Ako koristite “korporativni jezik”, možda ste lošiji u poslu nego što mislite

Ako ste ikada sedeli na sastanku i slušali o „sinergiji“, „skalabilnim rešenjima“ i „optimizaciji resursa“ – postoji dobra šansa da vas je to ili nerviralo… ili impresioniralo. Ako spadate u ovu drugu grupu, nova istraživanja vam nisu naklonjena. 

Prema studiji o kojoj piše The Guardian, zaposleni koji su najviše oduševljeni tzv. “corporate speak”, odnosno korporativnim žargonom punim praznih fraza, često donose lošije poslovne odluke.

Šta je zapravo „korporativni bullshit“?

Istraživači ga definišu kao jezik koji zvuči pametno i važno – ali je suštinski prazan. To su rečenice koje deluju impresivno, ali ne govore ništa konkretno.

Šokantan nalaz istraživanja kaže – što više koristiš ovaj žargon – to lošije odlučuješ

U studiji je učestvovalo oko 1.000 zaposlenih. Dobili su kombinaciju stvarnih poslovnih izjava i potpuno izmišljenih „buzzword“ rečenica. Zadatak je bio da procene koliko su te izjave „pametne“.

Rezultat? Oni koji su najviše cenili ovakav jezik imali su slabije rezultate u analitičkom razmišljanju i donošenju odluka.  Drugim rečima – što više padaš na fraze, to si manje efikasan u realnim poslovnim situacijama.

Ali evo paradoksa…Isti ti ljudi češće vide svoje šefove kao „harizmatične“ i „vizionarske“ i zadovoljniji su svojim poslom.

Znači – korporativni žargon možda ne vodi boljim rezultatima, ali stvara osećaj da je sve pod kontrolom.

Znate li ko su „korporativne psihopate“? Svaki peti šef je kao iz trilera

Zašto se ovo dešava?

Takav jezik pogađa naše psihološke slabosti – zvuči stručno i kompleksno, daje iluziju znanja, maskira nesigurnost ili nedostatak konkretnih odgovora. I što je najvažnije – često se koristi da impresionira, a ne da objasni.

Možda najvažniji zaključak istraživanja – ovo nema veze sa inteligencijom. U studiji su učestvovali obrazovani ljudi iz oblasti finansija, HR-a i marketinga – i svi su podložni ovom efektu.

Drugim rečima – niko nije imun.

Zašto je ovo opasno za kompanije

Kada organizacija nagrađuje „lepo upakovane reči“ umesto jasnog razmišljanja: loše odluke prolaze neprimećeno, problemi se zamagljuju umesto rešavaju i pogrešni ljudi napreduju.

Na kraju, kompanija može dobiti lidere koji zvuče sjajno – ali vode loše.

Jednostavan zaključak je da ako nešto zvuči komplikovano, ne znači da je pametno. Naprotiv – često je suprotno. I možda je najvrednija poslovna veština danas upravo ona najjednostavnija: da kažeš stvari jasno, konkretno i bez „magle“.

Jer u svetu punom „sinergija“ i „pivotiranja“ – jasnoća postaje konkurentska prednost.

Izvor: Bizlife

Foto: Freepik