Milenijalci sada i zvanično vode budućnost biznisa: Očekujte haos, saosećanje i burnout

Milenijalci su sada zvanično preuzeli kormilo budućnosti biznisa i to ne samo simbolično. Prema najnovijem izveštaju Glassdoor-a, generacija milenijalaca je krajem juna 2025. pretekla Generaciju X kao najbrojniju grupu menadžera u američkoj radnoj snazi.

Ova smena generacija nije samo demografska zanimljivost, već potencijalno velika promena u načinu na koji se kompanije vode, jer milenijalci donose drugačiji stil upravljanja. Odrasli uz internet, stalnu dostupnost i „kult produktivnosti“, oni sada kreiraju pravila igre.

Nova generacija šefova – više empatije, ali i više stresa

Milenijalci su poznati po tome što u fokus upravljanja stavljaju empatiju, dobrobit zaposlenih, fleksibilnost i mentalno zdravlje. Popularizovali su rad od kuće, otvoreno pričaju o anksioznosti i terapiji, i neretko pokušavaju da svojim timovima budu i mentori i prijatelji. Ipak, ironija je u tome što su upravo oni, generacija empatije, danas najviše pod stresom.

Zapravo, broj pominjanja izgaranja (burnout) u Glassdoor recenzijama porastao je čak 73% u odnosu na prethodnu godinu. Milenijalci nose odgovornost za timove, ali i za porodicu, decu, starije članove domaćinstva jer upravo sada ulaze u tzv. „sendvič fazu života“. I to ih polako gura do granice pucanja.

Ko su, zapravo, milenijalci – generacija koja je hrabro redefinisala društvene norme

Dobili su tim, ali ne i obuku

Veliki broj milenijalaca priznaje da nikada nije dobio pravu obuku za upravljanje. Mnogi se osećaju nespremno za izazove koje nosi vođenje timova kroz generacijski miks, brze promene i hibridne modele rada. Uz to, prosečan broj zaposlenih koji odgovaraju jednom menadžeru gotovo se udvostručio, što dodatno povećava pritisak.

A dok propagiraju saosećajnost, nisu svi milenijalci dorasli izazovu. Neki izbegavaju teške razgovore, teško postavljaju granice i, kako kažu njihovi kritičari, ponekad se previše trude da budu „kul šefovi“ oni koji više liče na prijatelje nego na lidere. To dovodi do zamagljenih očekivanja, lažnog osećaja sigurnosti i šoka kada stvari postanu ozbiljne.

Osetljivost kao valuta menadžmenta

Daniel Zhao, glavni ekonomista Glassdoor-a, ističe da se menadžment danas sve više opisuje pojmovima poput „poštovanja granica“, „empatije“ i „brige za dobrobit zaposlenih“. To ne znači da su milenijalci nužno bolji lideri — već da su očekivanja zaposlenih porasla. Standard za ono što se smatra „dobrim šefom“ značajno je viši nego ranije.

Zhao primećuje i da je situacija među radnicima i dalje daleko od idealne, ali da, barem za sada, stvari nisu dodatno pogoršane. Ipak, čini se da je stanje koje opisuje, u najboljem slučaju, prosečno. Ili kako bi Gen Z rekla: „mid“.

Između saosećanja i haosa

Uprkos trudu da grade poverenje, razlike među generacijama su i dalje prisutne. Istraživanje Deloitte-a pokazuje da čak ni svi pripadnici Gen Z ne osećaju da su priznati i vrednovani, a milenijalci sami kažu da im treba više povratnih informacija, mentora i prilika za razvoj.

Tako milenijalci balansiraju između empatije i autoriteta, između uloge „kul šefa“ i vođe sa jasnim očekivanjima. I baš tu ponekad dolazi do kratkog spoja.

Zhao zaključuje da je linija kojom milenijalci danas hodaju izuzetno tanka i da su u nezahvalnoj situaciji: u vrhuncu karijere, ali i pod ogromnim pritiscima na privatnom i poslovnom planu.

Uprkos svim izazovima, oni su sada ti koji vode i određuju kako će radni svet izgledati narednih godina. Da li je to svet pun empatije i fleksibilnosti, ili samo nova verzija istog stresa u drugačijem pakovanju, ostaje da vidimo.

Izvor: BIZLife