Evropa u senci ratova: Da li se bezbednosni poredak raspada?
Evropska bezbednosna arhitektura, uspostavljena nakon Drugog svetskog rata, nalazi se pred ozbiljnim izazovima, istaknuto je na panelu „Ratovi, trgovinski sukobi i posledice za Evropu i Zapadni Balkan“, održanom u okviru 32. Kopaonik biznis foruma.
Zaključeno je da se epoha započeta padom Berlinskog zida približava svom kraju, dok se lideri Evropske unije suočavaju s velikim iskušenjima.
Član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije Ivan Vujačić osvrnuo se na dve velike geopolitičke promene koje su se dogodile u poslednje vreme, posebno ističući nedavni sastanak predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i američkog predsednika Donalda Trampa, koji je, kako navodi, pokazao promenu stava američke administracije prema ratu u Ukrajini.
KBF
„Od početka je bilo jasno da će s novom administracijom doći do trenutka kada bi rat morao da se okonča, bez obzira na to da li bi pobedili Bajden i Kamala Haris. Međutim, šokantno je što su Tramp i njegov tim praktično prepustili sve Rusiji pre nego što su pregovori uopšte započeli, što u diplomatiji znači neuspeh već na startu“, naglasio je Vujačić.
Direktor kancelarije Atlantskog saveta u Varšavi Aron Koreva ocenio je da je teško dokučiti strategiju nove američke administracije.
„Ako pogledamo ranije Trampove izjave, u kojima je Putin označen kao prepreka miru, onda je ono što se dogodilo u Beloj kući zaista zbunjujuće. Imali smo predlog pametnog rešenja, a onda je usledio iznenadni napad na Zelenskog, kao da je stigao direktno iz propagande Moskve. Rešenje sukoba moglo bi da bude angažovanje evropskih mirovnih snaga, dok bi SAD ostale u pozadini – to bi dovelo do prekida rata i predstavljalo pobedu za Donalda Trampa“, rekao je Koreva.
Govoreći o mogućnosti da Tramp uvede tarife na proizvode iz Evrope, vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan Ričard Rekord upozorio je da bi takav potez nosio ozbiljne ekonomske rizike.
„Iz perspektive ekonomije, tarife stvaraju višak, ali kakve bi posledice imale na manje zemlje u razvoju, poput Srbije? Uvođenje tarifa povećava globalne rizike i stvara određenu neusklađenost. U multipolarnom svetu, suočavanje s ovakvim izazovima postaje teže, a za male ekonomije ključna je diverzifikacija“, ocenio je Rekord.
Dodao je da je Zapadni Balkan izuzetno otvoren region, s obzirom na to da ukupan uvoz i izvoz premašuje 110 odsto BDP-a, pri čemu čak 60 odsto izvoza odlazi u Evropsku uniju.
Izvor: BIZLife
Foto: Freepik/KBF
