Danica Vukićević, dobitnica NIN-ove nagrade: Pesnikinja koja nije mejnstrim
Danica Vukićević, autorka knjige „Unutrašnje more” (u izdanju „Nojzaca”), dobitnica je Ninove nagrade kritike za najbolji roman objavljen u 2022. godini na srpskom jeziku.
Danica Vukićević naša je poznata i nagrađivana pesnikinja kojoj je ovo i prvi roman, iako je do sada pisala kraću prozu. Ovu odluku doneo je žiri u sastavu Teofil Pančić (predsednik, koji je bio sprečen da prisustvuje jučerašnjem proglašenju), Marija Nenezić, Milena Đorđijević, Žarka Svirčev i Goran Korunović, na završnoj sednici održanoj juče i saopštio je odmah zatim novinarima u beogradskom hotelu „Moskva”.
Za nagrađeni roman glasali su Milena Đorđijević, Žarka Svirčev i Goran Korunović, dok je za roman „Koljka i Sašenjka” Uglješe Šajtinca, u izdanju „Arhipelaga”, glasala Marija Nenezić, a za roman „Klub istinskih stvaralaca” Milana Tripkovića, u izdanju „Fabrike knjiga”, glasao je Teofil Pančić.
U najužem izboru su još bili i romani „Papir sa vodenim znakom” Gorana Petrovića, u izdanju „Lagune”, „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo” Mirjane Drljević, u izdanju „Buke”, i „Klara, Klarisa” Marijane Čanak, u izdanju „Bulevar buksa”.
Marija Nenezić (YouTube)
„Roman Danice Vukićević ‘Unutrašnje more’, formalno inventivan, preispituje probleme egzistencije, od privatne do društveno-političke ravni, od materijalnosti svakodnevice do ključnih unutarnjih drama pojedinaca u savremenom svetu. Jezičkom suptilnošću i silovitošću, Danica Vukićević transformiše fragmentarni način pisanja u celovitu romanesknu sliku sveta“, obrazloženje je žirija koje je pročitala Marija Nenezić, koja je dodala i to da je ovako raznolik način glasanja dobar, jer nije jednoobrazan i da odražava presek razvojnih tendencija savremenog romana.
Ko je Danica Vukićević?
Jedan od razloga zbog kog možda niste čuli za Danicu može biti činjenica da je ona pre svega pesnikinja i da su među njenim naslovima najbrojnije zbirke poezije koje se čitaju sve ređe, i nisu deo mejnstrim književne scene.
Drugi se krije u njenoj tezi koju iznosi u nagrađenoj knjizi „Unutrašnje more“ – dobra književnost opstaće sakrivanjem, a ne „promocijom“, „predstavljanjem“, „reklamom“…
Danica Vukićević napisala je „Unutrašnje more“ – zbirku zapisa, mini-eseja, lirsko-narativnih fragmenata… u kojima je glavna junakinja i ona sama, sa uvidima (auto)poetičnim, ličnim, vrednosnim, što čini nit koja dozvoljava da ova knjiga bude roman, kako je izričito u svom obrazloženju naziva NIN-ov žiri.
Danica Vukićević, Unutrašnje more (YouTube)
Uzbuđena i zahvalna dobitnica ovog prestižnog priznanja Danica Vukićević zahvalila je na podršci žirija i istakla da piše i objavljuje 30 godina, da je tokom tog vremena pisala i priče i da se ova knjiga nije desila odjednom, ali da je za nju bila izvor čiste radosti, da predstavlja hologram njene duše, ali i da ima zaseban život.
Pisanje Danice Vukićević vrhunsko je upravo zato što je, i kad su pitanju formalno prozni oblici, ono poezija, kao kod svih velikih pisaca, kod kojih se takvo razvrstavanje i granice nikada jasno ne naziru.
A to opet stoga jer je ona izvrstan poznavalac jezika na kome piše i, još važnije, neko ko taj jezik istinski neguje i voli.
Druga važna odlika njenog pisanja je nedvosmisleno svrstavanje u žensko pismo, uprkos pokušajima relativizacije i uopštavanja književnih kritičara i teoretičara da postoji samo dobra i loša, a ne i muška i ženska književnost.
Danica Vukićević (1959, Valjevo) piše poeziju i prozu, radi kao lektor-redktzor, bavi se književnom kritikom i esejistikom. Pre „Unutrašnjeg mora“ objavila je šest zbirki poetije i dve zbirke kratke proze. Do sada je dobila nagrade „Pro femina“, „Biljana Jovanović“, „Milica Stojadinović Srpkinja“ i, ove godine, „Kondir kosovke devojke“.
Danica Vukićević (YouTube)
O ovoj knjizi izdavač na svom sajtu kaže da Danica Vukićević nastavlja da piše u formi „dinamičnog, vrcavog i lucidnog portretisanja, realnosti domišljatim i pamtljivim pesničkim slikama“, te prenosi „frenetički ritam, zvukove grada, zbrku u komunikaciji, eksperiment u jeziku i o jeziku“ (Vladislava Gordić Petković). I opet važi ono što autorka kaže u jednom intervjuu: „Moje iskustvo jeste žensko iskustvo, i izabran – ženski glas (među drugim unutrašnjim glasovima, dečjim, muškim, bespolnim, ne-rodnim, ili neljudskim, biljnim, životinjskim… glasovima predmeta). Kada tražite sopstveni glas (štimovanje, osluškivanje preko antena) neki ipak izaberete“.
Izvor: Mediji
Foto: Beta
