24 slobodna radna dana bez nedelje i državnih praznika. Uobičajeno je da kompanije daju dodatnih 10 dana plaćenog odsustva, čime se prosek povlači na 30 slobodnih dana. Postoji jedan državni praznik, Dan nemačkog jedinstva. Države regulišu preostale plaćene državne praznike koji variraju između 10 i 13.

Kada je reč o Austriji, zaposleni sa manje od 25 godina radnog staža imaju pravo na 25 dana godišnjeg odmora. Radnici koji su u istoj firmi 25 ili više godina imaju pravo na godišnji odmor od 30 dana. Svaki zaposleni ima pravo i na 13 plaćenih državnih praznika.

U Slovačkoj plaćeni godišnji odmor traje najmanje pet nedelja. Zaposleni imaju pravo i na 15 plaćenih državnih praznika.

Slovačka (Pixabay)

U Estoniji, na Islandu i Malti radnici imaju više od 20 dana slobodno

Estonija nudi minimalni godišnji odmor od 28 dana, osim ako su se zaposleni i poslodavac dogovorili o dužem periodu ili ako zakonom nije drugačije određeno. Svaki zaposleni ima pravo i na 11 plaćenih državnih praznika.

Na Islandu minimalni odmor za svaku godinu je 24 radna dana. Zaposleni imaju pravo i na 12 plaćenih državnih praznika.

Na Malti svaki radnik ima pravo na plaćeni godišnji odmor od najmanje pet sedmica i jedan radni dan na osnovu 40-časovne radne nedelje i 8-časovnog radnog dana. Radnici imaju pravo i na 14 plaćenih državnih praznika.

U našoj zemlji radnici imaju slobodno najmanje 20 radnih dana. Osim te četiri nedelje, zaposleni imaju na raspolaganju i 9 državnih praznika i još do dva dana u zavisnosti od veroispovesti zaposlenog.

Malta (Pixabay)

Najmanje slobodnih dana imaju radnici iz Kine

Za razliku od Evropljana, Kinezi imaju jednocifren broj slobodnih dana tokom godine. Zaposleni, koji su zbirno radili 1 do 10 godina u Kini, imaju pravo na godišnji odmor od samo 5 dana.

Radnici koju su na poslu proveli 10 do 20 godina imaju slobodno 10 dana. Oni koji su radno aktivni više od 20 godina na raspolaganju imaju 15 dana.

Poslodavci koji nude više dana godišnjeg odmora u azijskoj zemlji imaju zakonsku obavezu da obezbede zaposlenima da budu duže odsutni. Svaki radnik takođe ima pravo na 11 plaćenih državnih praznika. Oni imaju dva jednonedeljna praznika poznata kao Zlatne nedelje.

Izvor: BIZLife

Foto: Pixabay