Elektronska trgovina: danas u regionu sutra u EU

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    Zdravko Ilić, Senior Expert for Trade in Services at CEFTA Secretariat

    Elektronska trgovina: danas u regionu sutra u EU

    Piše: Zdravko Ilić, Senior Expert for Trade in Services at CEFTA Secretariat

    Jedna urbano-ruralna legenda koju mnogo volim govori o jednoj baki sa Zlatibora koja se sa zorom budila, peške svakog dana do grada išla, gde je prodavala sir iz kaca, koji je sama vukla. I tako godinama. Kupci se menjaju, ponekad i cene, ali život, u principu, ostaje isti. I ostao bi isti, da jednog dana, unuk, za koga se tvrdi da nije ni školu zavrsio, nije baki napravio internet stranicu. Ništa fensi, nikakav haj-tek : dobar dan, ja sam baka, prodajem domaći sir sa Zlatibora. Priča se da, uz pomoć Fejsbuk reklame i postekspresa, baka više nikada nije teglila kace, plaćala tezgu i stajala satima po zimi nutkajući turistima metalni nož sa parčetom sira na vrhu. Život se, ako ne drugde, u priči bar promenio : i baki, ali i drugima, najpre u Beogradu i Novom Sadu, gde pronaći pravi domaći proizvod postaje umetnost.

    Iako sumnjam da ova baka stvarno postoji, verujem da je ova, kao I svaka druga gradska priča napravljena od istinitih parčića, delova slagalice koje su se negde, nekom desile. A takvih ima mnogo. Moja prijateljica dizajnerka danas, na primer, prodaje svoje cipele svuda gde ih naruče, preko njenog sajta i društvenih mreža, i ta prodaja raste brže nego u dizajn distriktima po gradovima bivše Jugoslavije gde se s mukom probija. Na internetu se ljudi susreću, pričaju, igraju, ne po kriterijumu geografije, nacije ili religije (mada ima i toga), nego pre tome šta vole, šta ih interesuje. A to je savršeno za sve male specijalizovane proizvodjace, koje proizvode autentične i posebne serije, umesto masovki.

    Ali ima jadac (uvek). Našli ste kupca, on obožava vašu cipelu ili sir i hoće da kupi, ne jedan već pet komada. Sad treba da se predje sa reči (ili digitalne multimedije) na dela, tj. plaćanje i dostavu. Ako ste na domaćem tržištu, onda bar možete da imate istu banku i poštu, ali ako niste… U jednom malom istraživanju koje smo radili u Cefti ljudi su nam pricali fantastične priče o domišljanju da se roba dostavi negde u region. Vratimo se na baku sa Zlatbora na minut. Legenda kaze da je njen sir preplavio Beograd i Novi Sad. Logično je pitanje, a zasto ne Bijeljinu i Sarajevo, bliže je. Bilo bi svima jeftinije.

    Bilo bi, ali ne može. Ne može zbog granica, zbog papira, zbog toga što umesto jedne treba dva postekspresa, ali I fakture, PDV-a i ukoliko baka nema potvrdu o poreklu, onda i carinska dažbina. Džaba sto i u BH i  Crnoj Gori vole zlatiborski sir, muka je jača. Bar danas. Tako neće biti kada udjemo u Evropsku uniju, gde postoji jedno jedinstveno digitalno tržište koje rešave skoro sve od navedenih problema. Verujemo da će baka doživeti Evropsku uniju. I od toga ne odustajemo. Ali šta u medjuvremenu ? Moramo li da čekamo EU da nam reši sve probleme, ili možemo da da krenemo da rešavamo nešto i sami ? Ako ne baka (jer su prehrambeni proizvodi uvek najkomplikovaniji), onda bar prijateljici dizajnerki ili nekom drugom ko je talentovan i/ili joj je život težak – da omogućimo pristup tržištu od 20 miliona potencijalih kupaca, umesto pola, 2, 5 ili 7 miliona. Zar nije bolje ?

    Šta smo rekli da hoćemo sutra (u EU) ajmo da krenemo danas (u regionu). To je naša deviza u Cefti danas. Možda ne možemo da napravimo jedinstveno tržište bez graničnih prelaza, ali možemo da olakšamo, da smanjimo vreme i trošak prometa na više CEFTA tržišta i time pomognemo preduzetnicima da im se život stvarno promeni. A za uzvrat da naše privrede dobiju kompanije koje će vladiti svetom ili bar kontinentom jer ce se njihovi proizvodi i usluge narucčvati iz svakog ćoška planete. « Puno ljudi misli da je naš biznis baziran na ovom podneblju, a procentualno tržište koje mi imamo u zemljama bivpe Jugoslavije pocinje sa 0,0 posto » rekao je za Vajs Branko Milutinović, nekada vlasnik kompanije Nordeus, a danas i dalje generalni direktor i milioner koji živi u Beorgadu. Zahvaljujući internetu, fejzbuku i pametnim telefonima njegova se igra prodaje svuda, te se još uvek se traga za tom državom koja nema registravong igrača. To je san i ultimativni cilj mnogim preduzetnicima, posebno mladim i tehnološkim pismenima, kao što je san da postanemo deo EU I da se granice, pa time i mnoga ograničenja ukinu.

    CEFTA nije san, ali jeste « pomoć na putu » dok ostvarujete Vaše snove.

    Izvor: BIZLife

    Foto: CEFTA

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE