Saveti kiropraktičara za školarce i roditelje
Septembar je uvek prelazni mesec – za decu je to povratak u školske klupe, a za odrasle kraj odmora i ulazak u pun ritam posla. U oba slučaja, telo se suočava sa dodatnim pritiscima: školske torbe koje su sve teže i radni stolovi pred kojima se provodi satima. O tim izazovima govori fizioterapeut Bogdan Budimir, koji već godinama radi sa decom i odraslima i najbolje vidi koliko se posledice nebrige brzo nagomilaju.
Deca i teret školskih torbi
Roditelji koji su se vratili iz knjižara sa gomilom novih knjiga i svezaka lako zaborave da sve to na leđima svakog dana nose upravo njihova deca. Torbe su često teže od dozvoljenog, a posledice se javljaju već u prvim razredima.
„Nadam se da će u narednom periodu, kako digitalizacija odmiče, deca u školu nositi samo jedan laptop, jer ovo što se danas radi i količine knjiga i svesaka koje se koriste za domaće i za nošenje u školu – nema nikakvog smisla,“ kaže naš sagovornik.
Dok čekamo sistemske promene, roditelji, objašnjava Bogdan, moraju sami da deluju. Letnji raspust je idealno vreme da decu pripreme za obaveze koje nosi septembar. To ne znači samo kupovinu pribora i garderobe, već i jačanje tela koje će izdržati svakodnevni teret.
„Savetovao bih vežbe za jačanje vratnih mišića i mišića ramena, jer oni najviše trpe teret. Tu su i leđa i trbušnjaci, koji su ključni pri sedenju i ustajanju. Problem nije samo u jednom ustajanju sa torbom, već u tome što deca konstantno trče, igraju se i nose taj teret,“ naglašava.
U tome nema ničeg komplikovanog – dovoljna je prostirka i malo volje. Deca mogu da rade trbušnjake, sklekove, čučnjeve i vežbe izdržaja. Tako se razvija stabilnost tela i smanjuje rizik od deformiteta kičme.
„Dovoljni su trbušnjaci, sklekovi, čučnjevi, izdržaji. Potrebna je samo prostirka ili sunđer, da dete ne radi na parketu. Te vežbe ne treba da rade samo deca – identične su potrebne i roditeljima,“ dodaje Bogdan Budimir.
Povratak odraslih u kancelarije
Kada se završi letnja pauza, mnogi odrasli iz stanja opuštenosti prelaze u ubrzan ritam posla. Taj nagli prelaz često pokrene stare bolove ili stvori nove. Najviše strada kičma, posebno donji deo koji nosi najveći teret tela.
„Najčešće se javljaju problemi u donjem delu leđa, jer lumbalni deo kičme trpi najveći teret. Ljudi mi kažu da im utrne u leđima ili da ih boli išijadični nerv. Drugi čest problem je vratna kifoza, odnosno tzv. grbica, koja nastaje zbog stalnog saginjanja nad laptopom ili telefonom,“ objašnjava Bogdan.
Problem nije ograničen samo na kancelarije. Svi koji satima rade pognute glave – od manikira i pedikira, do šminkera i kozmetičara – rizikuju ozbiljne deformitete. Rešenje nije u skupoj opremi, već u prilagođavanju radnog prostora i redovnom istezanju.
„Na svakih pola sata sedenja treba ustati, istegnuti se 15–20 sekundi. Nije istina da je štetno ‘krckati’ zglobove – to je samo oslobađanje kiseonika iz sinovijalne tečnosti, koja podmazuje naše zglobove,“ kaže naš mladi sagovornik.
Bogdan Budimir dodaje i to da se deformiteti stvaraju brže nego što ljudi misle: dovoljno je nekoliko godina rada u pogrešnom položaju da ostanu trajne posledice. Zato apeluje da se ne ignorišu signali poput ukočenosti vrata ili bola u donjem delu leđa – to su prvi simptomi da je telu potrebna pomoć.
Masaža i kiropraktika – spoj koji donosi olakšanje
Kada bolovi postanu svakodnevni, mnogi posegnu za masažom, ali Budimir naglašava da je prava vrednost u kombinaciji masaže i kiropraktike.
„Masaža opušta mišiće, reguliše hormone stresa, nervozu i anksioznost. Kiropraktika uklanja ograničene pokrete i pritisak na nerve. Kada spojimo te dve terapije, dobijamo dugoročno rešenje,“ objašnjava.
On savetuje da se ovakva kombinacija primenjuje četiri puta godišnje, a kod ljudi čiji posao izaziva svakodnevne upale i napetosti – barem jednom mesečno. Time se sprečava da se problemi gomilaju i prelaze u hronične.
„Bolje je to nego masaža svaka tri-četiri dana, jer se tada ne rešava uzrok, već samo posledica,“ kaže Budimir.
Ko je Bogdan Budimir?
Iza ovih saveta stoji fizioterapeut koji je, iako ima svega 24 godine, već ostvario zavidnu karijeru. Budimir je obišao 45 zemalja, osvojio četiri zlatne medalje i više od 25 sertifikata iz oblasti fizioterapije i masaže. U posao je ušao vrlo rano, još sa 15 godina, a danas ne samo da pomaže klijentima nego i edukuje mlade da se okrenu ovom pozivu.
„Počeo sam sa 15 godina i danas se trudim da edukujem mlade da se okrenu ovom poslu. Ponosan sam što mogu da pomognem ljudima i pokažem da masaža nije luksuz, već potreba,“ kaže on.
Poruka koju Bogdan Budimir prenosi je jasna: masaža i kiropraktika ne bi trebalo da se posmatraju kao luksuz ili povremeno uživanje, već kao deo redovne brige o zdravlju. U svetu u kojem deca svakodnevno nose preteške torbe, a odrasli satima sede za računarima, preventivna nega postaje jednako važna kao i sama terapija. Pravilne vežbe, pažnja prema sopstvenom telu i redovni tretmani mogu sprečiti ozbiljne posledice koje se kasnije teško ispravljaju.
Saznajte sve o dešavanjima u biznisu, budite u toku sa lifestyle temama. PRIJAVITE SE NA NAŠ NEWSLETTER
Izvor: BIZLife/Borislav Despotović
Foto: Dario Monar
