Kada se probudimo ujutro, mi u deceniji za nama – a još će jači biti taj utisak u budućnosti – ne možemo da znamo hoćemo li svet zateći onakvim kakvim smo ga sinoć ostavili. Doslovno preko noći menjaju se prioriteti, potrebna znanja, dostupne tehnologije, geopolitički vektori, granice, navike i vrednosti. U tom i takvom svetu, ko god da ste, nije vam lako.

Recimo, ako ovog jutra treba da pošaljete dete u školu, vi morate imati pomalo i znanja i ekspertize baš o svemu: i u domenu obrazovanja, da razumete i bezbednosnu situaciju, i da znate šta da kažete detetu kako bi se izborilo sa vršnjačkim nasiljem, morate biti ekonomski pismeni i razumeti se pomalo i u euribor i u inflaciju, razumeti i pratiti digitalne trendove i influensere, poznavati razne aktuelnosti u svim sferama života, u svakom času znati današnju medijsku sliku i je li ona prava ili spinovana, puna dezinformacija ili lažnih vesti. Uz to, morate da umete da iz okeana informacija izaberete za sebe i svoje dete samo ono što vam je tog dana potrebno, a ostalo da odbacite, i sve to pre nego što krenete na posao kako biste radili ono od čega živite i što vam donosi hleb na sto, iako ste, ipak, samo jedna osoba.

Zamislimo onda kako je vladama i državnim službenicima, brendovima, velikim kompanijama, obrazovnom sistemu, medijima, onima koji kroje sudbine milionima ljudi i čitavim državama – ko ste, da ste, za snalaženje u svetu, koji je otišao dođavola, svakog dana potrebne su nam sve moguće „nove pismenosti”.

Jedna od ključnih državnih inicijativa u ovom smeru jeste i karavan digitalne pismenosti, digitalnih veština i onlajn bezbednosti „Digitalna ekspedicija” Vlade Srbije; ovogodišnje izdanje je u aprilu u Boru inaugurisala premijerka. Organizator je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, u partnerstvu s Kancelarijom za informacione tehnologije i e-upravu, Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID) i organizacijom Propulsion, na čijem sam čelu. Karavanu se pridružio i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti; ljudi iz njegove službe podelili znanja i edukativne materijale o zaštiti podataka o ličnosti i srodnim zakonima i dodatno promovisali priručnik za decu o zaštiti podataka o ličnosti.

Karavan je prvi put organizovan 2021. godine, kada je posetio 16 gradova, a sada ima cilj da pokrije još deset gradova širom zemlje. Cilj je promovisanje suštinske digitalne pismenosti i tema kritičkog razmišljanja prvenstveno među mladima, roditeljima i starijim građanima kroz praktičnu primenu, uključujući, na primer, zaštitu od sajber maltretiranja, zaštitu privatnosti i podataka i prava intelektualne svojine, e-upravu. Posete obuhvataju predavanja, kvizove, sesije s najaktuelnijim pitanjima i odgovorima za decu i roditelje i druge obrazovne interaktivne formate zasnovane na edukativnim materijalima po standardima Uneska, i to na tri lokacije u svakom gradu: na centralnom javnom trgu, u zgradi lokalne opštine i u gradskom klubu penzionera.

U saradnji s inicijativom „Digitalna Srbija”, odveli smo hiljade učenika srednjih škola u posetu vodećim domaćim IT kompanijama, kako bi bolje razumeli rad u digitalnom ekosistemu i kako da svoje školsko znanje primene u praksi. Obučili smo skoro pet hiljada nastavnika da se snađu u digitalnom okruženju i pomogli školskom sistemu da ove teme uključi u svakodnevni rad; projekat „Escape room” nastavnice Katarine Veljković, podržan kroz „Digitalnu ekspediciju”, osvojio je prestižnu nagradu Evropske komisije za inovativnu nastavu i učenje 2022, među 800 kandidata iz preko 50 zemalja.

Desetinama hiljada roditelja uspeli smo da damo praktične savete kako da sa svojom decom razgovaraju o digitalnim i medijskim temama, Vladi pomogli da se ovim pitanjima pozabavi na sistematičan i efektan način, uveli državne indekse medijske i digitalne pismenosti i, na kraju, bili od pomoći medijima da razumeju koliko su kritičko razmišljanje i veština rešavanja problema u digitalnom okruženju centralna pitanja ovog veka, a time i svakog njihovog priloga, izdanja, programa. Konačno, radili smo s influenserima, kompanijama i oglašivačima da razumeju svoju ulogu i pomogli da kritičko razmišljanje bude poslovni „mejnstrim” više nego ikada.

Ključna reč u sferi javnog života treba i mora, ako već nije, da postane „odgovornost”, posebno zato što je više od 70 odsto ljudi u Srbiji tokom i nakon pandemije dalo primat ličnim kontaktima kao kanalima informisanja – pre svega, porodici i prijateljima – kažu naša istraživanja.

U taj uski krug bliskih ljudi u kome se razmenjuju ključne informacije, formiraju vrednosti i donose odluke sada pokušavaju da prodru svi: kompanije, agencije, oglašivači, influenseri i svi drugi, ne tako dobronamerni, akteri. Građani su, izgleda, rešeni da taj prostor po svaku cenu zaštite, pa ovaj broj raste iz godine u godinu, a poverenje u ostale medije pada. Odgovornost, zato, leži kod svih aktera na tržištu i od kritične je važnosti da se napravi široki konsenzus svih zainteresovanih strana koje će otvoreno razgovarati o svim izazovima, ali i svim problemima „vrlog, novog” digitalnog i medijskog sveta, čiji smo deo.