EU će tražiti od Srbije da uvede sankcije Rusiji?
Federica Mogherini, ministarka spoljnih poslova Italije, prema saznanjima lista Blic tražiće od Srbije da se priključi sankcijama EU Moskvi, kao i da prilagodi zakone standardima Evropske unije, a posebno će insistirati na tome da se nivo subvencija koje se sada izdvajaju dovedu na nivo koji važi i u EU. O kakvim se razlikama radi govori podatak da državna pomoć privredi Srbije iznosi 1,9 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), dok ta pomoć u zemljama članicama EU iznosi, u proseku, oko 0,5 odsto BDP.
Kada je u pitanju odnos prema Rusiji, od Srbije bi moglo da bude traženo da usaglasi svoju politiku s politikom EU. Prema rečima profesora međunarodnih odnosa sa FPN Predraga Simića, moglo bi da se traži ono što je, na primer, Crna Gora već uradila.
„To znači da se na prvo mesto stavljaju odnosi sa EU i Zapadom, zatim osuda svega što je Rusija uradila od Krima do rušenja malezijskog aviona, do sankcija. Ako bismo to uradili, to bi verovatno za posledicu imalo otkazivanje Putinove posete koja je zakazana za oktobar. Ako se to dogodi, nama bi mogla da predstoji jedna prilično hladna zima“, priča Simić.
On kaže da ne veruje da će Srbija, koja je u poslednje vreme od sebe napravila najvećeg prijatelja Rusije od Zapada do Donjecka, to uraditi.
“Imali smo u poslednje vreme četiri-pet poseta ruskih zvaničnika na najvišem nivou, što je dosta podstaklo mišljenje da se Srbija vraća politici iz devedesetih. Međutim, ako je to stvarno tako, imaćemo veliki problem sa EU”, kaže Simić.
Dosad je EU na svoju crnu listu stavila 87 fizičkih i 20 pravnih lica. Svima njima je do novembra ove godine zabranjen ulaz u EU, a njihova sredstva u slučaju da budu pronađena u evropskim bankama podložna su zamrzavanju, dok je evropskim kompanijama zabranjeno da posluju sa pravnim licima s liste. EU je takođe uvela sankcije koje se odnose na ekonomski sektor, u oblasti pristupa finansijskim tržištima, prodaju oružja, energetsku tehnologiju, kao i na tehnologije koje imaju dvostruku civilnu i vojnu upotrebu.
Prema rečima šefa srpske diplomatije, Ivice Dačića, prilikom posete ministarke spoljnih poslova Italije biće reči o ervopskom putu Srbije i pristupnim pregovorima, pomoći u obnovi područja pogođenih poplavama, dijalogu Beograda i Prištine, bilateralnim odnosima, a naročito o ekonomskoj saradnji, regionalnoj saradnji i strategiji EU za jadransko-jonski makroregion.
Nije bilo ulitmatuma ili pritisaka Italije na bilo koju temu, izjavio je danas ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, posle razgovora sa italijanskom šeficom diplomatije.
Dačić je pre nekoliko dana rekao da se Srbija pridružila odlukama EU u 10 slučajeva, a u četiri, koji se odnose na Ukrajinu, tačnije na sankcije Rusiji, nije”, naglašavajući da Srbija nikada neće podržati narušavanje teritorijalnog integriteta bilo koje zemlje članice UN.
Evropska komisija (EK) pripremila je najteže, ekonomske sankcije Rusiji, o kojima bi do srede, 30. jula, trebalo da se usaglase sve članice EU, ali iz kojih bi bio izuzet sektor gasa. Međutim, te mere bi izazvale ekonomsku recesiju u Rusiji od 1,5 odsto u ovoj i skoro pet odsto u 2015. godini, ali bi i Rusija mogla da uzvrati sopstvenim sankcijama Evropi i dovede do ekonomskog rata koji bi uzdrmao i svetsku privredu. Sankcije ne bi mogle da se odnose retroaktivno na ranije sklopljene sporazume, poput isporuke bar jednog od dva francuska vojna broda Rusiji, ali bi okolnosti sankcija uticale na izvodljivost gasovoda Južni tok, utoliko pre što EK traži da se ugovori Moskve i zemalja EU u tom projektu usaglase sa evropskim propisima. Pojedini svetski mediji pitaju se kako će na ovo uzvratiti Moskva i ocenjuju da bi Vladimir Putin mogao žestoko da udari pesnicom o sto i zavede sopstvene sankcije, uključujući i isporuke gasa.
Evropski stručnjaci i diplomate su osmislili sankcije koje ne pogađaju državne obveznice, gas i eksploataciju nafte, što je od životnog značaja za Rusiju, ali i za Evropu – navodi italijanska Repubblica.
“Treći stepen sankcija”onemogućio bi prodaju akcija i obveznica ruskih komercijalnih banaka na evropskom tržištu kapitala, njime bi bila uvedena zabrana prodaje vojne i civilne tehnologije, kao i tehnologije za energetiku, a neposredna šteta ruskoj ekonomiji se procenjuje na preko deset milijardi evra. Štetu bi, međutim, u tom slučaju, pretrpele i privrede članica EU.
