Sve se može kad se hoće: Priča o 88-godišnjem BRUCOŠU iz Crne Gore

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    fakultet

    Sve se može kad se hoće: Priča o 88-godišnjem BRUCOŠU iz Crne Gore

    Poslednjih meseci svakodnevno slušamo i čitamo samo loše vesti. Ipak, danas ćemo taj niz da razbijemo pričom o 88-godišnjem brucošu iz Crne Gore.

    Nakon 34 godine penzije, Branislav Radulović u 88. godini upisao je Mašinski fakultet na Univerzitetu Crne Gore. Ideju da započne studije dala mu je unuka koja je doktorirala pravo u Beogradu, piše crnogorski list Pobjeda.

    Preživljava brucoške dane i ne traži pomoć kolega koji hoće da mu izađu u susret. Svaku ocenu, kako je rekao, hoće da zasluži. Mnogo se razlikuje učenje kada je on bio mlad i sad, ali misli da generacije, sa kojima provodi vreme na predavanju i ispitima, obećavaju i da žele da uče.

    “Znanje će kad-tad da se vrednuje” poručuje Radulović koji je završio srednju geodetsku školu davnih 50-ih godina prošlog veka.

    Zašto je upisao fakultet?

    Za to što je odlučio da se upiše, kriva je, kaže, unuka.

    “Unuka je otišla kod dekana fakulteta koji se oduševio što ću da se prijavim. Rekao je da ipak moram da poštuje papirologiju, zvanično da se upišem pa će da me oslobodi da delimično dolazim na predavanja. Ali mi je rekao da moram da znam na ispitima” priča Radulović.

    Kaže da je njegova uža porodica bila protiv njegovog upisa jer su to veliki troškovi.

    “Svaki dan idem na predavanja, a daleko sam 15 kilometara od Podgorica, živim u selu Komani” kaže Radulović.

    Dodaje da je imao ponudu od privatnih fakulteta, ali je tamo, kaže, školarina 4.000 evra pa nije mogao da plati.

    Odlučio se, kaže, za saobraćajni smer jer mu je ta tematika najbliža i bio je već na tri kolokvijuma koje je uspešno završio.

    “Vidim da mogu da se uklopim. Kolege i koleginice pokušavaju da mi pomognu, ali ja slabo vidim i slabo čujem i neću da mi pomažu. Hoću da zaslužim tu ocenu. To mi ne treba ništa. Sutra da završim fakultet ništa ne dobijam, već imam penziju i ne mislim da se ponovo zapošljavam” priča Radulović, a na pitanje zašto je upisao fakultet odgovora:

    “Svi su nas otpisali” kaže Branislav prisećajući se života u bivšoj Jugoslaviji.

    Fakultet: Misle da je profesor, a ne brucoš

    Kaže da su se na fakultetu svi iznenadili i da ga svi pozdravljaju jer misle da je profesor.

    “Kad im kažem da sam brucoš, kažu mi svaka čast. Još kad pomenem godine ostaju bez reči” priča Radulović.

    Za saobraćajni smer se odlučio, jer je to njima, geometrima, najbliže.

    “Saobraćaj je pitanje budućnosti, međutim tamo ima dosta igre reči. Nije isto kada se kaže vodeni ili vodni saobraćaj. Treba tačno pogoditi pojam kako treba” prepričava Radulović svoja predavanja. Međutim naglašava da se ništa ne može započeti bez njegove struke iz mladosti.

    “Bez geodetskih podloga, nema razvitka. To je temelj svakog objekata” kaže Radulović.

    Nekad i sad

    A kakva je razlika kada je on bio učenik i sad, priča:

    “Ogromna je razlika. Ovi predavači danas se mnogo trude da vam približe nastavu, međutim to je drugi sistem obrazovanja. Sada su tu računari, mobilni telefoni, sve je digitalizovano, ja se u to ne razumem. Ja samo beležim na času i hoću da dokažem kolegama da se može završiti ispit bez ijednog časa van fakulteta, samo da slušaju redovno nastavu i da beleže” tvrdi Radulović dodajući da je već ispisao dve sveske i da pohađa sva predavanja i sve vežbe.

    Posao za razliku od današnjh vremena, kaže, nisu čekali ni dan.

    “Mi smo bili prva generacija koja je posle rata upisala osnovnu školu. Dobri smo đaci bili. Počeo sam da radim u tadašnjem Ministarstvu građevine koje je bilo na Cetinju, onda smo prešli u Podgoricu. Ništa od države nisam dobio, sve sam svojim radom zaradio. Dobio sam jedan kredit od 2.000 ili dva miliona dinara ne znam više. Sve sam vratio”.

    Penzionisao se i radio privatno

    Do penzije je radio u Republičkoj geodetskoj upravi Crne Gore kao rukovodilac i kad je vidio da se politika umešala u sve, penzionisao se.

    “Sa 54 godine sam se penzionisao. Bio sam rukovodilac u firmi, a imao sam srednju školu i onda su mladi dolazili sa fakultetom i video sam da se tu ne mogu snaći. Pošao sam kod doktora i rekao da sam bio nekad dobar radnik ali da mi sada sve smeta i penzionisali su me” kaže Radulović, ističući da se “naradio“.

    Izvor: BIZLife/Pobjeda

    Foto: Pixabay

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE