Dve teorije: Zašto jedemo manje hleba?
Potrošnja hleba u Srbiji u poslednjih devet godina pala je za 17,97 kilograma po stanovniku, pa se Srbija po tome približila evropskim standardima, izjavio je član Akademijskog odbora za selo SANU Branislav Gulan.
On je agenciji Beta kazao da je 2006. potrošnja hleba po stanovniku bila 101,5 kilograma, a devet godina kasnije samo 83,71 kilograma, odnosno smanjena je za 17,53 odsto i za 290 grama je manja od količine hleba koju pojede jedan Nemac.
„Glas koji Srbe bije da jedu najviše hleba u Evropi odlazi u istoriju“, naglasio je Gulan dodavši da stanovnici Beograda godišnje na trpezi imaju 70 kilograma te namirnice, koliko i Austrijanci, dok Nemci imaju 84, a Danci 72 kilograma.
Beograđani, kako je naglasio, smanjenu potrošnju hleba nadoknađuju pecivom, kojeg pojedu 10 kilograma godišnje, dok je u nerazvijenim područjima upola manja i u tim krajevima hleb je i dalje dominantna namirnica.
Prema rečima Gulana, stručnjaci imaju različita mišljenja o tome zašto je došlo do tako drastičnog pada konzumiranja, nekada najzastupljenije životne namirnice u Srbiji.
Dok jedni to vide kao signal da je siromaštvo otišlo toliko daleko da više ni sirotinjska namirnica ne može da se priušti u dovoljnoj količini, drugi tvrde da je građane način života naterao da batale hleb.
„Objašnjenje stručnjaka je da njive sve više obrađuju mašine, tako da se seljaci sve manje fizički troše. To zahteva i manju potrošnju slanine i hleba na njivi, posle teškog fizičkog rada. Nauka tvrdi da se ljudi danas sve više hrane u pekari, jer im je to jeftinije nego da naprave ručak.“
To ukazuje da nam je pao životni standard, ali i tempo života je takav da je značajan broj ljudi zbog posla odsutan od kuće, pa ne kupuju hleb već jedu van kuće. Zato kupuju peciva, koja su često zbog svojih dodataka mnogo nezdravija od hleba, naveo je on.
Izvor: Beta
