CEB: Efekti pandemije na Z. Balkanu će trajati duže

Pridružite se poslovnoj zajednici od 20000 najuspešnijih i čitajte nas prvi

    CEB: Efekti pandemije na Z. Balkanu će trajati duže

    Poslednje istraživanje Razvojne banke Saveta Evrope (CEB) konstatuje da poboljšanja u sektorima obrazovanja, zdravstva i stanovanja na Zapadnom Balkanu mogu da doprinesu ekonomskoj otpornosti i zaustave odliv ljudskog kapitala iz tog regiona.

    U istraživanju koje je obuhvatilo pet zemalja Zapadnog Balakna i tzv. Kosovo, konstatuje se da je pandemija Kovida-19 negativno uticala na ceo region, koji je u recesiju ušao sa realnim padom BDP od prosečno 3,6 odsto.

    “U Srbiji je zabeležen pad BDP po glavi stanovnika od minus jedan odsto, dok je u Crnoj Gori zabeležen izražen pad od 15 odsto BDP”, navodi se u izveštaju CEB.

    Izveštaj konstatuje da je u 2019. godini čak 19 procenata mladih u regionu bilo “van obrazovanja, zapošljavanja ili obuke”, dok je u EU taj prosek 10 procenata.

    Kao drastičan primer, navodi se da je na Kosovu stopa mladih koji nisu u sistemu obrazovanja, zapošljavanja ili obuke, čak 33 procenata, dok je u Srbiji ispod 16 procenata.

    Upozorava se da ove visoke stope mogu imati “doživotne negativne uticaje” na mlade, kao što su nemogućnost nalaženja stalnog posla, napretka u karijeri ili zasnivanju porodice, ali i sveukupni pad blagostanja i socijalno isključivanje.

    “Možda je iz tog razloga skoro 71 odsto mladih u 2020. prijavilo da razmišlja da emigrira da radi u inostranstvu”, navodi se u istraživanju CEB.

    Dodaje se da za vreme pandemije povećana upotreba tehnologije pružila “jedinstvenu priliku za visokokvalifikovanu radnu snagu” da se privremeno ili čak trajno vrate u region i da rade “na daljinu” za strane kompanije.

    “Ovo bi moglo dovesti do podsticanja ekonomija regiona i do pozitivnih prelivanja znanja ako dijaspora ostane. Međutim, osnovni ekonomski i socijalni nedostaci u regionu, zajedno sa ograničenim fiskalnim prostorom vlada za ulaganje u ključne javne sektore, mogu odvratiti kvalifikovane radnike da se vrate i ostanu trajno”, stoji u tekstu izveštaja.

    Istovremeno, konstatuje se da je tokom pandemije Srbija bila ta koja je “povećala kapitalne investicije na 1,7 odsto BDP”, kako bi investirala u osnovnu infrastrukturu za odgovor na Kovid-19, kao što su zdravstvene ustanove.

    Ceo region je dobio preko 3,3 milijarde evra podrške od EU i Evropske investicione banke, a svi, sem Srbije, su koristili i Instrumente za brzo finansiranje MMF.

    Zaključuje se da novi talas pandemije u kombinaciji sa sporijom kampanjom vakcinacije može ponovo dovesti u rizik zdravstvene sisteme u regionu, pri čemu se procenjuje da će efekti pandemije “najverovatnije trajati duže na Zapadnom Balkanu u poređenju sa EU”.

    Dodaje se i da je procenat vakcinisanih u regionu znatno niži od proseka u EU, a da po broju vakcinisanih prednjači Srbija, dok ih je najmanje u BiH.

    Izvor: Politika, Tanjug

    Foto: BIZLife

    What's your reaction?

    Ostavite komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

    developed by Premium Factory. | Copyright © 2020 bizlife.rs | Sva prava zadržana.

    MAGAZINE ONLINE