Dug Srbije prema Kini povećao se 12 puta u poslednjoj deceniji
Dug Srbije prema Kini povećao se 12 puta u poslednjih deset godina, sa 305 miliona evra na 3,7 milijardi evra, pokazuju podaci Narodne banke Srbije (NBS), objavio je danas Radio Slobodna Evropa (RSE).
U periodu od proteklih deset godina krediti su uzimani za infrastrukturne projekte, koji su zbog manjka transparentnosti od samog početka, pa i danas pod lupom Evropske unije (EU), navedeno je u tekstu.
Najveći deo duga otpada na kredite kod kineske Export-Import banke, a kineski krediti trenutno, prema podacima NBS, čine 8,4 odsto ukupnog spoljnog duga Srbije, što znači da država na svakih 100 evra duga stranim kreditorima, osam evra duguje Kini.
Podseća se da je najveći investitor i najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije EU, koja je od 2012. država kandidat za članstvo u evropskom bloku.
Evropska Unija (Pixabay)
,,Pojas i put“
Istovremeno, Srbija je deo kineske državne inicijative ,,Pojas i put“ sa zemljama Centralne i Istočne Evrope (17 + 1) za ponovno otvaranje trgovinskih kanala ka Zapadu, a koridor sledi drevni Put svile kako bi Kina napajala svoju privredu.
Ono što se može videti na sajtu Uprave za javne nabavke jeste da, primera radi, dug Srbije prema Evropskoj investicionoj banci (EIB) na dan 31. maja 2023. iznosi 1,8 milijardi evra, dva puta manje u odnosu na dug prema Kini.
Prema istim podacima, dug prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj iznosio je 435 miliona evra, a prema Nemačkoj razvojnoj banci (KfW) 174 miliona.
Srbija, kako se vidi iz budžeta, trenutno isplaćuje kredit za most Zemun-Borča u Beogradu, obilaznicu oko Beograda, autoput kojim će se povezati Beograd i Čačak u centralnoj Srbiji, novi blok termoelektrane Kostolac B i brzu saobraćajnicu Novi Sad – Ruma, poznat kao „Fruškogorski koridor“, navela je RSE.
Auto-put (Pixabay)
Otplaćivanje duga
Srbija će najduže, do 2039. godine, otplaćivati deonicu autoputa Preljina – Požega i deonicu pruge Novi Sad – Subotica u okviru međunarodne pruge Beograd – Budimpešta.
Ovakva situacija sa kineskim kreditima, prema predstavniku iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Branimiru Jovanoviću, još nije zabrinjavajuća, ali, kako je rekao, ,,treba biti obazriv“.
,,Glavni problem kineskih kredita su određene skrivene klauzule koje mogu imati visoku cenu“, ocenio je Jovanović za RSE.
Ukazano je i da je, uzimanje kineskih umesto evropskih kredita, vlast u Srbiji pravdala fleksibilnošću i lakšom dostupnošću.
Prema njegovim rečima, to što su kineski krediti lakši za dobijanje ima svoju cenu.
„Jeftiniji nisu, i to je dobro poznato. Kineski krediti obično imaju nešto višu kamatnu stopu od evropskih, mada ne previše“, rekao je on.
Kredit, dug (Freepik)
Problematika kod zaduživanja
Ono što kod zaduživanja Srbije kod Kine može biti problematično, ukazao je predstavnik Bečkog instituta, jeste to što u ugovorima o kreditima stoji da je za arbitražu nadležna kineska komisija za arbitražu.
,,To praktično znači da ukoliko dođe do spora, Srbija bi imala ograničene mogućnosti delovanja jer bi arbitraža bila u nadležnosti kineskih institucija“, rekao je Jovanović.
Kao prednost kineskih kredita Jovanović je naveo da oni imaju ,,manje uslova i pravila za trošenje novca, izveštavanje i ostale aspekte povezane s realizacijom projekta“.
To, međutim, kako je pojasnio, ne mora nužno biti dobro.
„Evropski krediti su komplikovaniji i stroži u tom pogledu, jer imaju precizna pravila u vezi s projektnom dokumentacijom, tenderima, transparentnošću i sličnim stvarima. Ta stroga pravila imaju dobru stranu, jer smanjuju prostor za korupciju i probleme pri realizaciji projekta“, zaključio je Jovanović.
Evro, novac, dug (Unsplash)
Kineski projekat
Jedan od najobimnijih kineskih projekata u Srbiji „Čista Srbija“ dogovoren je u avgustu 2021, a podrazumeva izgradnju kanalizacione mreže na 77 lokacija u Srbiji.
Ugovor su potpisali predstavnici Vlade Srbije i kineske kompanije China Road and Bridge Corporation (CRBC).
Vlasti u Beogradu su najavljujući projekat naveli da je vredan 3,2 milijarde evra.
Sredstva bi trebalo da se obezbede preko kredita iz Kine, a to je gotovo ista suma koju Srbija već duguje Kini. Glavni izvođači radova biće kineske kompanije.
Kredit za prvu fazu projekta u iznosu od 203 miliona evra odobrili su 2022. poslanici u Skupštini Srbije, a posao je sklopljen bez tendera, direktnom pogodbom sa kineskoim CRBC-ijem.
Ukazano je i da se kineski projekti u Srbiji po pravilu dogovaraju direktno, bez tendera, a za izvođače se uzimaju kineske kompanije radnici.
Novac, računica (Pixabay)
Sporazumi dve zemlje jači od zakona
Raspisivanje tendera za radove na kome bi se birao najbolji ponuđač deo je evropske regulative, koja se u ovom i drugim srpsko-kineskim projektima ne poštuje.
Domaći Zakon o javnim nabavkama takođe propisuje obavezno raspisivanje tendera.
Međutim, Srbija i Kina imaju potpisane međudržavne sporazume, koji imaju jaču snagu od zakona.
Sa druge strane, za projekte koji se finansiraju iz kredita evropskih institucija, kako su ranije objasnili u Evropskoj investicionoj banci za RSE, EU vrlo često daje bespovratna sredstva.
Tako se projekat jednim delom finansira iz kredita koje plaćaju građani Srbije, a jednim delom novcem EU.
Transparentnost i raspisivanje tendera za izvođače radova su u tim slučajevima obavezni.
Izvor: Beta
Foto: Freepik, Pixabay, Unsplash
