Direktor koji je svima dao ISTU PLATU: Zašto sam odustao posle godinu dana?
Kada je Kalvin Benton otvorio svoju psihoterapeutski kompaniju Spil (Spill), imao je ideju da svim zaposlenima da istu platu, misleći da će tako udovoljiti celom timu. Međutim, od svoje ideje odustao je nakon godinu dana primene zbog razdora i nezadovoljstva koju je izazvala i odlučio se za tradicionalniji pristup po kojem se plate daju prema stručnosti i stažu radnika.
„Shvatili smo da moramo da obratimo pažnju na tržište. Ponekad su tradicionalne prakse tu s razlogom“, kaže Kalvin.
Benton je osnovao Spil u Dalstonu, u istočnom Londonu, kako bi pružio onlajn savete i terapiju zaposlenima u kompanijama, koji se suočavaju sa depresijom i stresom u vezi sa poslom.
Pokrenuta pre dve i po godine, firma sada ima više od 100 kompanija klijenata u Velikoj Britaniji, 13 stalno zaposlenih i niz honorarnih psihoterapeuta širom zemlje.
Tokom prethodne godine prodaja kompanije Spil porasla je za 40 odsto, zbog „eksplozije potražnje“ za njenim uslugama.
Razlog za to su delimično pritisci koje ljudi osećaju radeći od kuće tokom lokdauna. Mnogi ne mogu na kraju dana da odvoje svoj posao od privatnog života i suočavaju se sa izgaranjem. Drugi imaju problem da nađu motivaciju da rade kad nisu u kancelariji, kažu iz kompanije.
Pored problema vezanih za posao, ljudi takođe traže pomoć zbog depresije i tuge, a kompanije im te terapije plaćaju.
Oba Bentonova roditelja su kvalifikovani psihoterapeuti, a on je IT stručnjak, koji je spojio ove dve discipline da bi stvorio uslugu u kojoj terapeuti pružaju seanse svojim klijentima preko aplikacija kao što je Zoom.
View this post on Instagram
Jedna od velikih odluka koju je Benton doneo kada je osnovao Spil bila je ta da sebi i svojim kolegama isplati jednaku platu.
„Bilo je pet ljudi i svi su prilično jednako doprinosili. Zato smo isprobali ovaj eksperiment gde smo svakom od nas platili jednaku platu bez obzira na iskustvo i ulogu. Želeli smo da osporimo tradicionalni model davanja plata. Odlučili smo se za 36.000 funti godišnje za sve. Izračunali smo da je to pristojna zarada za život u Londonu“, kaže Benton.
U početku je sve dobro funkcionisalo i ovakav model plaćanja je podstakao dobar timski duh.
Kako je kompanija rasla i imala sve više posla, Benton je zaposlio nove radnike poput programera, prodavca i službenika i odlučio je da svima da istu platu od 36.000 funti godišnje. Tada su nastali problemi.
„Programeri su veoma traženi i obično zarađuju veću platu od 36.000 funti. Prodavci se obično plaćaju po proviziji. Dakle, to nije bio model koji je posebno odgovarao nijednoj od te dve industrije. Zaista smo se borili da privučemo programere sa iskustom. A prošlo je oko tri meseca kada su prodavci počeli da traže platu u skladu sa prodajnim ciljevima koje su postigli, uz obrazloženje da im fiksna zarada ne odgovara“, kaže preduzetnik.
U isto vreme, bio je zatrpan prijavama za činovničke poslove od 36.000 funti godišnje koje je oglašavao.
„Nudili smo mnogo više od ostalih plaćenih poslova činovnika i mnogo ljudi se prijavljivalo za te poslove jer su želeli visoku platu, a ne isključivo posao u Spilu jer su verovali u misiju koja stoji iza kompanije.“
Među proširenom radnom snagom, sistem jednakih plata počeo je da izaziva negodovanje.
„Kada smo povećali tim, počeli smo da imamo neke ljude koji su doprinosili više od drugih. Imali ste ljude koji su radili duže od drugih. Javilo se pitanje: da li treba ovoj osobi dati istu platu kao i meni? To je izazvalo sukob u timu i razgovore oko toga da li ovaj eksperiment treba da se nastavi.“
Posle godinu dana, Benton je podlegao pritisku zaposlenih i ukinuo je sistem jednakih zarada, zamenjujući ga tradicionalnom strukturom platnih razreda zasnovanom na radnom stažu u kompaniji i tehničkoj stručnosti.
„Kada je eksperiment propao razočarali smo se. Želeli smo da uradimo nešto što je demokratski i egalitarno. Ali ponekad postoje tradicionalne prakse s razlogom. Ponekad ne morate ponovo da izmislite kalupe na svemu“, kaže Benton.
Jedna dobra stvar proizašla je iz Špilovog eksperimenta jednake zarade. Nakon što je odbačen, Benton je odlučio da plate budu poznate među svim zaposlenima.
„Budući da je naša politika zarada otvorena, nema glasina o tome kome se šta plaća. To je pomoglo da se postigne harmonija u kancelariji. A ako se bavite terapijom, važno je da imate mir na svom radnom mestu“, kaže Benton.
Izvor: BIZLife
Foto: Pexels
